U Srbiji se skoro 140 hiljada ljudi suočava sa nekim oblikom oštećenja vida

BEOGRAD - Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije skoro 2,2 milijarde ljudi suočava se sa nekim oblikom oštećenja vida, od kojih bi milijardu moglo biti sprečeno ili lečeno.

U Srbiji se procenjuje da više od 138.500 ljudi živi sa ovim oboljenjima, rečeno je na skupu udrženja oftamoloških pacijenata i lekara održanom u Beogradu ove sedmice.

Više od 60 odsto informacija o svetu oko nas dobijamo upravo preko čula vida, što naglašava važnost očuvanja ove vitalne funkcije, istakli su iz oftamoloških udruženja "Bono Vido", "Žuta mrlja” i "Gledamo srcem".

A da bi u budućnosti bilo što manje slepih i bolesnih, treba mnogi raditi na informisanju svakog pojedinca o važnosti preventivnih pregleda, istakla je prof. dr Dijana Risimić, načelnik odeljenja Medikalna retina na Klinici za oftamologiju Kliničkog centra Srbija.

"Osobe obolele od dijabetesa i stariji od 65 godina trebalo bi bar jednom godišnje da odu na oftamološki pregled. Svaki čovek bi trebalo da ide kod oftamologa, preventivno, barem jednom u dve godine", rekla je dr Risimić i dodala da se lekaru treba obratiti bez odlaganja u slučaju pada oštrine slike, promene u kvalitetu vida, viđenju boja...

Svaka promena u kvalitetu vida treba da nam bude signal da nešto nije u redu i da treba da odemo kod oftamologa, navela je dr Risimić.

"Najvažnije je bolest otkriti na vreme, jer što se ranije utvrdi dijagnoza, što se ranije počne s lečenjem, veće su šanse da se vid sačuva ili da se bolest zaustavi i ne dovede do slepila", rekla je dr Risimić.

"Ako se reaguje na vreme kod dijabetičara se mogu postići dobri rezultati. Svako hronično stanje traži više vremena. U velikom broju slučajeva, lečenje oftamoloških pacijenata je doživotno", navela je ona.

A ono sa čim se pacijenti prvo suočavaju i s čim se najteže bore kad dobiju dijagnozu jesu strah i neizvesnost da će vid izgubiti u potpunosti, istakli su iz udruženja "Žuta mrlja".

Nakon dijagnoze, menja se život obolelom, ali i svim ljudima koji su oko njega. Osobi koja je izgubila vid potrebna je podrška porodice, komšija, kolega i društva u celini, naveli su iz udruženja "Bono Vido" koje je zajedno sa stručnjacima sa očne klinike UKCS sprovelo istraživanje troškovnog opterećenja dijabetičkim makularnim edemom i neovaskularnom senilnom degeneracijom makule.

Ovo istraživanje pokazalo je da su i troškovi koje snose i pacijent i porodica, ali i čitavo društvo, veoma visoki.

Gubitak vida ne samo da značajno utiče na kvalitet života i mentalno blagostanje, već nosi i značajne ekonomske posledice i to je još jedna potvrda da očuvanje vida, ne samo da doprinosi održavanju produktivnosti radno aktivne populacije, već i sprečava pogoršanje njihovo stanja i prelazak u invaliditet, što bi dalje opteretilo društvo u celini.