Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Trifuna

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Trifuna, hrišćanskog velikomučenika iz trećeg veka, koji je u srpskom narodu poznat i kao zaštitnik vinogradara.

Sveti Trifun bio je dete blagočestivih roditelja. Rođen je u selu Kampsadi, siromašnog porekla, ali veoma pobožan još od malih nogu.

Sveti Trifun, za života, bio je poznat po tome što je bio iscelitelj i iz ljudi isterivao zle duhove, između ostalih i iz kćerke rimskog cara Gordijana. Godinama kasnije, car Decije, progonitelj hrišćana, Trifuna je mučio i pogubio kada je svetac imao samo 18 godina, jer Trifun nije želeo da se odrekne Hrista.

Postoje narodni običaji i verovanja da je Sveti Trifun praznik mnogih esnafa. Pre svega, vinogradari ga obeležavaju kao svog zaštitnika i oni se u mnogim krajevima okupljaju na orezivanju loze.

Takođe, veruje se u mnogim krajevima Srbije da, ukoliko je napolju vedro vreme, da će godina biti sušna, a ukoliko padne kiša na Svetog Trifuna, da će biti rodna godina.

U nekim krajevima, na primer u Šumadiji, veruje se da će, ukoliko padne kiša, šljive jako dobro roditi. Neki veruju, ukoliko bude snega, da će biti rodna godina.

Za dan Svetog Trifuna se vezuje i verovanje da se polako budi priroda i da proleće dolazi upravo od ovog praznika.

Međutim, isti dan mnogi ljudi kako u svetu, tako i kod nas obeležavaju Dan zaljubljenih.

Katolička crkva, 14. februara obeležava Svetog Valentina, koji je ranohrišćanski svetitelj takođe iz trećeg veka. On je živeo na jugu Italije, bio je episkop i mučenički je postradao.

Oba sveca obeležava i pravoslavna i katolička crkva samo ne isti dan, katolička crkva proslavlja Svetog Trifuna, ali 10. novembra. Sa druge strane, pravoslavna crkva Svetog Valentina se seća 12. avgusta.

Sveti Valentin je postao pokrovitelj zaljubljenih u 14. veku i to prvo u Engleskoj i Francuskoj.

Postoje mišljenja da je dan ovog svetitelja zapravo zamenio kult boginje Junone, koja je slavljena istog dana i bila u starom Rimu zaštitnica porodice i braka, zbog čega se tada ženama poklanjalo cveće.