Predrag Marković: Sretenje spaja tradiciju borbe za slobodu i borbe za demokratiju

BEOGRAD - Istoričar Predrag Marković izjavio je, povodom Dana državnosti Srbije, da je Sretenje najvažniji datum u istoriji moderne srpske države koji spaja dve tradicije - borbu za slobodu i borbu za demokratiju.

Marković je za Tanjug rekao da je Srbija postala zemlja slobodnih ljudi neverovatno smelom pobunom, koja je počela zborom u Orašcu 15. februara 1804. godine, a koju, kako kaže, niko drugi do tada nije izveo.

''Nijedna pobuna, ne samo protiv Turske, nego protiv bilo kog velikog carstva u Evropi nije uspela pre našeg ustanka 1804. godine. On je privremeno ugušen, ali je već godinu i po dana kasnije, izbio novi ustanak. Grčka je formalno ranije dobila autonomiju, ali srpska država je u praksi funkcioniše već godinu ili dve posle ustanka u Orašcu'', kaže Marković.

Navodi da se u Evropi ne zna dovoljno o tom "najsvetlijem delu naše istorije" i da Srbija treba to bolje da objasni i pokaže drugima.

"Misli se da je grčki ustanak prvi uspešan ustanak protiv Turske, zato što je Grčka uživala mnogo veću pažnju zapadne Evrope, ali prvi takav ustanak je zapravo srpski", dodaje istoričar.

Sretenje se obeležava i kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine, za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, donet Ustav Knjaževstva Srbije, a Marković kaže da je Sretenjski ustav bio ''prvi demokratski ustav istočno od Rajne'' i da je Srbija jedna od prvih zemalja Evrope koja je ukinula feudalizam i ropstvo tim ustavom.

''U doba kada još postoji ropstvo u Americi, u britanskim i francuskim kolonijama, Srbija je ukinula ropstvo. Svaki čovek koji je zgazio nogom na tlo Srbije, postao je slobodan'', ukazuje Marković.

Navodi da je Sretenjski ustav pisan po ugledu na francuski i belgijski ustav kao ''dva najslobodnija ustava u Evropi tog vremena'' i da su ga zato zvali ''francuski zasad u srpskoj šumi''.

Marković dodaje da su sve velike sile bile protiv donošenja Sretenjskog ustava jer je, kako navodi, potkopavao velike nedemokratske carevine tog vremena kao što su Rusija i Austrija.

''Nijedna velika sila nije bila zadovoljna da neka mala zemlja bude takav svetionik slobode, kao što je Srbija bila. Čak i u vremenima kada je demokratija uzmicala, Srbija je bila najslobodnija zemlja regiona, gde su skoro svi uživali glasačko pravo i gde je vremenom uvedena potpuna sloboda štampe. Dok su većina stanovnika regiona kmetovi ili raja, Srbi su slobodni građani i svoji na svome'', ističe Marković.

Prema njegovim rečima, ta sloboda u Srbiji je smetala svima, i Turskoj koja se sve manje pitala, ali i Rusiji i Austriji.

''Austrija je počela da oseća da je Srbija svetao primer koji će uticati na austrijske podanike, južne Slovene. To se na kraju i desilo. Srbija je kao najslobodnija, najnaprednija zemlja privukla ostale južne Slovene da žele da se ujedine sa njom", zaključio je Marković.

Dan državnosti Srbije - Sretenje se slavio do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kao državni praznik u Republici Srbiji obnovljen je 10. jula 2001 i slavi se od 15. februara 2002. godine.