Arno Gujon: Pupin je ostvario američki san, ali nikada nije zaboravio svoje korene

BEOGRAD - Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon izjavio je danas povodom obeležavanja 90 godina od smrti Mihajla Idvorskog Pupina da je srpski naučnik ostvario američki san, ali da nikada nije zaboravio svoje korene.

Gujon je na svom nalogu na društvenoj mreži X objavio video snimak na engleskom jeziku u čast Pupina, a u kome je, u nešto više od jednog minuta, opisan život srpskog naučnika.

"Pupin je rođen 1854.god u malom selu Idvoru u današnjoj Srbiji. Roditelji su mu bili nepismeni ali su podržavali njegovo obrazovanje. Imigrirao je u SAD 1874.god, gde je radio i išao na Kolumbija Univerzitet. Nakon toga studirao je na Kembridžu i na Univerzitetu u Berlinu. Na Univerzitetu Kolumbija počeo je da predaje matematičku fiziku. Pupin je zaslušan za veliki broj otkrića i izuma u vezi sa X-zracima i telefonijom. On je bio jedan od osnivača NACA-e (Nacionalni savetodavni odbor za aeronautiku) 1915., koja je kasnije postala NASA. Pupin je bio ili osnivač ili član najznačajnijih naučnih i tehničkih instituta u Americi, ali i počasni konzul Srbije", navodi se u video snimku.

Takođe, istaknuto je da je Mihajlo Pupin 1924. godine osvojio Pulicerovu nagradu za svoju autobiografiju "Sa pašnjaka do naučenjaka".

Kako se još kaže, Pupin je iskoristio svoje kontakte sa predsednikom Vudroom Vilsonom kako bi lobirao za Srbiju, i pomogao je u oblikovanju novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

"Zahvaljući Pupinu srpska zastava se vijorila na Beloj kući nakon što je posavetovao predsednika Vilsona da oda počast srpkom narodu za ogromna stradanja tokom Prvog svetskog rata. Pupin je ostvario američki san ali nikada nije zaboravio svoje korene", navodi se u videu snimku na X nalogu Arna Gujona.