Radoš Đurović: Moguće je da će se povećati priliv izbeglica iz Turske i Sirije u Evropu

BEOGRAD - Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, rekao je danas da postoji mogućnost da se u Evropu poveća priliv izbeglica iz Turske i Sirije, zbog zemljotresa koji je pogodio ta područja.

Đurović objašnjava za Tanjug da je takav senario moguć jer su mnogi ljudi u Turskoj i Siriji usled zemljotresa ostali bez osnovnih uslova za život.

 

"Kada nemate grejanje, struju, vodu, nemate novca i sve ste izgubili, vaša mogućnost da ostanete u jednoj sredini je minimalna. Moguće je da postojeći priliv ljudi bude povećan zbog dešavanja koja imamo u Turskoj i Siriji", kazao je Đurović.

Naveo je da Evropa pokušava da smanji migracije, ali da ne može skroz da utiče na to, jer je situacija u područjima pogođenim zemljotresom teška i mnogi ljudi su ostali bez krova nad glavom.

"Ljudi kada stanu negde, kada imaju uslova za život, ne žele nužno da se udaljavaju od svog doma, ali sve ove situacije i nestabilnost i ovakve nesreće dodatno ih podstiču da probaju da pronađu negde spas, a to definitivno predstavlja Evropa kao kontinent koji je miriniji u odnosu na neke druge", naveo je Đurović.

 

Na pitanje kakva je situacija u Srbiji za migrante koji odluče da ostanu ovde, Đurović kaže da su kapaciteti ograničeni, da postoje mesta u formi kolektivnog stanovanja sa 6.000 mesta, u kojima mogu da zadovolje osnovne potrebe.

Objašnjava da ljudi koji borave u našoj zemlji žele da nastave dalje, ali da je situacija u okruženju takva da će ostajati "zaglavljeni kod nas".

"Celokupan naš sistem je zasnovan na pretpostavci da će ljudi koji dolaze kod nas hoće da nastave dalje. Okruženje i situacija oko naše zemlje govori suprotno, sve će teže moći da nastave dalje i biće zaglavljeni neko vreme kod nas", kazao je on.

Odgovarajući na pitanje da li politika zida koju primenjuje Mađarska podstiče krijumčarenje migranata koji po svaki cenu žele da nastave dalje, Đurović navodi da između toga postoji jasna veza.

"Ta veza je jasna na terenu. Ne možete sa politikom zida da zaustavite migraciju, jer ljudi koji su prešli 2.000 ili 3.000 kilometara od svog doma i samo su fizički zaustavljeni pred poslednju zemlju gde žele da dođu, pokušaće da reše svoju situciju pa i da rizikuju život da bude žrtve krijumčara kako bi prešli tu ogradu", naveo je Đurović.

On smatra da se na taj način direktno podstiče krijumčarenje i da "politika zida" pokazuje nerazumevanje elita koje nisu stručne u oblasti migracija, a odluke donose iz kancelarije.

Đurović je naveo da bi pitanje migracija moglo da se reši drugačije, tako što bi se u zemljama koje se nalaze u blizini konfliktne zemlje izgradili kapaciteti, te da se solidarno rasporedi teret izbeglištva.