Bratislav Prokić: Stigma prema osobama sa HIV-om je i dalje snažno prisutna

BEOGRAD - Bratislav Prokić iz Udruženja "Potent" izjavio je danas da je stigma prema osobama koje žive sa HIV i dalje snažno prisutna, na radnom mestu, u porodici, pa čak i u zdravstvenim ustanovama, kao i da dezinformacije i nedostatak pristupa tačnim, razumljivim informacijama često dovode do toga da ljudi ne započnu lečenje na vreme ili ga prekidaju, verujući u mitove, teorije zavere ili alternativne pristupe.

"Najveći rizik snose oni koji nisu znali svoj HIV status i nisu imali priliku da počnu terapiju na vreme. Nasuprot tome, oni koji su se testirali i započeli lečenje žive dug i kvalitetan život. Ipak, strah od osude je i dalje duboko ukorenjen, mnogi svoj status kriju čak i od lekara opšte prakse, a često i od najbližih. Zato je ključno da izgradimo okruženje u kojem ljudi mogu da prepoznaju rizik i znaju kome mogu da se obrate bez straha", istakao je Prokić na edukativnoj tribini "Noviteti u prevenciji, dijagnostici i lečenju HIV u Srbiji".

Dodao je da testiranje mora biti lako dostupno, i onda kada "nismo sigurni" da li nam je potrebno, jer svaka odrasla osoba bi makar jednom trebalo da se testira, a oni u većem riziku i češće.

"Osobe koje su na terapiji treba da imaju stabilnu podršku da je redovno uzimaju. Uz to, postoji i preventivna terapija, PrEP, koja može efikasno zaštititi od HIV. Nažalost, većina ljudi ne zna da ona postoji, niti da je reč o sigurnom, medicinski odobrenom načinu prevencije. Još veći izazov je to što je finansijski nedostupna onima kojima je najpotrebnija, pre svega mladima. Uloga medija, zdravstvenog sistema i zajednice je da zajedno obezbede prostor u kojem se znanje, briga i poverenje šire brže od straha", naglasio je Prokić.

Infektolog iz Klinike za infektivne i bolesti "Prof. dr Kosta Todorović" Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije Dubravka Selemović navela je da je ključno da se HIV otkrije na vreme i da je kada se dijagnoza postavi u ranom stadijumu bolesti i terapija započne pravovremeno, uspeh lečenja izuzetno visok.

"Nažalost, i dalje postoji određen broj ljudi kod kojih se infekcija otkrije kasno, u poodmakloj fazi, što dodatno komplikuje lečenje i povećava rizik od ozbiljnih posledica. Terapija danas ima dvostruku korist, osim što štiti zdravlje osobe koja živi sa HIV, ona štiti i zajednicu. Kada se virus više ne detektuje u krvi, ta osoba više nije zarazna, što znači da ne može preneti HIV drugima. To je ogroman korak u borbi protiv HIV pa tako danas možemo da vidimo jasne rezultate efikasne terapije", rekla je Selemović.

Dodala je da je broj teško obolelih pacijenata na bolničkom lečenju znatno manji nego pre 10 ili 20 godina, a da su odeljenja koja su nekada bila puna, danas često prazna.

"To pokazuje koliko je medicina napredovala, ali i koliko je važno da svi koji žive sa HIV ostanu na terapiji i redovno prate svoje zdravlje. Međutim, i dalje postoji manji broj pacijenata koji prekidaju lečenje ili neredovno dolaze na kontrole, što nas zabrinjava. Za uspešnu kontrolu HIV infekcije, neophodna je ne samo savremena medicina, već i kontinuirana edukacija, podrška pacijentima i borba protiv stigme", naglasila je ona.

Psiholog i psihoterapeut u Udruženju "Potent" Jelena Mitić rekla je da ona u okviru svog rada u toj organizaciji, kao psiholog, psihoterapeut i DPST savetnik, pruža podršku osobama koje žive sa HIV (PLHIV), pomažući im da prevaziđu psihološke izazove koji su povezani sa stigmom, autostigmom, strahovima od odbacivanja i emocionalnim teškoćama.

"Jedan od najvećih izazova sa kojima se osobe koje žive sa HIV suočavaju je stigma. Autostigma, stid i sramota mogu stvoriti ozbiljne emocionalne probleme, uključujući anksioznost, izolovanost i depresiju. Strah od odbacivanja i diskriminacije je prisutan kako u društvenim, partnerskim, tako i u porodičnim odnosima, što može pogoršati stanje i dovesti do ozbiljnih psiholoških problema i izazova", istakla je ona.

Prema njenim rečima, dodatni izazov predstavlja skrivanje dijagnoze, a mnoge osobe sa HIV se plaše da otkriju svoj status čak i članovima porodice zbog straha od osude i negativnih reakcija.

"Skrivaju lekove, idu kod lekara u drugim gradovima. Ovaj strah često dovodi do socijalne izolacije, povlačenja, nesanice, a time i do pogoršanja njihovog mentalnog zdravlja", zaključila je Mitić.

Istraživanje udruženja "Potent" pokazalo je da je 10 odsto pacijenata imalo neki psihološki poremećaj pre nego što im je otkriven HIV status, a isto toliko njih i nakon dijagnoze, što pokazuje da ljudima treba podrška, saosećanje i neko kome mogu da veruju.

Na tribini je rečeno i da se u Srbiji od HIV leči gotovo 3.000 osoba, ali da podatak koji zabrinjava jeste da više od 1.000 njih ne zna da je inficirano ovim virusom, rečeno je danas .

Na tribini je rečeno, da je u periodu od januara do novembra 2024. godine u Srbiji dijagnostikovano i prijavljeno 109 osoba inficiranih HIV, što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine (124 osobe), odnosno za 38 odsto manje u poređenju sa istim periodom 2019. godine (175 osoba).