Bojan Arbutina: Neustrašivost zatočenih logoraša je paradigma stradanja Srba u NDH

BEOGRAD - Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina izjavio je, povodom 80 godina od proboja koncentracionog logora Jasenovac, da se o ovom događaju i dalje zna samo nekoliko činjenica, ali da su upravo proboj, borba i neustrašivost zatočenih logoraša paradigma stradanja srpskog naroda u Jasenovcu i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

"To je stradanje biblijskih razmera i neustrašiva borba za goli život. Srpski narod je tih ratnih godina bio i stradalnički i pobednički narod", poručio je Arbutina u intervjuu za list Politika.

Arbutina je istakao da je Muzej žrtava genocida u svojoj bazi podataka uspeo da prikupi nešto manje od 660.000 imena žrtava, a da su samo u protekloj godini uspeli da identifikuju i dopune bazu sa više od 3.000 imena, naglasivši da je proces identifikovanja i upisivanja žrtava u bazu veoma izazovan.

"U tom procesu morate da pregledate svu dostupnu literaturu, arhivsku građu, svedočanstva, fotografije, lične zapise, brojne seoske, ratne, vojne i druge hronike, seoska groblja. Da bi ste popisali žrtve samo jednog sela, potrebno je izdvojiti nekoliko nedelja, a ponekad i meseci kako biste utvrdili sve žrtve. A i tada niste uvek sigurni, niti možete biti, da su sve žrtve popisane", rekao je on.

Ukazao je i da u muzeju često insistiraju na identitetu žrtve i identitetu ubice, kao i da im je zato bitna svaka informacija o ubici logoraša.

Arbutina je kazao i da arhivska građa koja se čuva u Muzeju žrtava genocida broji nekoliko stotina hiljada dokumenata, a da značajnu celinu predstavljaju svedočanstva preživelih.

"Muzej kontinuirano obogaćuje svoje zbirke i fondove, a u poslednjih nekoliko go-dina prinovili smo i brojna pisma koja spadaju u domen 'intimne' ili 'privat-ne' istorije. Iz tih dokumenata, odnosno pisama, koja su putovala na relaciji zarobljenički logori porodična adresa, možemo da saznamo brojne pojedinosti koje dodatno obogaćuju naša saznanja o Drugom svetskom ratu", naveo je on.

Arbutina je poručio i da je jedan od ciljeva muzeja da u doglednom periodu jednu od svojih publikacija posveti životu u logorima širom okupirane Kraljevine Jugoslavije i Evrope, ali i uopšte tom segmentu Drugog svetskog rata.

Na pitanje kako ocenjuje današnji izgled i koncepciju Memorijalnog centra u Jasenovcu, naveo je da mora pre svega da se razume istorijski kontekst nastajanja tog memorijalnog prostora, naglasivši da je memorijal u vreme SFR Jugoslavije neraskidivo bio povezan sa masovnim stratištem koje se nalazi na drugoj obali Save, u Donjoj Gradini, danas u Republici Srpskoj, kao i Memorijalnim muzejom na Kozari.

"Pomenuta tri lokaliteta činila su jedinstvenu celinu koja su na celovit i verodostojan način predstavljala tragediju Drugog svetskog rata i genocid počiven nad srpskim, jevrejskim i romskim narodom. Raspadom socijalističke Jugoslavije dolazi i do promena u konteks tualizaciji i prikazu Drugog svetskog rata", rekao je Arbutina.

Ukazao je da je isticanjem pojedinačnih priča i sudbina zamagljeno kolektivno stradanje jednog naroda, odnosno, kako kaže, srpskog.

"Danas, kada posetite muzej, a ukoliko niste istorijski potkovani, teško ćete steći utisak da su na tom prostoru tokom Dru gog svetskog rata masovno stradali pri padnici srpskog naroda, a još teže će shvatiti istorijski kontekst i genocid nu politiku NDH, koja je na kraju dove da do genocida počinjenog nad srpskim stanovništvom", poručio je on.

Komentarišući saradnju između muzeja i institucija u Hrvatskoj, a u cilju istraživanja i čuvanja istane o stradanju u Jasenovcu, Arbutina navodi da sve dok se ne negira genocid nad srpskim narodom i dok postoji volja da se tom problemu priđe objektivno, odgovorno i na naučnoj osnovi, da će muzej sarađivati sa svim relevantnim ustanovama.

"Muzej žrtava genocida ulaže napore da sarađuje sa svim naučnim i kulturnim ustanovama širom Srbije i regiona u cilju objektivnog sagledavanja istorije Drugog svetskog rata, a naročito genocida sprovedenog nad Srbima na teritoriji Nezavisne Države Hrvatske. Naše kolege su u kontaktu i sa kolegama iz drugih hrvatskih in-stitucija i tu, zaista, nema prepreka u saradnji, razmeni mišljenja, doku-menata, materijala, naučnih članaka, i brojnih drugih vidova saradnje", kazao je Arbutina.

Ukazao je i da određeni nivoi saradnje postoje i sa JUSP Jasenovac, a da je ta saradnja je bila na visokom nivou u vreme kada je ovom institucijom upravljao Ivo Pejaković, istaknuti poznavalac tragične jasenovačke prošlosti, ličnost koja je, prema njegovim rečima, značajno doprinela uspostavljanju profesionalne saradnje dve ustanove.