Miroslav Dinić: Euromelanom održaće se 12. maja u 19 gradova, biće obavljeno 1.420 pregleda

BEOGRAD - Načelnik Klinike za kožne i polne bolesti VMA Miroslav Dinić najavio je danas da će tokom manifestacije Euromelanom koja će ove godine biti održana 12. maja u 19 gradova širom Srbije, biti obavljeno 1.420 pregleda, kao i da će na 60 lokacija učestvovati 40 ustanova sa 110 dermatologa.

Dinić je za Tanjug da Euromelanom čini mreža evropskih dermatologa, gde spadaju i dermatolozi Srbije, a koji svoje vreme posvećuju prevenciji raka kože, ranoj dijagnostici i lečenju.

"Organizacija postoji u 33 zemlje i obično je maj mesec melanoma, odnosno dana melanoma", kazao je Dinić za Tanjug.

Istakao je i da za najavljene preglede nije potreban uput, niti zdravstvena knjižica, već samo lična karta.

"Može se zakazati i već se zakazuje preko sajta euromelanoma.eu pa se onda izabere Srbija kao zemlja, popuni se anketni upitnik i dobije se termin. Danas je od 10 časpva aktivan i call center, a broj je 011-411-9966. Od kraja aprila ujedno i na sajtu. Oni koji ne stignu da zakažu, na sajtu se mogu informisati o prevenciji, odnosno načinu zaštite kože od ultraljubičastog zračenja, što je cilj ove kampanje", rekao je on.

Kada je reč o broju slučajeva u Srbiji, Dinić je ukazao da se blizu 800 slučajeva melanoma otkrije tokom godine, a od čega 250 ljudi premine, naglasivši da pacijent ne premine istog trenutka, kao i da je osnov lečenja hirurško lečenje.

"Prvo melanom mora da se odstrani, onda u zavisnosti od njegove debljine se rade neke sledeće procedure. Ako je tanak melanom, onda se uklanja samo ožiljak i ništa više se ne radi, samo se pacijent prati. Ukoliko je melanom deblji od 0,8 mm, radi se i odstranjivanje regionalnog limfnog basena koji je najbliži zoni drenaže tog primarnog tumora, odnosno melanoma. To se šalje na analizu da bi se u krajnjem ishodu odredio stadijum bolesti i prema tome konzilijumi koji postoje u Srbiji, koji se bave tom bolešću, odrede šta je za tog pacijenta dalje najbolje", kazao je Dinić.

Kako je naglasio, sada je važno skrenuti pažnju na decu, zato što će deca u budućnosti, prema njegovim rečima, definitivno imati problem sa rakom kože.

Komentarišući povećanje slučajeva melanoma, ukazao je da je uzrok toga menjanje navika kod ljudi, kao što je učestalo izloženje suncu.

"Zbog rahitisa svojevremeno pre stotinak godina, usled podhranjenosti, ljudi su stimulisani da budu na suncu, ne bi li se sintetisao vitamin D i onda je to postalo poželjno ponašanje. Nažalost, to je pogrešno. Sad znamo da je pogrešno. Takođe, promena duha vremena, gde je potrebno preko leta otići na more i vratiti se po crniji, takođe je donela mnogo tumora kože. Znači, navike su se promenile, a kumulativno oštećenje ćelija kože tokom vremena na kraju ispostavi svoj račun ili u prevremenom starenju kože ili u malignim tumorima kože", kazao je Dinić.

Ukazao je i na to da su najnovija evropska istraživanja pokazala da je među mladim ženama, odnosno devojkama između 25. i 29. godine drugi po učestalosti tumor upravo melanom.

"Kreme se obično koriste sa 14-15 godina u solarijumu, pa onda preko leta izlaganje suncu, pa nekada i više puta pregorevanje i onda kumulativno posle 10-15 godina se dogura do raka kože, od kojih je najgori melanom naravno, a ima i drugih ne melanomskih tumora kože. To su bazocelularni karcinom, koji je zapravo i najčešći, i planocelularni karcinom. Takođe, evropska statistika koju smo dobili baš za potrebe Euromelanoma, iz centrale koje je u Briselu, govore u prilog tome da stope rasta su takve da ćemo za 40 odsto imati više tumora kože u narednih 25 godina", poručio je Dinić.

Naglasio je da se u EU predviđa da će biti 75.000 melanoma, a da će ukupno da će biti otkriveno blizu 490.000 tumora kože uopšte.

"Trebalo bi da znate i da to nije apsolutan broj, zato što se mnogo toga ne dijagnostikuje. Odnosno ljudi, pogotovo sa onim tumorima kože koji nisu melanomski, i ne daju često metastaze, žive i dijagnoza se često kasnije postavlja", rekao je on.

Dinić je istakao da je cilj kampanje, pogotovo u Evropi, da se utiče na sistemsku politiku, odnosno da se mere zaštite i mere prevencije ugrade i u radno zakonodavstvo.

Dinić je savetovao da jednom u mesec dana treba pogledati svoju kožu i obratiti pažnju da li se neka stara promena menja ili se pojavila neka nova promena.

"Zašto je bitna nova promena? Zato što je praktično tri četvrtine ili skoro tri četvrtine melanoma se javi na prethodno neizmenjenoj koži. a samo jedna četvrtina iz određenih mladeža može da proistekne. Zato je važno da se vidi da li ima nešto novo na koži ili da li se nešto staro promenilo", poručio je Dinić.