SEESAC: Incidenti u porodičnom okruženju porasli su za 81 odsto u odnosu na 2019. godinu

BEOGRAD - Incidenti u porodičnom okruženju porasli su za 81 odsto i to sa 68 odsto u 2019. na 123 odsto u 2024. godini, poručeno je danas na prezentovanju Analize medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja u muškom rodno zasnovanom nasilju nad ženama na Zapadnom Balkanu.

Analizu je sproveo Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC) u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Saveta za regionalnu saradnju.

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da analiza ukazuje na razarajući uticaj vatrenog oružja u rodno zasnovanom nasilju i ulogu medija u oblikovanju javnog razumevanja tog problema.

"Medijski izveštaji prečesto umanjuju nasilje, dovode u pitanje krediblitet žrtve ili predstavljaju postupke počinioca kao opravdane. Ovi narativi moraju da se promene", poručila je Halačeva.

Ona je dodala da je Evropska unija posvećena sprečavanju zloupotrebu vatrenog oružja i spasavanju života.

Šef SEESAC kancelarije Bojana Balon naglasila je da je na Zapadnom Balkanu skoro 800 ljudi poginulo u incidentima koji su uključivali vatreno oružje.

"Od svih žena koje su ubijene u incidentima sa vatrenim oružjem, većina, 107, je ubijena u okviru nasilja u porodici. Prisutnost i zloupotreba vatrenog oružja igra ključnu ulogu u tim incidentima značajno povećavajući rizik od smrtnog ishoda", navela je Balon.

Analizom 1.484 medijska izveštaja o rodno zasnovanom nasilju utvrđeno je da su mediji u 90 odsto njih izveštavali samo o detaljima određenog incidenta, dok se samo 10 odsto odnosilo na edukaciju.

Autorka analize i članica mreže Novinari protiv nasilja nad ženama Sanja Pavlović naglasila je da to onemogućava javnosti da prepozna učestalost, zajedničke karakteristike i uzroke koji stoje iza rodno zasnovanog nasilja.

"Ako dovoljno često pišemo iz edukativnog ugla, šta je ono što prethodi ubistvu i što žene i okolina mogu da prepoznaju ranije, možemo doprineti zaštiti života žena", rekla je Pavlovićeva.

Istakla je da je u više od dve trećine medijskog sadržava otkriven identitet žrtava situacija, uključujući i inicijale osobe, mesto stanovanja ili fotografija kuće u kojoj se zločin desio.

Pavlovićeva je dodala da je analiza pokazala da su u čak 49 odsto slučajeva upotrebljeni senzacionalistički i stereotipični izrazi kao što su preživela, žrtva i slični.

"Dostojanstvo žena je ugroženo i na tome treba da radimo", naglasila je Pavlovićeva i dodala da svaki peti medijski izveštaj o nasilju nad ženama odgovornost prebacuje na žrtvu.

Pored identifikovanja ključnih problema u izveštavanju, analiza pruža niz preporuka za urednike i novinare koji žele da poboljšaju svoj rad u skladu sa javnim interesom.

Među predloženim rešenjima su unutrašnje obuke za novinare, veći naglasak na kontekst ovog tipa nasilja i širi spektar izvora, sa posebnim akcentom na značaj oslanjanja na stručnjake iz relevantnih institucija i civilnog sektora.

"Važno je da se produbi i ojača saradnja između medija i nadležnih institucija jer je ženama značajno da znaju šta ih čeka, a to je nešto što ljudi iz institucija mogu najbolje da objasne. Bitno je i ispričati celu priču jer to utiče na druge žene da li će prijaviti ili ne", zaključila je Pavlovićeva.