Ministar Glamočić : Pojačaćemo nadzor hrane, građani bi trebalo da znaju šta jedu

NOVI SAD – Građani su na prvom mestu kada je reč o bezbednosti hrane, oni bi trebalo da znaju šta jedu a Ministarstvo poljoprivrede će pojačati nadzor hrane, izjavio je danas resorni ministar Dragan Glamočić koji je na Poljoprivrednom sajmu otvorio konferenciju „Bezbednost hrane-inspekcijski nadzor kao garant zdravlja potrošača“.

Prema njegovim rečima, u proces kontrole hrane uključene su sve inspekcijske službe.

„Najveći problem imamo sa deklarisanjem proizvoda u prodavnicama. Naredne nedelje bi trebalo da bude usvojena uredba koja će odrediti deklarisanje mlečnih proizvoda koji u sebi sadrže biljna ulja“, rekao je on.

Naveo je i da na rafovima neće moći da se nađe proizvod koji sadrži biljno ulje, a da stoji u istoj vitrini sa mlečnim proizvodima.

„Sir koji sadrži palmino ulje neće moći da se zove sir. Potrošač ne sme da bude u zabludi. Hoćemo da uvedemo red, da se tačno zna šta naši građani jedu“, naglasio je ministar.

Najavio je i deklarisanje mesnih proizvoda, čime bi trebalo da se zna koliko je meso staro, kao i koliki je rok trajanja.

„Ne može da bude isti status svakog mesa i da potrošač ne zna da li je meso proizvedeno u Srbiji ili Španiji“, naveo je Glamočić.

Najavio je i angažman državnih institucija oko kontrole pesticida.

Posebno je pohvalio rad inspekcijskih službi, a naročito Veterinarske inspekcije, koja je, kako je naglasio, pokazala kako inspekcijski nadzor može biti efikasan, transparentan i u službi potrošača.

Ukazao je i na značaj integrisanog sistema upravljanja rizicima, u koji su uključene i fitosanitarna, poljoprivredna i sanitarna inspekcija, saopštilo je resorno ministarstvo.

„Naša uloga nije da samo kažnjavamo, već pre svega da edukujemo proizvođače, kao i same potrošače. Prevencija i znanje su ključni za unapređenje sistema bezbednosti hrane“, rekao je on.

Podsetio je i na značajne izvozne rezultate Srbije, ističući da je naša zemlja trenutno veći izvoznik nego uvoznik hrane.

Prema njegovim rečima, trenutno 56 objekata ima dozvolu za izvoz u Evropsku uniju, 69 u Evroazijsku uniju, a više od 100 u CEFTA region.

Glamočić je najavio i jačanje uloge Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, kao i početak rada Centralne laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka od januara 2026. godine.

Rezultati ove laboratorije biće osnov za obračun premija i cena mleka, što će, kako je istakao, uvesti transparentnost i motivisati proizvođače da unaprede kvalitet.

„Najkvalitetnije mleko će imati najbolju cenu i najveću premiju, što je pravičan sistem za sve. Vreme je da ukinemo praksu u kojoj jedna strana istovremeno određuje kvalitet, cenu i isplatu. Cilj nam je da izgradimo poverenje u sistem", poručio je on.