Aleksandar Sovtić: Potrebna unapređena vakcina protiv bakterije pneumokok za veću zaštitu dece

BEOGRAD - Konferencija pod nazivom “Kako unaprediti zaštitu stanovništva imunizacijom protiv bakterije Pneumokok?” održava se danas u Beogradu, uz podršku Foruma pacijenata Srbije.

Za razliku od drugih respiratornih infekcija, pneumokokne bolesti nemaju sezonu, već se javljaju tokom cele godine.

Zato je vakcinacija najbolje rešenje, jer će se građani na taj način zaštititi od težih oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, a pogotovu deca najmlađeg uzrasta, stariji od 65 godina i hronični bolesnici.

“U Srbiji su pneumokokne infekcije u porastu, zbog čega je potrebno unaprediti vakcinaciju dece. Pneumokokna bolest, izazvana bakterijom Streptococcus pneumoniae, i dalje predstavlja ozbiljan javnozdravstveniproblem, posebno dece i osoba starijih od 65 godina”, rekao je za Tanjug Aleksandar Sovtić, predsednik Republičke stručne komisije za pulmologiju, načelnik odeljenja za pulmologiju iz amenik direktora Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.

Iako je uvođenje vakcine značajno smanjilo broj teških infekcija, najnoviji podaci Referentne laboratorije za streptokoke ukazuju na porast oboljevanja od serotipova pneumokoka koji nisuobuhvaćeni vakcinom, dodao je on.

“Ova bakterija često se nalazi na sluzokoži nosa i ždrela, naročito koddece, gde je kolonizacija prisutna kod čak 60 odsto mališana mlađih od dve godine. Iako bez simptoma kod zdravih osoba, pneumokok u određenim okolnostima može izazvati čitav niz bolesti, od zapaljenja srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do drugegodine, do teških i potencijalno smrtonosnih infekcija poput upalepluća, sepse i meningitisa”, rekao je Sovtić.

Rizik značajno raste kod osoba sa hroničnim bolestima, poput dijabetesa, HOBP, maligniteta i bolestisrca, kao i kod onih bez slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta.

"Pneumokokna pneumonija je najčešća bakterijska upala pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od oko 15 odsto. Još teži oblici, poznati kao invazivne pneumokokne bolesti, nastaju kada bakterijaprodre u krvotok, mozak ili plućnu maramicu, a smrtnost odpneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto”, rekao je Sovtić.

On je rekao da pedijatri i pulmolozi primećuju porast broja obolelih odkomplikovane pneumonije.

"Sproveli smo kliničko istraživanje koje je pokazalo da je najčešći uzročnik te komplikovane upale pluća pneumokokni serotip koji nije obuhvaćen aktuelnom vakcinom”, rekao je Sovtić.

Prema njegovim rečima, ne može se reći da vakcina koju sada koristimo nije dobra.

"Kada je uvedena, značajno je smanjila broj slučajeva invazivne pneumokokne bolesti. Ali ona ne štiti od sojeva koji su sada u porastu, i postoji potreba za unapređenjem obuhvata. Pored toga, pneumokokna bolest nije sezonska kao grip, iako se češće javlja u hladnijim mesecima”, rekao je doktor Sovtić.

Napominje, da se iz prakse zna da i vakcinisana deca mogu da dobiju teži oblik bolesti, što dodatno ukazuje na potrebu za unapređenjem vakcinalne politike u skladu sa trenutnim epidemiološkim trendovima.

"Republička stručna komisija za pulmologiju je jednoglasno prosledila predlog Ministarstvu zdravljad a se, imajući u vidu sve dostupne podatke, u program imunizacije uvrsti konjugovana vakcina sa većim obuhvatom serotipova”, rekao je prof. dr Sovtić.

Do istih zaključaka, kako kaže došle su i zemlje iz okruženja gde se imunizacija sprovodi vakcinama koje sadrže veći broj serotipova.

U našoj zemlji su registrovane četiri pneumokokne vakcine. Prema Zakonu o zaštiti zdravlja od zaraznih bolesti, imunizacija pneumokoknim vakcinama je obavezna po brojnim indikacijama, a od 2018. godine, vakcina je deo obaveznog kalendara imunizacije dece.

Država je tada obezbedila vakcinu koja sadrži 10 serotipovapneumokoka (PCV10) i pružala zaštitu za oko 70 odsto dece. Četirigodine kasnije, 2022. prešlo se na vakcinu koja sadrži 13 serotipovapneumokoka (PCV13), koja obuhvata dodatna tri serotipa – 3, 6A i19A, ali smo se 2024., iz ekonomskih razloga, vratili na PCV10.

"Prema analizama naše Referentne laboratorije za streptokok, čiji sam rukovodilac, trenutna desetovalentna vakcina štiti svega 11 odsto dece mlađe od dve godine, dok viševalentne vakcine (PCV13, PCV15, PCV20) obezbeđuju zaštitu veću od 50 odsto", prof. dr Nataša Opavski iz Instituta za mikrobiologiju iimunologiju.

Pad zaštite je posledica dominacije serotipova 3 i 19A u Srbiji, koje desetovalentna vakcina ne sadrži. Sličan trend beleže i zemlje poput Belgije i Novog Zelanda koje su, nakon sličnih problema, napustile PCV10 i uvele efikasnije vakcine.

"Ako se upotreba desetovalentne vakcine nastavi, zaštita će dodatno opasti, što nameće hitnu potrebu za povratkom na vakcine sa širim spektrom zaštite. Kod odraslih sa rizikom od pneumokoknih bolesti situacija je još gora. Iako je vakcinacija propisana stručno metodološkim uputstvom, ona se gotovo ne sprovodi. Time se ugrožavaju osobe sa hroničnim bolestima koje su izložene riziku od teških infekcija pneumonije, sepse i meningitisa, koje se mogu sprečiti vakcinacijom", ističe Opavski iz Instituta za mikrobiologiju iimunologiju.