Nevena Čalovska: Kod dece koja su žrtve nasilja ili svedoci mogu ostati trajne posledice

BEOGRAD - Psihoterapeut Nevena Čalovska istakla je danas da dete koje trpi neku formu nasilja kakva god da je to forma, ili je svedok, dete uvek trpi emocionalnu patnju koja stvara anksioznost i može da ostavi duboke i trajne posledice.

"Kao dete, ono nema dovoljno razvijene kognitivno-verbalne mogućnosti da to opiše i razume, niti ima socijalni kontekst u kome to može da saopšti", rekla je Čalovska za Tanjug.

Dodala je da su najčešće žrtve nasilja unutar porodičnog doma.

"To znači da je neko ko treba da bude izvor najveće sigurnosti, istovremeno i izvor nasilja. To je jedan vrlo komplikovan odnos koji je komplikovan i za odrasle, a pogotovo za decu koja zavise od te osobe. To se u psihologiji naziva figura primarne privrženosti", istakla je Čalovska.

Naglasila je da taj odnos, ako je hronično obeležen nasiljem, može ostaviti trajne, duboke i vrlo komplikovane probleme za osobu koja je žrtva nasilja i koja odrasta.

"Deca pokazuju svoju patnju, ali je ne saopštavaju. Deca patnju pokazuju time što postaju manje aktivna, zainteresovana, imaju probleme u sticanju i organizovanju navika u ishrani, spavanju, povlače se iz odnosa sa vršnjacima. Patnju pokazuju i tako što su nevesela, malo toga može da ih obraduje", navela je Čalovska.

Dodala je da ako su deca u školskom uzrastu, patnju mogu pokazati i kroz pad u uspehu.

Naglasila je da je biti svedok nasilja između bliskih osoba potpuni ekvivalent direktnog emocionalnog zlostavljanja.

"Porodični odnosi treba da predstavljaju sigurnu bazu. To je za decu okruženje u kom oni stiču sigurnost, samopouzdanje, samopoštovanje i istovremeno su podstaknuti da istražuju svet oko sebe", rekla je Čalovska.

Čalovska je istakla da ako prisustvuju nasilju ili su žrtva nasilja, deca se osećaju kao da nisu dovoljno vredna.

"U tom slučaju se kod dece stvara velika anksioznost, a često i put ka budućoj depresivnosti, ali se istovremeno usvaja i model takvog ponašanja koji se normalizuje", istakla je Čalovska.

Kako je objasnila, mi učimo mnogo više po onome što vidimo odnosno po našem iskustvu, a mnogo manje po onome što nam govore.

Čalovska je navela da se detetu koje je žrtva nasilja ili svedok, šalje poruka da je svet jedno opasno mesto.

Čalovska je istakla da je jako važno da i nastavnici i stručni saradnici umeju da prepoznaju eventualne rizike kod dece kao i da umeju da se postave kao osobe od poverenja.

"Jedino u kontekstu poverenja i sigurnosti moguće je očekivati da će deca razgovarati o nasilju na način za koji smatraju da ih neće ugroziti još više", istakla je Čalovska.

Čalovska je navela da je prema istraživanju jedna trećina odraslih nasilnika u svom detinjstvu živela u porodicama gde je bilo nasilničkih obrazaca koji su se ponavljali.

Naglasila je da stabilni, topli, prihvatajući, emocionalno dobri odnosi mogu da koriguju negativna iskustva, odnosno mogu da pomognu nekom da se od lošeg unutrašnjeg modela u kom sebe ne vrednuje i gde svet vidi kao ugrožavajuće mesto, vremenom, stekne samopouzdanje i sigurnost u sebe i da percipira svet oko sebe na drugačiji način.

Čalovska je istakla da psihoterapija predstavlja korektivno emocionalno iskustvo i nudi mogućnost da ljudi kroz specifičan proces mogu da dođu na bolje mesto u svom životu.

"Spontano se dešava da žene često izaberu partnera koji im nudi sigurnost i onda taj odnos za njih bude lekovit. Nažalost, sa muškarcima se to ne dešava, što je verovatno vezano za socio-kulturološke modele", istakla je Čalovska.

Naglasila je da je važno da se emocionalno opismenimo.

"Da odrastamo i podržavamo socijalnu dozvolu da postoji širok dijapazon osećanja koje ljudi osećaju. Jedno je osećati, a drugo ponašati se i tu govorimo o emocionalnoj regulaciji jer mi možemo da osećamo svašta, ali se ponašamo u skladu sa kontekstom", zaključila je Čalovska.