Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju letnje Svete Vrače Kozmu i Damjana

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas proslavljaju letnji Svete Vrače Kozmu i Damjana - svetitelje i nebeske lekare koji su besplatno isceljivali bolesne.

Sveti Vrači, kako su poznatiji, su slava lekara pa se današnji dan posebno obeležava u zdravstvenim ustanovama, jer su Svete vrače zaštitnici lekarske profesije.

Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, lekari, po hrišćanskom učenju čudotvorci rodom iz Male Azije koji su nakon smrti oca, kao deca kršteni i vaspitani u hrišćanskom duhu.

Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći zauzvrat ništa, pa su u narodu poznati kao sveti Besrebrenici.

Među pacijentima nisu pravili razliku po nacionalnosti i veri. Jedino što su tražili za uzvrat da ime Hristovo ne izgovaraju uludo, čak i ako ne žele da prihvate hrišćanstvo.

Zapisano je da je Kozma zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili, uzeo tri jajeta i da je zato tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata, ali su svetitelji ipak sahranjeni jedan pored drugoga u mestu Feremanu.

Po narodnom verovanju, ovaj dan posebno je dobar za molitvu za ozdravljenje. Sveti Vrači obeležavaju se sa uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama.

Postoji i verovanje i da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće. Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

Sveti Vrači slave se i 14. novembra.

Brojne crkve i manastiri nose ime Svetih Vrača Kozme i Damjana. Među njima su one na Zlataru, u Beogradu, Kikindi, Futogu, u gornjem toku Rasine, kod Niške Banje.

Manastir Zočiste na teritoriji AP Kosovo i Metohija koji se prvi put spominje 1327. godine takođe nosi ime Svetih Vrača Kozme i Damjana.