Rade Prelić - pola veka iza objektiva verno beleži najvažnije trenutke

BEOGRAD - Fotoreporter Tanjuga Rade Prelić već 50 godina neumorno i sa istim žarom beleži ljudske sudbine, svedoči istorijskim događajima i verno beleži najvažnije trenutke, a njegove fotografije pričaju priče o generacijama, događajima i promenama koje su se dešavale u prethodnih pola veka.

Prvi put je prag Novinske agencije Tanjug prešao, na današnji dan, 15. jula 1975. godine i od tada je postao hroničar i svedok istorije koja je prolazila kroz njegov objektiv.

Prelić za Tanjug kaže da nije lako imati 50 godina staža, ali je, kako ističe, to vreme ipak prošlo, a on se trudi da živi u sadašnjem vremenu i retko se, kaže, vraća na ono što je bilo.

Međutim, sada kada se povodom jubileja osvrne - čini mu se da je sve bilo juče.

"Verujte mi, imam utisak da je to sve bilo bukvalno juče i čini mi se da tek treba da slikam nešto", kaže Prelić i objašnjava da je to tako jer se događaji u Tanjugu samo nižu kao na traci.

"Tek sagledavam koliki je to period kad odem u Skupštinu Srbije pa vidim one uramljene predsednike skupštine i izbrojim da sam ih propratio petnaestak, ili skoro sam bio u Ministarstvu spoljnih poslova, sedamnaest ministara spoljnih poslova sam ja propratio, slikao i zapamtio, polovina nažalost nije živa", priča Prelić.

Seća se, svakako, i Jugoslavije, i onih događaja koji su tada bili veoma važni. Prošpartao je tu veliku državu, kako kaže, i uzduž i popreko, a seća se sportskih događaja, skijanja u Sloveniji, Univerzijade u Zagrebu, moto trke na Grobniku, Olimpijade u Sarajevu, ali i onih potresnih kao što je zemljotrs u Crnoj Gori 1979.godine.

"Sa Kosova se prisećam često događaja, pogotovo '81. kad je krenula pobuna na Kosovu i, naravno, čuvenog mitinga na Gazimestanu 1989. gde sam ja krenuo sa nekim divnim emocijama očekujući da ću da vidim nešto lepo i da doživim nešto lepo i taj doživljaj jeste bio lep. Tamo sam otputovao helikopterom, video pola Kosova pod narodom. Tamo je bilo oko milion ljudi ako se ne varam. Posle čuvenog govora Slobodana Miloševića na Gazimestanu, ja sam se vratio sa pomešanim emocijama, video sam da je sa Jugoslavijom gotovo i nažalost tako i bilo", rekao je Rade Prelić.

Njegova fotografija nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića je obišla svet, a na osnovu te fotografije je francuski umetnik je, kaže, napravio crtež i dobio silne nagrade.

Prelić svedoči i da se pristup poslu u Tanjugu ne menja 50 godina i da je i tada, kao i danas, sve moralo da bude brzo, a prisetio se i kada je prvi put fotografisao Josipa Broza Tita.

"Poslali su me a nisu znali da će tamo da bude Josip Broz Tito. Ja sam bio u nekim farmerkama, nosio dugu kosu i to kad sam se vratio u redakciju kad sam ispričao da sam slikao Tita oni su mislili da se šalim, a onda kad su shvatili ozbiljno onda su me samo posmatrali na šta ja ličim i kako sam ja to tamo prezentovao sebe i bili su pod stresom da li ja uopšte imam nešto na filmu. Naravno, sve je to bilo okej, tako da to moje vatreno krštenje prošlo bez stresa", prepričava Prelić.

Govoreći o sadašnjosti i saradnji sa mladim kolegama, Prelić primećuje da oni vole da idu sa njim na teren jer im je, kako kaže, vodič. Poznaje staze, poznaje ljude, događaje i prostor na kome se nešto odigrava.

"Tako da sam uvek kod pomoći, koliko god mogu", kaže Prelić.

Kada su u pitanju fotografi savetuje im da imaju skicu u glavi, da krenu sa idejom, jer važnije je doći u redakciju sa jednom dobrom fotografijom koja govori o ambijentu i učesnciima nego da se vrate sa mnogo fotografija.

"Ako se krene bez te ideje, onda teško da se ima dobra fotografija. A dobra fotografija se ne pravi lako. Tajna je doći spreman. Drugo što je važno jeste izboriti se za mesto. Imamo mi mnogo šta što ometa da napravimo dobru fotografiju. Ulazi nam neko u kadar ili dođe čovek iz obezbedenja i kaže mi - skloni se, a ja se trudim ad napravim dobru fotografiju koju znam da nisam napravio, a on kaže, pa slikao si. Pa jesam, ali nemam glavnu fotografiju", objašnjava Prelić izazove sa kojima se suočava.

Čuvena fotografija "senka" na kojoj se vidi Ivica Dačić i senka predsednika Aleksandra Vučića je već 10 godina aktuelna.

"To je jedna od retkih fotografija koja je 10 godina aktuelna. Fotografija obično bude aktuelna dan, dva i gotovo ova je fotografija aktuelna 10 godina a napravljena je tako što sam opet morao razmišljati unapred, jer to je bila zajednička sednica konferencija za štampu predsednika i premijera, imaju tamo oni reflektori Vlade Srbije, pa ta igra senki, pa njih dvojica, pa dve senke, razmišljao sam unapred i uspeo sam", navodi Prelić.

Sve je to vrlo kratko trajalo i to je bilo neočekivano, ali se desilo jer sam bio na neki način pripremljen, dodao je on.

Radetovu fotografiju Brisa Tatona, koji je, nažalost, stradao i dan danas koriste svi koji objavljuju restrospektivu tog događaja.

"Nažalost, to je moja najviše objavljivana fotografija, odnosno fotografija koju sam ja napravio. Ona je objavljivana kad se desio taj nemili slučaj, pa onda kad je trajala borba za njegov oporavak, pa kada su krenula suđenja...nažalost, tematika je takva bila", kaže Prelić.

Tokom karijere, imao je i smešnih situacija, a jedna od njih je kada su ga, priseća se Prelić, zaključali na stadionu u Italiji gde je išao da razvija film.

"To je bilo baš kad je Piksi dao dva gola Špancima, baš na toj utakmici, u Veroni. I onda sam se ja izvukao na krov stadiona i kad su me videli gore, nastala je panika, k'o sam ja i šta ja radim gore", prisetio se Prelić.

Najteži period su bili događaji 90-ih, počevši od rata u BiH, Hrvatskoj, izbegličke kolone, nemaština i sankcije, zatim protesti i bombradovanje 1999. godine, kao i ubistvo premijera.

"To su jako teški događaji kojih se rado ne sećam. Sve je to bilo mnogo za jednu torbu fotoreportera i sve da prođe kroz jedan objektiv i da ja to sve vidim mojim okom, u ovom slučaju desnim", kaže Prelić.

Tokom razgovora Prelić se dotakao i penzije, ali na kratko.

Kaže kad se to pomene, menadžment poručuje - ne dolazi u obzir.

"Uglavnom me ljudi pitaju pa dokle ćeš da radiš? Pa videćemo", rekao je Prelić kome je u ime menadžmenta, tokom gostovanja na TV Tanjugu, uručen i poklon - fotoaparat.

"Imam spravu za zavičaj, kad krenem jednog dana u penziju, ako se to desi", zaključio je Prelić kome je, inače, omiljena fotografija koju je napravio fotografija Monike Beluči.