Tibor Ilić: Srpski znakovni jezik je važan deo identiteta zajednice gluvih u Srbiji

BEOGRAD - Predsednik Gradske organizacije gluvih Beograda Tibor Ilić izjavio je danas da je srpski znakovni jezik, osim što je sredstvo komunikacije, veoma važan deo identiteta i pripadnosti zajednici gluvih u Srbiji.

"On čuva istoriju, kulturu, tradiciju, a kada pričamo o kulturi ne znam da li znate da postoji poezija na znakovnom jeziku i kultura zajednice gluvih je zapravo bogata. Takođe bih želeo da kažem nešto na račun predrasude koje postoje u znakovnim jezicima, a to je da su siromašni. Recimo ako govorimo o engleskom jeziku, taj jezik nema padeže, ali nikada nećemo reći da je siromašan, tako da i srpski znakovni jezik ima svoje načine izražavanja iako nisu isti kao govorni", naglasio je Ilić u emisiji Beogradske znakovesti koja se od danas emituje svakog petka na TV Tanjug.

Ilić je objasnio da je znakovni jezik vizuelno manuelni i da je u njemu mnogo važna mimika i korišćenje prostora.

Kako je objasnio, taj jezik je zapravo trodimenzionalan, dok je govorni jezik auditivno govorni.

"Kada govorimo o Srbiji, mogu da kažem da je jedini akreditovani program za učenje srpskog znakovnog jezika program koji vode u potpunosti gluve osobe, a realizuje se u Gradskoj organizaciji gluvih grada Beograda i tu imamo kurseve od nivoa A1 do nivoa B2 za učenje srpskog znakovnog jezika gde će vas podučavati izvorni korisnici srpskog znakovnog jezika", naveo je Ilić.

Ukazao je da na tom programu podučavaju gluve osobe što, kako je istakao, prati trendove u Evropi i svetu.

"Sam program je zapravo na osnovu zajedničkog evropskog referentnog okvira za jezike i u tom smislu pružamo kvalitetnu nastavu", rekao je Ilić.

On je naveo da, kada se govori o tome koliko je teško naučiti srpski znakovni jezik, može se reći da je podjednako teško ili lako kao učiti bilo koji drugi jezik.

"Naravno to zavisi i od afiniteta, motivacije, ali recimo da je potrebno od tri do pet godina da se savlada u potpunosti. Kada govorimo o Evropi, samo istraživanje i dokumentovanje znakovnog jezika i podrška u korišćenju nacionalnih znakovnih jezika je mnogo veća nego u Srbiji, iako postoji zakon o upotrebi znakovnog jezika kao i dobra volja", rekao je Ilić.

On je naglasio da u praksi ima još mnogo toga da se uradi.

"Verujem da je to zapravo zbog toga što je to jedan dugačak proces koji zahteva puno rada. Mislim da u tome postoji jedna zadrška da se počne sa tim procesom", zaključio je Ilić.