Vladimir Magdelinić: Gluve osobe kroz umetnička dela izražavaju svoju ličnost

BEOGRAD - Akademski slikar i profesor likovne kulture Vladimir Magdelinić rekao je danas da gluve osobe kroz stvaranje umetničkih dela izražavaju svoju ličnost kao samostalni umetnici i na taj način obogaćuju svoje znanje i iskustvo kroz vizuelnu komunikaciju sa publikom, ali i sa drugim umetnicima.

"Slikarstvo, kao i druge oblasti likovne umetnosti pružaju gluvim osobama mogućnost da samostalno razvijaju svoje veštine i osećanja kroz stvaranje svojih radova", rekao je Magdelinić za emisiju Beogradske znakovesti na TV Tanjug.

On je naveo da gluve osobe koriste srpski znakovni jezik ne samo u komunikaciji, već i da bi usvajale nova znanja o kulturi i bolje je razumele.

"Što je veće bogatstvo znanja, dublje je razumevanje kulture. To daje veću motivaciju gluvim osobama da nastave da uče", naglasio je Magdelinić.

Koreograf Stojan Simić je naveo da je Kulturno umetničko društvo gluvih Beograda Radivoj Popović osnovano 1950. kao i da u okviru njega postoje sekcije kao što su folklorna, pantomimska i druge.

"Postoji ukupno devet sekcija. Naši članovi su putovali i van granica prikazujući svoja dela koja su pre svega vizuelna, a u Srbiji se svake godine održava festival kulturno umetničkih društava gluvih Srbije, gde naši članovi prikazuju svoja ostvarenja", naveo je Simić.

On je objasnio da je goč instrument koji je mnogo važan u orkestru koji radi sa gluvim osobama, dok su pantomima i dramska ostvarenja na znakovnom jeziku vizuelna i na taj način prenose sve što gluve osobe žele da kažu.

"Kada sam se prvi put susreo sa savremenim plesom, to je za mene bio jedan potpuno novi svet koji daje mogućnost da svoju maštu i osećanja izrazim telom. Radio sam sa brojnim grupama i to stvarno osećam kao svoj jezik u kome mogu da se izrazim i jako volim to da radim", rekao je Simić.

On je istakao da se prepreka javlja onda kada radi sa ljudima koji normalno čuju, jer onda mora mnogo da se trudi da bi razumeo.

"Rešenje bi bilo da postoji tumač za znakovni jezik ili da kolege koje čuju nauče srpski znakovni jezik kako bi smo mogli da radimo na ravnopravnom nivou. Ja savremeni ples volim iznad svega", rekao je Simić.

Kazao je da poezija na znakovnom jeziku u Srbiji postoji tek od nedavno, dok se u Evropi i svetu gluve osobe odavno time bave.

"Nedavno smo i u našoj zajednici počeli sa tom aktivnošću. Osobe koje normalno čuju poeziju pišu ili izgovaraju, dok gluve osobe ne prevode pisanu ili govornu poeziju, već je stvaraju direktno na znakovnom jeziku i to tako što, kao da smisle film u glavi. Postoje slike i film o svemu onome što žele da izraze i to direktno izražavaju na znakovnom jeziku", objasnio je Simić.

Kako je dodao, to se postiže mimikom, govorom tela, znacima i to onda bude veoma dirljivo i upečatljivo.