Skupština Srbije: Održana izložba posvećena Milevi Marić Ajnštajn

BEOGRAD - Povodom obeležavanja 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, u Domu Narodne skupštine održana je izložba i promocija knjige "Heroina života" o životu poznate naučnice.

Izložba je održana na inicijativu akademika prof. dr Svetlane Matić, predsednice Austrijsko-srpskog kulturnog društva "Vilhelmina Mina Karadžić" iz Beča i autorke knjige i ambasadorke Ljiljane Nikšić, a uz podršku Odbora za dijasporu i Srbe u regionu.

Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Dragan Stanojević izjavio je za Tanjug da je to prva izložba u istoriji koje je u Skupštini Srbije održana u čast Mileve Marić Ajnštajn.

Naglasio je da su Odbor i udruženje iz Beča napravili bistu Mileve Marić i poklonili Matematičkoj gimnaziji, čijih je oko 700 učenika osvojilo najveće titule u znanju.

"Kao što ste videli, odziv je bio veoma veliki i mislim da su ta deca i ta gimnazija zaslužili da im tu bistu uručimo, jer su to deca koja su pokazala svoja znanja, koja faktički nastavljaju put Mileve Marić Ajnštajn. Ona je svojim znanjima faktički doprinela prepoznatljivosti svog supruga u celom svetu, a mnogi ne znaju u stvari kolike su njene zasluge", rekao je Stanojević.

Autorka knjige "Heroina života" o Milevi Marić Ajnštajn, akademik Svetlana Matić rekla je da joj je namera bila da, na neki način, postavi na pijedestal Milevu Marić, tamo gde pripada, kao i da naglasi njene zasluge vezane za sva naučna dostignuća Alberta Ajnštajna.

"Mi znamo da je Albert prisvojio skoro sve pronalaske, da mu je ona svesrdno pomagala, ali je na neki način ostala u njegovoj senci. Namera je takođe da se Nobelovom komitetu predoči da se Milevi posthumno dodeli Nobelova nagrada i, naravno, doktorat na Ciriškom univerzitetu. Znamo da je nakon razvoda sa Albertom Ajnštajnom njoj pripao novčani deo nagrade, ali ona se do kraja života borila i vodila računa o svojim sinovima, posebno o mlađem koji je bio bolestan od šizofrenije", navela je Matić.

Ističe da je Mileva do kraja života brinula o porodici, a njen grob u Cirihu je prekopan i tek nakon 60 godina ponovo otkrivena ploča gde je Vlada Srbije napisala "Milevi Marić s ljubavlju od srpskog naroda".

Matić ističe da je napisala knjigu povodom 150 godina od Milevinog rođenja, u kojoj su opisani svi delovi njenog života - od detinjstva, školovanja, susreta u Cirihu sa Albertom Ajnštajnom.

"Naravno, ona mu je pomagala dok su bili mlađi i dok su se voleli i to sve stoji u knjizi. Takođe, opisan je i njihov razlaz, onda njihova deca, krštenje dece u Nikolaevskoj crkvi, njen dolazak često u Titel, u Novi Sad, jer ona nikada nije zaboravila svoje korene. Zatim njen doprinos u opštoj nauci, jer ona je bila tek peta žena u svetu, fizičarka i matematičarka koja je studirala na Ciriškom univerzitetu", navela je Matić i dodala da je za tu knjigu dobila književnu nagradu "Dragiša Kašiković" na poslednjem međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Matić navodi da izložba prati knjigu i da će sledeće nedelje, 22. decembra, biti prikazana i u Beču u konzulatu Republike Srbije.

"Nakon toga, izložba se ponovo vraća u Beograd, u Galeriju Srpske akademije nauka i umetnosti, jer je Mileva pre svega bila fizičar, a onda ide u Matematičku gimnaziju", rekla je Matić.

Jedna od organizatorki izložbe, ambasadorka Ljiljana Nikšić naglašava da je Mileva Marić Ajnštajn jedna od prvih pet matematičara i fizičara na svetu i da je žena koja je nesumnjivo dala značajan doprinos svetu.

Na žalost, nije imala sudbinu kao što su je Pjer i Marija Kiri imali, da se ona i Albert Ajnštajn, kao neobičan ljubavni par, ostvare kroz naučno-istraživačku razmenu i radove, navela je Nikšić.

"Mislim da ovaj čin Odbora za dijasporu i Narodne skupštine gde je, prvi put u najvišem domu srpskog naroda, održana takva izložba i prezentacija ove važne knjige koje povodom 150 godina rođenja, govore same po sebi, da nismo zaboravili našu Milevu", rekla je Nikšić.

Ona se osvrnula na bistu Mileve Marić koja je poklonjena Matematičkoj gimnaziji kao najodlikovanjoj školi, koja je osvojila 700 medalja na Olimpijadama znanja, rekavši da je možda greška što i njih ne dočekujemo na trgovima sa osmehom na licu kad se vrate sa Harvarda, Oksforda, Kembridža, kao naši junaci i heroji i šampioni Srbije.

"Jer oni su neko ko čini progres sveta i taj njihov naučni doprinos, pošto su naši Srbi biseri rasuti po svetu, i ta naša naučna dijaspora zapravo je učinila čuda neviđena. Mislim da su ugradili sebe u temelje civilizacije, poput Tesle, kome je iduće godine 170 godina od rođenja. Zato što smatram da mi treba da budemo svesni da smo Teslin narod, da smo Milevin narod, da smo Pupinov narod", navela je ambasadorka.

Kako je rekla, mnogi bi hteli da naprave reviziju naše istorije i kulturno-istorijskog nasleđa.

"Da budemo nešto drugo. A kao što je rekao čuveni politikolog sa Harvarda, u svojoj čuvenoj knjizi 'Sukob civilizacija' Semjuel Hantington, mi znamo ko jesmo kada znamo ko nismo i to određuje naš identitet", ocenila je Nikšić.

Ambasadorka je naglasila da je na postament biste Mileve Marić ugraviran njen čuveni citat:

"Čovek je u stanju da u svojoj imaginaciji zamisli bezgraničnu sreću i trebalo bi da može da shvati i beskonačnost prostora. Ja mislim da je to čak mnogo lakše".