Danas se obeležava međunarodni dan Brajevog pisma

BEOGRAD - Međunarodni dan Brajevog pisma obeležava se svake godine 4. januara sa ciljem da se ukaže na značaj Brajevog pisma u obrazovanju i pristupačnosti za slepe i slabovide osobe.

Brajevo pismo predstavlja sistem za taktilno čitanje i pisanje, a sastoji se od šest tačaka, čijim se kombinacijama pišu slova, brojevi, interpunkcijski znaci, note i sve ono što čovek koji nema oštećenje vida piše olovkom.

Međunarodni dan Brajevog pisma je rođendan Luja Braja (1809-1852), francuskog tvorca pisma za slepe.

Na ovaj dan, odaje se počast njegovoj zaostavštini, doprinosu i transformativnom uticaju Brajevog sistema na živote slepih ljudi.

U Republici Srbiji živi više od 12.000 slepih i slabovidih osoba za koje Brajevo pismo predstavlja neophodno sredstvo, radi što jednostavnijeg uključivanja u društvo, komunikacije, edukacije i opismenjavanja.

Savez slepih Srbije ističe da je Brajevo pismo za slepe ljude nešto po čemu su prepoznatljivi u svojoj društvenoj zajednici.

Želimo da podstaknemo širu upotrebu Brajevog pisma u svakodnevnom životu svakog pojedinca, jer poznavanje Brajevog pisma može biti od velike koristi i opšteg značaja i za osobe koje vide, istaknuto je u saopštenju Saveza slepih Srbije.

U saopštenju se dodaje da Brajevo pismo igra vitalnu ulogu u savremenom društvu, omogućavajući osobama sa oštećenim vidom pristup informacijama, obrazovanju i mogućnostima zapošljavanja.

Brajevo pismo se koristi u različitim kontekstima, uključujući obrazovanje, književnost i svakodnevni život.

Brajevo pismo omogućava slepim i slabovidim osobama da samostalno čitaju i pišu, pristupaju informacijama i u potpunosti učestvuju u društvu.

Savez slepih Srbije će u 2026. godini pokrenuti inicijativu za ozakonjenje Brajevog pisma, sa ciljem da se podstakne njegova puna primena i na jedinstven način skrene pažnja javnosti i nadležnih institucija na prava slepih i slabovidih osoba u Republici Srbiji.

Diplomirani filolog i master prevodilac Miloš Pržić rekao je da je Brajevo pismo odraz pismenosti slepog čoveka.

"Nekad se govorilo da ako slep čovek ne poznaje Brajevo pismo, on je funkcionalno nepismen", izjavio je Pržić za Tanjug.

Pržić je naveo da neka istraživanja pokazuju da percepcija Brajevog pisma pod prstima pokreće iste one receptore u mozgu koje pokreće percepcija slova u koje gleda čovek koji vidi.

On je istakao da je veliki i ograničavajući problem u korišćenju Brajevog pisma u novije vreme, to što ono u štampi zauzima mnogo mesta.

Zbog toga je, kako je naveo, slabo zastupljeno u svakodnevnom životu.

"Tehnika takođe pruža mogućnosti. Postoje Brajevi redovi. To su uređaji koji tekst prikazuju na ekranu pomoću Brajevog pisma. To je korisno, ali to je preskupa tehnologija koja u Srbiji nije mnogo zastupljena", objasnio je Pržić.

Kako je naveo, većina lekova ima Brajeve natpise.

"Brajevo pismo može da se primeni u nekim praktičnim svakodnevnim situacijama. U svetu se vrlo često u zgradama postoje Brajeve oznake u liftovima, na vratima različitih institucija. Tu bi mogla da se proširi primena Brajevog pisma", rekao je Pržić.

Na inicijativu Saveza slepih Srbije, u avione Er Srbije uvedena su uputstva za postupanje u vanrednim okolnostima na Brajevom pismu.

Govoreći o svom iskustvu Pržić je istakao da je uputstvo pregledno, kao i da se brzo pronađe sve ono što je potrebno.

"To je, ne samo znak pažnje i poziv da slepi i slabovidi putnici putuju, nego i način da se podigne svest", poručio je Pržić.