Gradski zavod za javno zdravlje Beograd: Rak grlića materice je vodeći uzrok oboljevanja i umiranja žena u Srbiji

BEOGRAD - Gradski zavod za javno zdravlje Beograd saopštio je, povodom Evropske nedelje prevencije raka grlića materice koja počinje sutra, da je upravo rak grlića materice vodeći uzrok oboljevanja i umiranja žena u Srbiji i da se nedelja posvećena prevenciji od ove bolesti obeležava sa ciljem da podstakne žene svih životnih dobi da razmišljaju o značaju prevencije raka grlića materice.

Osim toga, cilj ovogodišnje kampanje je i da ih motiviše da u toku godine odvoje makar jedan dan za posetu svom lekaru i obave neki od dostupnih preventivnih pregleda kojima se mogu blagovremeno otkriti rane premaligne promene i sprečiti dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod.

Podsećaju da se ova nedelje obeležava u januaru svake godine, počev od 2007. godine, a inicijativa je pokrenuta od strane Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice, nakon čega je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju kampanje i obeležavanju Evroske nedelje prevencije raka grlića materice.

Ukazuju da se ova važna nedelja u našoj zemlji obeležava 20. put zaredom, a ove godine biće održana u periodu od 19. do 25. januara 2026. godine.

Humani papiloma virus (HPV) odgovoran je za gotovo sve slučajeve raka grlića materice.

"Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava prevenciju karcinoma grlića na više nivoa - merama kojima se sprečava pojava ovog oboljenja, kao i onim koje omogućavaju rano otkrivanje premalignih promena, čime se veoma uspešno zaustavlja dalji razvoj bolesti i njen fatalni ishod", navodi se u saopštenju.

U saopštenju navode i podatke da rak grlića materice, dugi niz godine, i pored dokazanih mera prevencije nastavlja da bude jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja u ženskoj populaciji u našoj zemlji.

Navode da se Srbija nalazi na neslavnom trećem mestu u Evropi po oboljevanju i umiranju od ove bolesti koja se može sprečiti, a u prilog toj lošoj statistici ide i to što svake godine oko 1.000 žena oboli i približno 500 izgubi život.

"Upravo zato, neophodno je istaći značaj intenziviranja aktivnosti kojima se pažnja žena usmerava ne samo na mogućnost, već i na neophodnost korišćenja dostupnih mera prevencije", navodi se u saopštenju.

Na području grada Beograda, svake godine oko 100 žena oboli (u toku 2024. godine 155 registrovana nova slučaja bolesti) dok oko 70 naših sugrađanki nažalost izgubi borbu sa ovom bolešću (u 2024. godini umrlo je 76 žena).

Jedan od značajnih faktora u našoj populaciji koji doprinosi velikoj smrtnosti od ovog oboljenja jeste upravo činjenica da je prva faza ove bolesti uglavnom bez simptoma, ili su oni nespecifični, pa se gotovo dve trećine žena prvi put javi ginekologu tek kada je bolest uznapredovala, a tada samo lečenje postaje teško i neizvesno, i pored operativnog zahvata zahteva primenu agresivne radioterapije, što dovodi do produženja lečenja i različitih komplikacija, a sve to značajno povećava troškove i umanjuje šanse za izlečenje.

Navode da se većina ovih slučajeva mogla sprečiti da je bolest otkrivena u ranoj fazi i da se na vreme pristupilo lečenju.

Ukazuju da redovni ginekološki pregledi, sprovođenje programa organizovanog skrininga i vakcinacija protiv HPV imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti.

Podsećaju da je rak grlića materice zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice okrenutom ka vagini, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu da se nekontrolisano umnožavaju.

Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života, ali se može javiti i u mlađem ili starijem dobu.

Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice, neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma, i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

U saopštenju navode i simptome koji upozoravaju na rak grlića materice, a to su krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa, krvarenje između dve menstruacije, produženo menstrualno krvarenje, krvarenje nakon menopauze, pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije, ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića, bol u krstima ili nozi, oticanje nogu...

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma budi sumnju na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko traju duže vremena ili ukoliko se ponavljaju, ističu da žene ukoliko uoče navede simptome treba da se obrate svom ginekologu.

Kada je reč o faktoru rizika za nastanaka raka grlića materice, navode da je osnovni faktor rizika dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV).

Postoji preko 200 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola, aeki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7 odsto slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija, a u čak 70 odsto slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni.

Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima Humanog papiloma virusa (HPV), smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa.

Navode da se ova intervencija smatra isplativom, naročito za zemlje gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak.

Većina zemalja Evropske unije je uvela imunizaciju protiv HPV-a, a u zemljama poput SAD-a, gde je vakcina u upotrebi od 2006. godine, i Australiji, gde se beleži velika pokrivenost imunizacijom, već se evidentira značajno smanjenje broja inficiranih HPV-om, ređa je pojava prekanceroznih promena grlića materice kod mladih žena, kao i genitalnih kondiloma kod pripadnika oba pola.

U Srbiji aktivna imunizacija protiv HPV se preporučuje kod dece starije od devet godina, prvenstveno kod dece sedmog razreda osnovne škole (pre prvog seksualnog odnosa).

Mlade žene mogu da prime vakcinu u do 26. a mladi muškarci do 21. godine života.

Vakcina protiv HPV infekcije je u našoj zemlji od juna 2022. godine besplatna za decu oba pola, u uzrastu od 9 do 19 godina.

Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova Humanog papiloma virusa.

Ukazuju da HPV infikcija je neophodan ali ne i dovoljan faktor rizika za nastanak raka grlića materice.

Navode da su pod visokim rizikom od nastanka raka grlića materice žene koje su pušači, koje imaju oslabljeni imuni sistem (HIV infekcija, imunosupresivna terapija), koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života), koje su imale veliki broj seksualnih partnera, koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma), koje ne idu na redovne kontrolne preglede, koje više godina koriste oralne kontraceptive, sa prekomernom telesnom težinom, sa čestim upalama vagine i materice.

Ističu rak grlića materice nije nasledna bolest i može se sprečiti, a potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice izazvane dugotrajnom virusnom infekcijom, prerasle u rak.

Redovni pregledi imaju za cilj da promene na grliću materice pronađu rano, pre nego što nastane rak, kada mogu lako da se otklone.

S tim ciljem Srbija je započela organizovani skrining program za rano otkrivanje raka grlića materice, koji je besplatan za sve žene starosti od 25 do 64 godine.

Pregled za rano otkrivanje raka grlića materice obavlja se jednostavnim Papanikolau testom.

Papanikolau test se najpre radi dve godine zaredom, a nakon toga, ako su prethodna dva rezultata bila normalna, na svake tri godine.

Rezultat testa moći ćete da preuzmete u vašem domu zdravlja.

Većina žena, koje redovno idu na preglede, ima normalan rezultat Papanikolau testa, a u tom slučaju rizik da se dobije rak grlića materice je mali.

Neke žene imaju abnormalan rezultat Papnikolau testa, to ne znači da one imaju rak, već da su u njihovom brisu nađene izmenjene ćelije, zbog čega su neophodni dodatni pregledi po uputstvu ginekologa.

Neke promene, koje se otkriju dodatnim pregledima, treba odstraniti kako ne bi prerasle u rak, jednostavan tretman, koji uglavnom može da se obavi ambulantno, najčešće je dovoljan, a takvi tretmani retko utiču na seksualni život žene ili njenu mogućnost da ima decu.

Rizik od nastanka raka grliće materice može se smanjiti odlaskom na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa, javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice (kada dobijete poziv iz doma zdravlja), poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih i vakcinisanjem protiv HPV, ukoliko spadate u ciljnu grupu za primanje vakcine.

Ističu da je cilj redovnih preventivnih pregleda otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se maligno oboljenje razvije.

"Što se promene ranije otkriju, lečenje je lakše i uspešnije. Kada se rak već razvije, tretman postaje teži, a njegov uspeh je manje zagarantovan.

Zapamtite, u početnim stadijumima bolesti najčešće nema nikakvih simptoma", zaključuju u saopštenju.