Aleksandar Stefanović: U GAK-u prošle godine rođeno 4.000 beba, broj beba svake godine sve manji

BEOGRAD - Aleksandar Stefanović iz Klinike za ginekologiju i akušerstvo Univerzitetskog-kliničkog centra Srbije izjavio je danas da je tokom prošle godine u toj ustanovi rođeno nešto više od 4.000 beba, kao i da je trend da se iz godine u godinu broj beba smanjuje, a da se žene porađaju u sve kasnijim godinama.

Stefanović je naveo da je u protekloj deceniji broj porođaja varirao između 5.000 i 7.000.

"Najviše smo imali 2014. godine, tačno 7.000, a u neko novije vreme, bum je bio u vreme korone 2020. godine. Tad smo imali negde oko 6.500 porođaja. Nažalost, taj broj nije rastao, nego se smanjivao, tako da smo u prethodnoj godini imali nešto više od 4.000 beba tokom 365 dana", rekao je Stefanović Tanjugu.

Kao i svake godine, rođeno je nešto malo više dečaka nego devojčica.

"Imali smo više porođaja iz visokorizičnih, komplikovanih trudnoća, što je i normalno, jer naša ustanova je tercijerna ustanova, referentni centar je za mnoge bolnice u celoj Srbiji, pa i u regionu, kako privatne, tako i državne. Dakle, više komplikovanih porođaja, manje onih jednostavnijih, a to tako i treba da bude za visoko specijalizovane ustanove. Imali smo dosta veliki procenat prevremeno rođenih beba zbog toga što smo imali visok procenat visokorizičnih trudnoća, blizu 17 odsto", naveo je Stefanović.

Ističe da je intenzivna neonatalna nega u njihovoj ustanovi opremljena najsavremenijim aparatima i medicinskom opremom, a da imaju i visoko edukovan kadar, tako da uglavnom zbrinjavaju sve bebe, pa i prevremeno rođene i sa komorbiditetima.

"Samo četiri odsto beba je poslato u druge ustanove, a sve ostale smo mi ovde zbrinuli. I bez obzira na visok procenat visokorizičnih trudnoća, neonatalni mortalitet, znači umiranje tokom neonatalnog perioda nije bilo visoko, 0,54 odsto, što je čak i bolje od svetskih standarda", naglasio je Stefanović.

Ističe da je, pored trenda smanjenja beba, prisutan i trend povećanja starosne dobi žena u vreme čak i prvog porođaja.

"To svakako da nije dobro, žene se sve u starijem dobu odlučuju da ostanu trudne, tako da je to onda povezano i sa drugim komorbiditetima i sa povišenim pritiskom i povezano sa šećernom bolesti i mnogim stanjima koje baš ne pogoduju trudnoći. Naravno češći je i infertilitet, odnosno da kad žena i odluči da krene u reproduktivne funkcije, da ne može da zatrudni, pa se pribegava sredstvima kao što je biomedicinski potpomognuta plodnost i drugim medicinskim procedurama", rekao je Stefanović.

Kako je rekao, država je sve učinila da se poboljša natalitet u našoj zemlji.

"Tu su i materijalne i mere i olakšavajuće mere za porodilje i tokom posla naših trudnica, a pogotovo u tom nekom delu vantelesne oplodnje. Ja mogu slobodno da kažem da su uslovi za naše parove i pojedince koji žele vantelesnu oplodnju najbolji na svetu. Mislim da samo Izrael ima slične uslove kao mi, ali najbolji su na svetu", ocenio je Stefanović.

Naveo je da je u Srbiji neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje, starosna granica do 45 godina, da postoji mogućnost zamrzavanja embriona o trošku države, a da je u poslednje vreme počela da funkcioniše i donacija uz pomoć uvoza iz inostranstva spermatozoida i jajnih ćelija.

"I tu naša klinika ima zaista jednu veliku ulogu, jer je ovde na našoj klinici formirana Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona. Tako da mi radimo čitav posao za celu Srbiju, za sve centre i privatne i državne, a njih je 24 ukupno, koji rade ove postupke o trošku države", naglasio je Stefanović.

Naveo je da su prošle godine obradili više od 2.000 zahteva za doniranim ćelijama, a samo prošle godine 650.

"Na našoj klinici smo uradili neke 44 procedure biomedicinski potpomognute oplodnje sa pomoći doniranih ćelija prošle godine. Imali smo od toga 24 trudnoće, 12 porođaja i 13 beba, jer smo imali jedne blizance među njima", naveo je Stefanović.