Na Institutu "Dedinje" počela Sretenjska radionica: Cilj primena novih tehnologija

BEOGRAD - Sretenjska radionica na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" otvorena je danas sa ciljem predstavljanja i praktične primene najsavremenijih tehnologija u vaskularnoj hirurgiji, sa akcentom na endovaskularno lečenje aneurizme abdominalne aorte i tehnike everzione karotidne endarterektomije.

Direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovan Bojić je uoči zvaničnog otvaranja radionice istakao da je za održavanje radionice zaslužan upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju Slobodan Tanasković koji je, kako je rekao, najbolji naučnik na Medicinskom fakultetu.

"Ovo je novost u radu Instituta za kardiovaskularne bolesti. Mi ga vezujemo za novo upravljanje Klinikom za vaskularnu hirurgiju docenta Tanaskovića, jednog inventivnog mladog čoveka, najboljeg naučnika na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Od njega očekujemo zaista mnogo velikih istorijskih pomaka u oblasti kojom se bavi. On je bio toliko inventivan da ovoj radionici da naziv Sretenjska, pa da ljudi od istorije i istorijskih datuma spoje jedno i drugo", rekao je on.

Bojić je dodao da je Klinika za vaskularnu hirurgiju kroz istoriju postigla velike rezultate, ali da ga raduje što su lekari te ustanove na najbolji način spojili nauku i struku.

"Upravo izbor docenta Tanaskovića na mesto upravnika Klinike za vaskularnu hirurgiju je pun pogodak, jer je simbioza struke i nauke, a to će biti dobro za našu medicinu, za vaskularnu hirurgiju u celini i nadam se da će ovaj inventivni, sjajni čovek i naučnik još toga mnogo organizovati", rekao je on.

Direktor Instituta "Dedinje" naglasio je da je jedan od ciljeva radionice da se znanje koje imaju lekari vaskularne hirurgije prenese na mlađe kolege.

"Znači, ono što nemaju drugi, a mi imamo, mi ne želimo da bude samo kod nas. Mi želimo da to raširimo, da bude dostupno našim kolegama kao što ulažemo i ogromne napore da mlade doktore sa vaskularne hirurgije, ali i sa celog Instituta, šaljemo na usavršavanje kod onih, a retki su ti koji su bolji od nas, od kojih možemo da naučimo i da oni svoje znanje i veštine implementiraju ovde kod nas", objasnio je Bojić.

Prema njegovim rečima, Institut "Dedinje" ulaže u ljude, jer jedino na taj način može da se obezbedi budućnost ustanove.

"Jedan sjajni mladi doktor i naučnik Nešković je u vodećoj svetskoj klinici u Pekingu, a sada smo spremili još pet naših doktora da idu na usavršavanje u tu kliniku. Spremili smo deset da idu u druge najveće klinike Amerike i Evrope, a upravo radimo na spisku medicinskih sestara, jer mi ulažemo u ljude i ulaganje u ljude je nešto što čini budućnost ove ustanove i svi ovi ljudi će ostati godinu dana u tim klinikama", naglasio je Bojić.

Dodao je da je zadatak medicinskog osoblja koje ode na usavršavanje u inostranstvo da ovladaju metodom i da pomognu Institutu "Dedinje" da postane najbolja ustanova za kardiovaskularne bolesti na svetu.

"Njihov zadatak je da ovladaju metodom, da dođu ovde i onda s njima sklapamo specijalni ugovor - od 10 do 15 godina nema privatnog rada, predaje se Institutu i uči druge", objasnio je Bojić

Upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju Slobodan Tanasković istakao je da će tokom Sretenjske radionice biti prikazane nove tehnologije na Institutu "Dedinju" u oblasti vaskularne hirurgije.

"Između ostalog, biće prikazani vaskularni simulatori, 3D štampači, 3D modeling, dakle štampanje krvnih sudova koji nam koriste u svakodnevnoj hirurškoj praksi, a takođe i programa virtualne realnosti", rekao je on.

Naglasio je da su polaznici radionice mladi specijalizanti iz cele zemlje i iz različitih bolničkih ustanova poput Kliničkog centra Srbije, Vojno medicinske akademije, Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine i drugih.

Dodao je da se današnja radionica sastoji iz dva dela, kao i da će tokom plenarnog dela predavanje održati svi najbolji vaskularni hirurzi, nakon čega će se polaznici preseliti u simulacioni centar Instituta "Dedinje".

"Specijalizanti će moći da šiju i da vežbaju karotidnu endarterektomiju, model operacije krvnih sudova, na specijalno štampanim krvnim sudovima, na našem štampaču, na našem materijalu, što je zaista retkost u našoj zemlju. Moći će da koriste vaskularni simulator koji je jako inovativan i koju, takođe, nema niko u našoj zemlji od instituta gde naši specijalizanti mogu da vežbaju hiruršku intervenciju pre nego što u istu uđi i na taj način se bolje spreme i da imamo bolji ishod lečenja pacijenta", rekao je Tanasković.

Prema njegovim rečima, u simulacionom centru postoji dva para naočara za virtualnu realnost gde je dostupno nekoliko kliničkih scenarija u kojima lekari mogu da se nađu.

"Imamo tu šest - sedam kliničkih scenarija gde se lekar zaista može naći u tom scenariju. Imamo da izaberemo u padajućem meniju odgovarajući softver, izaberemo koji ćemo softver i tu imamo razne scene iz intenzivne nege, iz operacije na sali svakodnevnog kliničkog rada gde možemo da vidimo korak po korak kako se šta desi i kada se to zaista bude desilo u svakodnevnom kliničkom radu da mi kao hirurzi budemo spremni", poručio je Tanasković.

Nakon plenarnog dela, planirano je da se polaznici podele u grupe i da zatim svaka od grupa prođe kroz radionice u simulacionom centru Instituta.