U Beogradu održana konferencija "Granice zaštite: Migracije, eksploatacija i moderno ropstvo"

BEOGRAD - Udruženje Atina, u saradnji sa Ambasadom Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, organizovalo je danas međunarodnu konferenciju "Granice zaštite: Migracije, eksploatacija i moderno ropstvo", a na skupu je istaknuto da je rešavanje problema migracija jedan od prioriteta, kako za zemlje regiona, tako i za Evropu.

Konferencija je okupila stručnjake iz Ujedinjenog Kraljevstva i zemalja Balkana, a teme su zaštita, prevencija i odgovornost u oblasti trgovine ljudima i modernog ropstva.

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson rekao je da migracije oblikuju decenijama region Balkana i da su i danas prusutne, pogotovo što su izazvane sukobima koja se dešavaju u svetu.

"Kriza na Bliskom istoku sa eskalacijom tenzija i nestabilnosti stvorila je nove talase neizvesnosti. Istovremeno, nastavljamo da se borimo sa posledicama ruske invazije na Ukrajinu, sukoba koji je raselio milione ljudi gotovo preko noći. Svaki od ovih događaja nosi ogromne humanitarne implikacije i svaki ima potencijal da pošalje nove ljude u potrazi za sigurnošću širom našeg zajedničkog kontinenta. I Srbija nije imuna na ovo, kao ni, naravno, širi region", rekao je ambasador.

Prema njegovim rečima, sve više je dokaza da se slučajevi eksploatacije radne snage povećavaju širom regiona i da radnici migranti često spadaju u sivu zonu, nisu u potpunosti zaštićeni radnim propisima niti dovoljno rano prepoznati kao potencijalne žrtve trgovine ljudima.

Istakao je da britanska vlada od 2015. godine ulaže više sredstva u sprečavanje trgovine ljudima i u obuke za policajce, tužioce kako bi se pomoglo u rešavanju ovog problema,

"Migracije su jedan od najviših prioriteta. Srbija i Velika Britanija imaju mnogo zajedničkih izazova i moramo da radimo zajedno", rekao je Ferguson.

Tamara Mirović iz Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije rekla je na skupu da

je Srbija jedna od prvih zemalja u svetu koja je ukinula ropstvo, ali da je moderno ropstvo u vidu trgovine ljudima i dalje prisutno i predstavlja ozbiljnu pretnju i ugrožava hiljade pojedinaca, naročito žene i decu.

Ona je podsetila da Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima svim ljudima garantuje slobodu kretanja, pravo da napuste zemlju, uključujući i vlastitu ili da se vratei.

"Nažalost, migranti su, i pored brojnih mehanizama zaštite, izloženi višestrukim rizicima posebno u vidu radne eksplatacije, kao sveprisutnijeg oblika kršenja ljudskih prava. Upravo najbrojniju kategoriju subjekata međunarodnih migracija predstavljaju radnici migranti i članovi njihovih porodica", rekla je Mirović.

Dodala je da je, prema podacima Centra za zaštitu trgovine ljudima, tokom 2025. godine bio privljen najveći broj sumnji na eksplataciju stranih državljana - 155 prijava, koje su se u najvećem broju odnosile na trgovnu ljudima u svrhu radne eksplatacije i to 76 odsto, dok se 14 odsto odnosilo na seksualnu eksploataciju.

Koncept radne eksplatacije, kako je navela, nije definisan u međunarodnim pravnim dokumentima i u praski postoje različita tumačenja.

"Odsustvo jasne definicije otežava razlikovanje između kršenja radnih prava i eksplatacije koja se svodi na prisilni rad", ukazala je Mirović.

Istakla je da se mora raditi na tome da strani radnici budu informisani o svojim pravima, jer često, kako je navela, imamo ono što je nepremostivo, a to je jezička barijera i kulturološki aspekt.

Nenad Simić iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije istakao je da se u prethodnom periodu radilo na normativnim okvirima kada je u pitanju oblast trgovine ljudima.

"Pre svega mislim na Zakon o oblasti borbe protiv trgovine ljudima. I hteo bih da se zahvalim i 'Atini' i drugim nevladinim organizacijama koji su dali doprinos u izradi teksta. Trenutno je Zakon dobio i pozitivno mišljenje Evropske komisije i svih državnih organa u Srbiji i ostaje nam proces usvajanja u Skupštini. Za ovaj zakon je bitno što smo na sistemski način postavili borbu protiv trgovine ljudima i urađen je socijalni pristup ka zaštiti žrtava", rekao je Simić.

Istakao je da se nada da će Zakon u praksi dati dobre rezultate.

Direktorka Udruženja "Atina" Marijana Savić istakla je da joj je zadovoljstvo da podeli rezultate projekta koji se bavio borbom protiv trgovine ljudima i ženama i muškarcima u migraciji.

"Neposredni rezultati su nekako postignuti, ja sam veoma ponosna na to što su žene i devojčice, migrantkinje iz Avganistana, Nigerije, Nepala, kroz ovaj projekat ne samo dobile adekvatnu podršku, već i priliku da nekako imaju šansu da postignu pravdu", rekla je ona.

Istakla je da su projektom došli do zaključka da ako ne razvijamo inkluzivnu politiku u okruženju školovanja, rada, socijalne zaštite, gubimo bitku i nećemo moći da garantujemo zaštitu.

Ona je navela četiri ključna pravca na kojima se mora raditi u naredom periodu.

"Prvo moramo da nekako institucionalizujemo zajednicu praksi koju smo sada izgradili kao jedan trajni mehanizam ne samo nacionalne saradnje nego i regionalne saradnje, to je taj prvi pravac. Drugi je da nastavimo da jačamo kapacitete ne samo sudija nego da uključimo i inspekcije, sistem zdravstva, socijalne zaštite, kako bi jednostavno prepoznavali organizovane kriminalne grupe", rekla je ona.

Navela je da je treće da moraju da se obezbede mehanizmi podrške za žrtve trgovine ljudima, a da je poslednja stvar, jedna od najbitnijih, to da moramo da prepoznajemo nove načine na koje kriminalne grupe funkcionišu, posebno u digitalnom prostoru.