U Beogradu počeo četvrti nacionalni simpozijum o poremećajima ishrane i gojaznosti

BEOGRAD - Četvrti nacionalni simpozijum posvećen poremećajima ishrane i gojaznosti ''Simpi 2026'' počeo je danas u Beogradu, a dvodnevni skup okuplja stručnjake iz Srbije i inostranstva koji će govoriti o problemima obolelih od anoreksije i bulimije i novim pristupima lečenju tih poremećaja.

Na simpozijumu pod nazivom ''Telesno, psihičko i društveno u ogledalu savremenog sveta'' učestvuju profesori Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugi stručnjaci iz zemlje i inostranstva sa višegodišnjim kliničkim iskustvom.

Organizatorka skupa, specijalista psihijatrije dr Marija Đurović, navela je da su među predavačima eminentni stručnjaci iz Hrvatske, Švajcarske, Severne Makedonije, a da će predavanjima prisustvovati i kolege iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

''Značajna karakteristika našeg skupa je multidisciplinarnost. Znamo koliko su poremećaji ishrane i gojaznost teške i kompleksne bolesti i da zahtevaju multidisciplinarni pristup. Tako i naš skup na taj način pristupa ovom ozbiljnom problemu'', rekla je Đurović na otvaranju simpozijuma.

Navela je da su među predavačima specijalisti psihijatrije, dečje psihijatrije, dermatovenerologije, kliničke farmakologije, interne gastroenterologe, endokrinologije, kardiologije, ginekologije, pedijatrije, neurologije i psihologije, nutricionisti i istakla da su svi oni važna karika u lečenju osoba koje boluju od poremećaja ishrane i gojaznosti.

Đurović je na panelu ''Stid kod pacijenata sa poremećajima ishrane'' ukazala da se u teoriji postavlja pitanje da li je stid uzrok ili posledica bolesti, a da praksa pokazuje da je stid na neki način uzročni faktor, ali i da se pojačava sa pojavom bolesti.

''Osobe koje dobiju poremećaje ishrane - anoreksiju, nervozu ili bulimiju pre ili kasnije razviju osećaj stida'', rekla je Đurović, koja je šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju KBC ''Dragiša Mišović''.

Dodala je da su različiti razlozi stida kod osoba sa poremećajem ishrane i da su najčešće vezani za telesne promene, gubitak kontrole, kao i da se javlja stid usled povraćanja ili zbog želje za hranom.

''Jedna naša pacijentkinja je primljena sa 42 kg, a imala je 18 godina kada je primljena. Nije jela hleb mesecima, možda i godinu dana. Posle dva meseca u bolnici počela je da jede hleb, ali uz suze, plač, ali je jela. I molila nas je da ne kažemo ocu da je počela da jede hleb, jer se jako stidela toga'', navela je Đurović.

Tokom prvog, teorijskog dana simpozijuma biće održana predavanja o poremećajima ishrane i ličnosti, traumama, gojaznosti, trudnoći kod pacijenatkinja sa poremećajima ishrane, bulimiji, anoreksiji, kao i o povezanosti bolesti sa transrodnim identitetom.

Drugi dan skupa koncipiran je u vidu radionica na kojima će biti izneti slučajevi pacijenata obolelih od poremećaja ishrane.

Organizator skupa je Udruženje za lečenje i prevenciju poremećaja ishrane i gojaznosti - ULPPIG.