Održana Četvrta memorijalna konferencija posvećena Predragu Mariću

BEOGRAD  - U Institutu za međunarodnu politiku i privredu danas je održana Četvrta memorijalna naučno - stručna konferencija "Predrag Marić", u znak sećanja na osnivača i prvog načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, generala policije Predraga Marića.

Kako su istakli učesnici konferencije, Sektor za vanredne situacije koji, kao organizaciona jedinica MUP-a, predstavlja srce sistema prevencije katastrofa i zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, bio je Marićeva životna misija i životno delo, koje nastavlja da se razvija i raste inspirisano Marićevim idejama i entuzijazmom.

Luka Čaušić, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, načelnik Sektora za vanredne situacije i dugogodišnji saradnik i prijatelj Predraga Marića istakao je da je on, pre svega, bio veliki i dobar čovek i naglasio da mu je drago štose na ovaj način čuva uspomena na njegovo ime.

"Misija Predraga Marića bila je da ova služba bude najbolja moguća i zaista sam ponosan jer mislim da Sektor za vanredne situacije ima odlične rezultate, da smo nastavili tu njegovu misiju i da možemo da budemo ponosni na naš rad. Sektor za vanredne situacije je služba koja ima izuzetno poverenje građana i u svim istraživanjima javnog mnjenja. To je služba čiji možda najveći rezultat jeste smanjenje broja stradalih, uprkos konstantnom rastu broja požara i eksplozija iz godine u godinu", naveo je Čaušić.

Dodao je da ta služba može da se pohvali desetinama novih objekata, opreme, kamiona i da duguje zahvalnost državi, Vladi i Ministarstvu zato što podržavaju rad Sektora za vanredne situacije.

Istakao je da mu je želja da Sektor za vanredne situacije bude još bolji i efikasniji.

"Naš Predrag Marić, iako nije fizički sa nama, sada nastavlja da doprinosi svom društvu i svojoj službi jer je ova konferencija izuzetno dobar momenat za razmenu mišljenja i iskustava i zato pozivam sve učesnike da razmene kontakte i ideje. Sektor za vanredne situacije je otvoren za sve nove inicijative i uvek ćemo da podržimo i da učestvujemo u zajedničkim projektima i da podržimo samostalne projekte, jer mi imamo jasnu ambiciju i želju, a to je da naša služba bude jedna od najefikasnijih službi u Evropi kada je u pitanju zaštita naših građana. Toga nema bez snažne korelacije i saradnje prakse i nauke", rekao je Čaušić.

Podsetio je da je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić 2008. i 2009. dao ključnu podršku da se formira Sektor za vanredne sitaucije onako kako ga je zamislio Predrag Marić.

Naveo je da je gradska komisija za davanje imena ulica grada Vranja dala saglasnost da se jedna ulica u Vranju nazove po Predragu Mariću.

"Vranje, zato što se u toj ulici nalazi objekat regionalnog Centra za vanredne situacije u Vranju, koji je, verujte mi, jedan od najboljih objekata takve vrste, ne u Srbiji, ne u regionu, nego, slobodno mogu reći, u ovom delu Evrope", istakao je Čaušić.

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladan Zagrađanin istakao je da je Marić svojim radom, vizijom i ličnim integritetom doprineo razvoju sistema bezbednosti i zaštite građana Republike Srbije, na čemu ćemo mu biti večno zahvalni.

"Uz podršku ministra Dačića bio je osnivač Sektora za vanredne situacije u okviru mMnistarstva unutrašnjih poslova, koji danas predstavlja institucionalni stub sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji. Predrag Marić bio je izuzetan profesionalac, veoma cenjen, poštovan od svojih kolega, naučno-stručne javnosti, a pre svega od svih građana Srbije. Njegov profesionalni put bio je obeležen posvećenošću, odgovornošću i dubokim uverenjem da je bezbednost građana najviši javni interes", rekao je Zagrađanin.

Istakao je da, zbog svega što je učinio za života i nasleđa koje nam je ostavio Marić, imamo obavezu da nastavimo da gradimo sistem koji će biti jak, profesionalan i spreman da odgovori na sve izazove, uvek stavljajući bezbednost i poverenje građana na prvo mesto.

"Sektor za vanredne situacije nastavlja da sledi ideju i viziju Predraga Malića i sa ponosom može reći da je ova služba jedna od najcenjenijih u Evropi i koja svojim rezultatima u potpunosti opravdava poverenje građana Srbije i sve za što se general Marić zalagao", rekao je Zagrađanin.

Istakao je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova posvećeno daljem razvoju Sektora za vanredne situacije, u koji su u prethodnom periodu uložena značajna sredstva kroz materijalno-tehničko opremanje, jačanje ljudskih kapaciteta, kao i izgradnju i rekonstrukciju objekata širom Srbije i naveo da će to biti nastavljeno.

"U vremenu kada se savremena društva suočavaju sa sve složenijim bezbednosnim izazovima, od prirodnih katastrofa do novih tehnoloških rizika, naša je dužnost da nastavimo da jačamo institucije, razvijamo ljudske kapacitete i osavremenjujemo i unapređujemo sistem zaštite i spasavanja. Istovremeno, jedan od ključnih zadataka je i da dalje jačamo poverenje građana u institucije sistema zaštite i spasavanja, jer samo društvo koje veruje u svoje institucije može zajednički uspešno da odgovori na izazove i rizike", ukazao je Zagrađanin.

Dekan Fakulteta za bezbednost Mladen Milošević rekao je da je Predrag Marić uvek, i na poslu i u svakom društvu, bio faktor stabilnosti, kohezije, ujedinjenja i integriteta.

"Njegov život obeležili su profesionalizam, čast i integritet. Nikada privremena korist, nikada uski, sebični interesi, uvek na prvom mestu čast, profesionalizam i struka", istakao je Milošević.

Rekao je da je konferencija zamišljena tako da objedini različite profile stručnjaka i različite subjekte koji imaju drugačije uloge u okviru sistema smanjenja rizika od katastrofe i da su zato tu predstavnici naučno-obrazovnih institucija, ali i visoki predstavnici i službenici MUP, kao i drugih ministarstava koji su takođe učesnici sistema zaštite i spasavanja, ali i predstavnici lokalne samouprave, privrednih društava i drugih pravnih lica značajnih za zaštitu i spasavanje.

"Osim toga, ovde su stručni naučnici koji se bave različitim naučnim oblastima. Imamo radova iz društvenih, humanističkih, nauka, tehničkih, prirodno-bioloških i drugih oblasti i želimo da ova konferencija bude mesto okupljanja i susreta gde ćemo razmenjivati iskustva i znanja", naveo je Milošević.

Dr Ana Jović Lazić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu rekla je da je posebna vrednost konferencije u tome što ne samo da čuva sećanje na Predraga Marića, već i u tome što aktivno vrednuje vrednosti koje je on u svoj rad utemeljio, a to su stručnost, odgovornost i posvećenost javnom dobru.

Predsednik Organizacionog odbora konferencije Vladimir Cvetković rekao je da konferencija nije samo prilika za naučni i stručni dijalog, već i trenutak da se s poštovanjem prisetimo čoveka koji radom, posvećenošću i vizijom ostavio dubok trag u oblasti savremenog upravljanja rizicima od katastrofa.

"Danas kad se sve više suočavamo sa savremenim kaskadnim izazovima i rizicima u bezbednosti građana Republike Srbije, više nego ikada je važno povezati naučno znanje, stručnu preksu i institucionalnu odgovornost. Upravo zato ovaj skup ima i posebnu vrednost, jer on okuplja naučnu zajednicu, okuplja stručnjake i predstavnike prakse sa zajedničkim ciljem da razvijemo ideje, da učimo jedni od drugih i da tražimo bolja inovativna rešenja u budućnosti kako bi sistem otpornosti Republike Srbije bio na najvišem nivou u regionu Zapadnog Balkana", rekao je Cvetković.

Tokom konferencije održani su naučno-stručni i stručno-praktični panel.

Dodeljena je nagrada za najbolji naučni rad sa Treće memorijalne konferencije "Predrag Marić", a dobitnik je Božidar Banović za rad "Normativni okvir EU za kontrolu i upravljanje rizicima razvoja i primene veštačke inteligencije", dok je nagradu Predrag Marić za poseban stručni doprinos sistemu smanjenja rizika od katastrofa i unapređenog sistema zaštite i spasavanja dobio predsednik Vatrogasnog saveza Srbije Dragan Ćapin,

Predrag Marić je za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Sektora za vanredne situacije imenovan u maju 2007. godine i bio je prvi načelnik i idejni osnivač Sektora za vanredne situacije.

Preminuo je od posledica kovida 25. januara 2021. godine.