Kardinal Nemet predvodi Obrede Velikog petka u crkvi Svetog Antuna u Beogradu

BEOGRAD - Obredi Velikog petka kojim danas rimokatolička crkva obeležava Hristove muke i stradanje na krstu, započeli su oko 18 časova u crkvi Svetog Antuna Padovanskog u Beogradu, predvođeni beogradskim nadbiskupom i metropolitom, kardinalom Ladislavom Nemetom.

Na početku Obreda, kardinal i saslužujući sveštenici, odeveni u crvene odore koje rimokatolički kler nosi na Veliki petak, poklonili su se, u znak poniznosti, prostrevši se pred oltarom i pomolili se.

Iz Svetog pisma čitani su delovi iz evanđelja po Ivanu, poslanice Hebrejima, knjige proroka Izaije, a hor je pevao psalme.

Kardinal Nemet rekao je tokom propovedi da nadbiskupiji u poslednje vreme vernici i mediji postavljaju pitanja šta možemo učiniti da bi se svet promenio i da bi ljudi koji odlučuju o ratu i miru u svetu bili pozvani na dijalog.

"Odgovor, čini se da je nemoguć za realizaciju, a ipak dovodi do toga da se svet menja i postaje bolji - to je primer Isusa na križu", poručio je Nemet.

Ključ, prema njegovim rečima, leži u Isusovim rečima na krstu upućenim njegovom nebeskom Ocu, a koje prenosi evanđelje po Ivanu koje je čitano toko Obreda.

"Razgovarao je sa njim, plakao pred njim, opisujući muku, izdržavajući muku koja ga je na križu pogodila, ali ostao je veran do kraja. 'Oče, oprosti' - čak i u najtežim trenucima on praktikuje ljubav i oproštaj", rekao je kardinal Nemet. Nadbiskup je poručio da oprost i ljubav dolaze od Boga, i da smo zato svi pozvani da u svom životu volimo i praštamo.

Posle čitanja iz Svetog pisma, vernici okupljeni u crkvi Svetog Antuna Padovanskog pristupiće poklonjenju Svetom Krstu, nakon čega oni koji su se ispovedili primaju pričest. Veliki petak, koji rimokatolička crkva obeležava danas po gregorijanskom kalendaru jedini je dan u godini kod katolika u kom nema svete mise.

Umesto toga, vernici danas tokom Obreda Velikog petka ljubavlju i saosećanjem saučestvuju sa Hirstovim stradanjem. Sutra, na Veliku subotu, u Katedrali Uznesenja Blažene Device Marije kardinal Nemet će predvoditi Uskrsno bdenje.

Hor i vernici pevaće "Gloria" i "Slava Bogu na visini", a zatim se gase svetla.

Običaj je da se onda začuje jak zvuk i uzvik "Isus je uskrsnuo", nakon čega se svetla ponovno pale. U dane Svetog trodnevlja, na Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu crkvena zvona ne zvone, a trodnevlje se završava dočekom praznika Hristovog uskrsnuća, Uskrsa.

Uskršnje slavlje za vernike označava kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno, kao simbol prolivene krvi Hristove.

Nemet je ranije danas izjavio da mir počinje od svih ljudi pojedinačno i da mir nije nešto što se može prebacivati na druge, poručivši da je u današnjem svetu, u kom je lako da se širi jezik mržnje, neophodan jezik razumevanja i istine.

Na pitanje šta očekuje od vernika u ovim teškim svetskim okolnostima i dešavanjima, kardinal je poručio da očekuje od vernika isto što očekuje i od samog sebe, a to je da u životu sređuju probleme bez nasilja, fizičkog i verbalnog.