U Muzeju Jugoslavije i ove godine program povodom nekadašnjeg praznika Dana mladosti

BEOGRAD - Načelnica odeljenja za komunikacije Muzeja Jugoslavije Jovana Nedeljković izjavila je danas da ta ustanova za Dan mladosti, koji se nekada obeležavao 25. maja u bivšoj Jugoslaviji, i ove godine, kao i prethodnih devet, organizuje poseban program - Leto u muzeju.

Prema njenim rečima, program će ove godine biti realizovan u saradnji sa Zadužbinom Milana Mladenovića.

"Posetioci će tokom celog dana u bioskopskoj sali Muzeja moći da vide arhivske snimke, remasterovane snimke koncerata, intervjua i dokumentarni film o Milanovom boravku u Brazilu, ali takođe i neke stare spotove EKV-a. Nazvali smo ovo 'EKV bioskop' u bioskopskoj sali muzeja", rekla je Nedeljković za Tanjug.

Otvaranje manifestacija zakazano je za 19 časova na platou kod fontane ispred Muzeja Jugoslavije.

"Najpre će se održati razgovor o regionalnoj muzičkoj sceni, a zatim kreću tri fantastična koncerta: pančevačke Ljubičice, Nemeček iz Zagreba i Dina Jašari koja nam dolazi iz Skoplja. Sva tri benda su laureati nagrade koju dodeljuje Zadužbina Milana Mladenovića i u tom smislu samo 'Leto u muzeju' je značajno jer na specifičan način propituke drugačije interpretacija jugoslovenskog nasleđa, afirmiše Muzej kao mesto i za zabavu, a polazi od ideje jugoslovenskog omladinskog pokreta", kazala je Nedeljković.

Muzej je otvoren od 10 do 18 časova, a ulaz za sve individualne posete je slobodan.

"Posetioci mogu da obiđu naše postavke: Muzejsku laboratoriju u Starom muzeju, postavku 'Umre i drug Tito' u Kući cveća, kao i dve izložbe koje su trenutno aktuelne - Sloboda je za nas san o stradanju, otporu i zatočeništvu i izložbu koja je realizovana u saradnji sa Italijanskim kulturnim institutom - Strip, Made in Italy", navodi Nedeljković.

Na pitanje da li muzej više posećuju mladi zainteresovani za istoriju ili jugonostalgičari, Nedeljković kaže da je publika šarenolika.

"Od najranijih časova dolaze različita antifašistička udruženja koja neguju tradiciju jugoslovenstva i narodnooslobodilačke borbe. Oni su polagali vence na grob Josipa Broza Tita i to su ljudi koji se sa nostalgijom sećaju jedne države, jednog vremena, ali ne smemo zaboraviti da se ti ljudi u isto vreme sa nostalgijom sećaju zapravo i svoje mladosti, što dodatno doprinosi toj nostalgiji", ističe ona.

Prema njenim rečima, broj posetilaca Muzeja Jugoslavije je standardno visok tokom 4. maja kada je Tito preminuo i tokom današnjeg dana.

"Nekada jednostavno ima više posetilaca i udruženja iz regiona, ali to opet zavisi da li je vikend. Danas je konkretno ponedeljak, tako da to možda i negde utiče na to da je nešto manje ljudi iz regiona i udruženja, ali je činjenica svakako da interesovanje za taj dan i dalje ne jenjava", zaključila je Nedeljković.

Danica Jovanović iz Beograda priseća se Dana mladosti kao izuzetne manifestacije iz školskih dana i navodi da svake godine, kada je u zemlji, posećuje Muzej Jugoslavije na ovaj datum.

Beograđanin Miodrag Stanić kaže za Tanjug da 25. maj za njega ima isključivo nostalgični značaj i dodaje da mladi nemaju pravu sliku o tome šta je bila nekadašnja država.

Makedonac Goran Popandonov ističe da današnji dan doživljava veoma emotivno i nostalgično.

"Mi smo stvarno živeli u nekom vremenu u kojem smo svi bili poštovani. Nikad nije bilo toliko predsednika i državnika na nekom pogrebu, nikad neće ni više ni biti i to sve objašnjava. Kleli smo se da ćemo odbraniti tu državu, ali nismo uspeli. Ni od nas samih, a ni od drugih", rekao je Popandonov za Tanjug.

U bivšoj Jugoslaviji Dan mladosti (25. maj) je bio zvanični rođendan Josipa Broza Tita, iako je on zapravo rođen 7. maja.

Ni sam Tito nije skrivao da 25. maj zapravo nije bio njegov rođendan, te da ga je on, kako je tvrdio, prihvatio pošto je već obeležavan kao dan mladosti i veselja.

Zapravo, od Drugog svetskog rata 25. maj obeležavan je kao rođendan maršala Tita, a onda je nesuprot onom što je docnije tvrdio, sam predložio da se taj dan naziva Dan mladosti.

Pod tim imenom je prvi put obeležen 1957. godine i to brojnim manifestacijama odnosno izrazima lojalnosti.

Sastavni deo obeležavanja, u čemu je učestvovala cela zemlja u manjoj ili većoj meri, bile su štafete mladosti, stilizovane palice koje su mladi pronosili kroz sela i gradove ondašnje Jugoslavije, sve do predaje štafete tokom sleta na stadionu Jugoslovenske narodne armije samom Josipu Brozu Titu.

Predaja štafete, vrhunac višemesečnih aktivnosti, iz ruku posebno odabranih perspektivnih omladinaca, označavala je najsvečaniji momenat obeležavanja Dana mladosti.

Bio je to vid zajedničke manifestacije odanosti kako ondašnjem neprikosnovenom lideru maršalu Josipu Brozu Titu, tako i čitavoj strukturi tadašnjeg sistema vrednosti, očigledan izraz kulta ličnosti koji je tada sistematski negovan.

Hiljade mladih ljudi iz cele ondašnje Jugoslavije učestvovalo je svake godine u nizu manifestacija kojima je pridavana velika važnost.

Polazilo se iz različitih delova zemlje, kako je nalagalo načelo apsolutne ravnopravne zastupljenosti, neizbežni ključ, takođe, štafete su nošene tako da ne zaobiđu ni najzabačenioje krajeve ondašnje socijalističke Jugoslavije.

Svake godine su menjena polazna mesta, rute, i oni koji su štafetu predavali predsedniku.

U socijalističkoj Jugoslaviji, štafeta se, koliko se zna, pojavila na inicijativu omladinske ogranizacije Kragujevca, odmah 1945. godine.

Prethodno su bile poznate sokolske štafete, u vreme Kraljevine Jugoslavije i ranije.

Održavani su takođe sokolski sletovi, isto predstavljani kao manifestacije mladosti, zdravlja, optimizma, tada na načelima panslavizma.

Sokolska štafeta nošena je 1935. godine, od Sarajeva do Oplenca, na grobno mesto kralja Aleksandra Karađordevića, ujedinitelja, tvorca Jugoslavije.

Maršalu Titu je nošeno i uručivano više štafeta, da bi kasnije bilo odlučeno da se njemu dodeljuje jedna, posebno određena. Prva svečanost te vrste dogodila se u Zagrebu.

Narednih godina svečana dodela se zbivala u sklopu dvorskog kompleksa na Dedinju.

Od 1957, kada je i uveden naziv Dan mladosti, štafeta je dodeljivana na Stadionu JNA, a ne kao ranije pred zdanjem Belog dvora.

Josip Broz Tito je inače, uobičajeno, donosiocu štafete, poslednjem u nizu koji bi se i obratio progodnom porukom kako šefu partije i države tako i javnosti, poklanjao zlatan sat.

Potonji stadion Partizana, izvorno stadion JNA, čija je gradnja okončana 1951, tada postaje prostor održavanja sleta, velike manifestacije koja je podrazumevala niz igrokaza uobličenih tako da ukazuju na najviše vrednosti ondašnjeg poretka.

Slavila se mladost, lepota, izgradnja socijalizma, a najviše sam Josip Broz Tito.

Kako su se prilike menjale pomalo su prilagođavane i ključne poruke. Tako je kasnije, osim uvek potenciranog bratstva i jedinstva, isticano i radničko samoupravljanje ili nesvrstavanje, u čemu se ondašnja Jugoslavija razlikovala od većine zemalja koje su proklamovale izgradnju socijalizma.

Štafeta mladosti poslednji put je Josipu Brozu Titu uručena 1979. godine.

Prvu štafetu na stadionu JNA, 1957. godine maršalu Titu je uručio Mika Tripalo, tada visoki omladinski funkcioner i jedan od čelnika takozvanog Masovnog pokreta u Hrvatskoj.

Poslednju, 1979. godine, primio je iz ruku Sanije Hiseni, studentkinje iz Prištine.

Posle njegove smrti, 4. maja 1980. u Ljubljani, čitava manifestacija je nastavljena do 1987. Josip Broz Tito bio je na čelu Jugoslavije punih 35 godina.

Umro je 4. maja 1980. godine u Ljubljani uoči 88. rođendana, a već tada mnogi su njegovu smrt videli kao početak kraja jugoslovenske države.

Vremena njegove vladavine danas se neretko sećaju kao perioda mira, relativne stabilnosti i postepenog napretka za većinu.