Dr Snežana Lukić: Svaka peta osoba pati od sindroma nervoznih creva, leka nema

BEOGRAD - Kada kažemo da neko ima nervozna creva, to znači da on jako pati, da ima bol u trbuhu koji je povezan sa učestalim crevnim pražnjenjima, odnosno dijarejom ili sa odsustvom stolice, odnosno zatvorima. To je definicija iritabilnog kolona, kako se stručno naziva ovaj sindrom, rekla je danas za TV K1 doktorka Snežana Lukić, gastroenterolog iz Klinike za gastroenterologiju Kliničkog centra.

Prema nezvaničnim podacima od sindroma nervoznih creva u Srbiji pati svaka peta osoba, a isti broj ljudi koji se sa ovim sindromom susreće važi i za razvijene zemlje sveta. Sutra se obeležava Svetski dan sindroma nervoznog creva.

Dr Lukić rekla je da iratibilni kolon uvek prate bolovi i da je on, prema svetskim kriterijumima koji su prihvaćeni i u Srbiji, jedan od kriterijuma za dijagnostikovanje ovog sindroma.

''Bol u trbuhu koji je praćen dijarejom ili stolicom su simptomi ovog sindroma. Iritabilni kolon, osim pomenutih, može da prati još neki simptom, a najčešći je nadimanje. To može biti i krčanje, pretakanje u crevima, pojačana eliminacija gasova. Ali nadutost je vrlo često jedan od pridruženih simptoma kod iratibilnog kolona'', rekla je Lukić i dodala da, ako neko ima samo nadutost, to ne znači nužno da ima sindrom nervoznih creva, već može značiti da ima funkcionalnu dispepsiju ili može da ima heliko pozitivan gastritis, ili neku ozbiljiniju bolest.

Prema njenim rečima funkcionalna dispepsija je u vezi sa tegobama želuca, odnosno gornjih partija digestivnog sistema, zajedno se sa iratibilnim kolonom ubraja u funkcionalne poremećaje digestivnog sistema.

''Sve ovo je povezano sa mozgom i ti poremećaji se zovu 'mozak- crevo osovina'. Stres je najčešći okidač za crevne poremećaje, pa samim tim i za iritabilni kolon. Vrlo često pacijenti mogu da vežu početak tegoba za određenu stresnu situaciju. S tim što to ne treba da bude pravilo, ali najčešće jeste'', rekla je Lukić.

Kako je izjavila, predispozicije za karcinom debelog creva kod ljudi sa iratibilnim kolonom ne postoje.

''Činjenica je da pacijenti sa sindromom nervoznog creva imaju loš kvalitet života. Ukoliko imaju zatvor ili dijareju, a uz to i bol u trbuhu, taj pacijent pati. Kvalitet života pacijenata sa iritabilnim kolonom je jako narušen i društveni i profesionalni i socijalni i ljubavni'', rekla je doktorka.

Prema njenim rečima, kolonoskopija je jedini pregled kojim se može dokazati da je sluznica debelog creva zdrava.

''Ipak, kolonoskopija kod iratibilnog kolona nije uvek apsolutno indikovana. Znači iratibilni kolon ne znači apsolutnu kolonoskopiju. Zbog toga postoje ROM 4 kriterijumi koje pacijent mora da zadovoljava da bismo postavili dijagnozu. I ono što je jako važno, kada donosimo odluku da li uraditi kolonoskopiju pacijentu sa simptomima nervoznog creva uzimamo u obzir da li ima te 'vrišteće', odnosno alarmne tegobe'', rekla je Lukić i dodala da se kolonoskopija radi pacijentu koji ima krv u stolici, anemiju i noćne tegobe, a da pacijenti koji su stariji od 45 godina spadaju u grupu predviđenu za skrininig kolonoskopijom, ali da se ona ne radi po svaku cenu.

Kako je objasnila, iritabilni kolon je genetski predodređena bolest i određene osobe imaju predispozicije za pojavu ovog sindroma, dok je, s druge strane, uloga hrane je veoma važna, samim tim što hrana dolazi u direktni kontakt sa digestivnim sistemom, pa samim tim i sa debelim crevom.

''Po najnovijim ispitivanjima, hrana koja je bogata ugljenim hidratima je hrana koja ne prija iritabilnom kolonu. Zbog toga se uvode takozvane Fodmap dijete koje imaju značaja u lečenju pacijenata sa sindromom nervoznog creva. Ova dijeta smanjuje nadimanje, zatvor, dijareju, može da smanji i bol u trbuhu kod određenih pacijenata. To je dijeta koja mora da se primenjuje u saradnji sa dijetetičarom. Žene češće pate od sindroma nervoznog creva, ali prema poslednjim studijama, ta brojka muškaraca koji imaju iratibilni kolon se približava broju obolelih žena'', rekla je doktorka i dodala da je terapija usmerena na bol i na vodeće simptome odnosno zatvor ili dijareju.

Naglasila je potrebu za multidiciplinarnim pristupom i da je pored gastroenterologa, neophodna i pomoć psihijatra i dijetetičara.

Dr Lukić je rekla i da pacijent sa iratibilnim kolonom ne može da se izleči.

''To je ono što uvek kažem pacijentu kad dođe kod mene. Svaki lekar mora to da predoči svom pacijentu. Izlečenja nema, ali ima delovanja na vodeće simptome – bol, dijareju i zatvor'', rekla je za TV K1 doktorka Snežana Lukić.