Svetski dan borbe protiv raka pluća 1. avgusta, u Srbiji godišnje oboli 7.000 ljudi

BEOGRAD  - Svetski dan borbe protiv raka pluća obeležava se svake godine prvog avgusta, a u Srbiji je vodeći uzrok smrti od malignih bolesti sa gotovo 7.000 novoobolelih i 5.000 preminulih godišnje.

Zabrinjavajuće je što je ovaj karcinom od pre dve godine vodeći uzrok smrtnosti i kod žena, pa je ključan pravovremen pristup terapiji.

Međutim, u našoj zemlji se karcinom pluća kod čak 70 odsto pacijenata otkriva tek u metastatskom stadijumu, kada su mogućnosti lečenja znatno ograničene, saopšteno je iz Udruženja za borbu protiv raka pluća "Punim plućima".

Kako je navedeno, razlog za to leži u činjenici da su prvi simptomi, poput kašlja, zamora ili otežanog disanja, nespecifični i često se pripisuju bezazlenim stanjima, naročito kod pušača, koji su na te tegobe navikli.

Medikalni onkolog i načelnik Odeljenja medikalne onkologije u KBC Bežanijska kosa Zoran Andrić rekao je da je posebno važno da se bolest prepozna na vreme, jer rano otkrivanje i pravovremeno započinjanje terapije mogu značajno uticati na tok bolesti i ishode lečenja.

"Savremene terapije postale su standard lečenja metastatskog karcinoma pluća i donele su velike promene u životima mnogih pacijenata. Ipak, pred nama je i dalje važan zadatak, da omogućimo da inovativni lekovi i savremeni terapijski pristupi budu dostupni svim pacijentima kojima su potrebni", rekao je Andrić.

Dodao je da se to posebno odnosi na imunoterapiju za pacijente sa skvamoznim karcinomom pluća, kao i na ciljane terapije za pacijente sa retkim i čestim genskim mutacijama kod nesitnoćelijskog metastatskog karcinoma pluća.

"Jednako je važno obezbediti dostupnost imunoterapije i u ranim stadijumima bolesti, kao preoperativne (neoadjuvantne) i postoperativne (adjuvantne) terapije za pacijente sa nesitnoćelijskim karcinomom pluća u stadijumima IB-IIIA, jer primena ovih terapijskih pristupa značajno povećava šanse za uspešno lečenje i smanjuje rizik od povratka bolesti. Upravo ove terapije mogu značajno da produže život, smanje rizik od progresije bolesti i omoguće pacijentima kvalitetnije svakodnevno funkcionisanje", poručio je Andrić.

Predstavnica Udruženja pacijenata "Punim plućima" Olja Ćorović rekla je da rak pluća nije samo dijagnoza već bolest koja menja živote pacijenata i njihovih porodica.

"Kroz rad sa obolelima, svakodnevno vidimo koliko su napredak medicine i dostupnost savremenih terapija promenili tok ove bolesti i dali pacijentima više vremena, ali i kvalitetniji život. Međutim, i dalje postoji velika potreba da najnovije mogućnosti lečenja budu dostupne svim obolelima", rekla je ona.

Kako je istakla, posebno je važno da pacijenti sa različitim tipovima karcinoma pluća, uključujući skvamozni karcinom i metastatski nesitnoćelijski karcinom sa određenim genskim mutacijama, imaju jednake šanse za lečenje prema savremenim standardima.

"Naš cilj mora da bude da svaki pacijent dobije odgovarajuće lečenje u pravom trenutku i što bolji kvalitet života", istakla je Ćorovićeva.

Rak pluća danas više ne sme da se posmatra kao bolest bez mogućnosti lečenja i nade.

Zahvaljujući napretku medicine, savremenim dijagnostičkim metodama, preciznoj dijagnostici, imunoterapiji i ciljanim terapijama, mogućnosti lečenja značajno su unapređene, a veliki broj pacijenata danas živi duže i kvalitetnije nego ranije.

Čedo Predragović iz Beograda, saznao je da boluje od raka pluća slučajno, bolest je otkrivena tokom pripreme za operaciju oka.

Nakon urađenog snimka pluća lekari su uočili promene koje su zahtevale dodatna ispitivanja, a potom je usledila teška dijagnoza, uznapredovala forma bolesti.

"Nisu odmah hteli da mi kažu sve detalje. Na neki način su me štitili. Imam dvoje dece i petoro unučadi, nas je jedanaestoro u porodici i nije bilo lako prihvatiti tu vest. Bolest je mnogo uticala na moje emocije. Postao sam osetljiviji, posebno kada pričam o porodici. Najteže je bilo to što nisam znao šta donosi sutrašnji dan, koliko će terapija trajati, kako će telo reagovati i šta mogu da očekujem", rekao je on.

Kako je naveo, period nakon postavljanja dijagnoze bio je ispunjen strahom i neizvesnošću.

"Dešavalo se da ne mogu da zaspim jer misli samo idu, šta će biti i kako će biti. Nisam znao ništa o terapijama. Ali onda je počelo lečenje i stvari su krenule nabolje", rekao je Predragović.

Prvu terapiju dobio je u decembru 2024. godine. Lekari su ga upozorili da možu da ima određene probleme, da možda može da mu opadne kosa i da će organizam možda burnije reagovati, međutim, dobro je podneo terapiju.

"Primam je na svakih 21 dan i mogu da kažem da se moje zdravstveno stanje poboljšalo. Danas mogu da prepešačim deset kilometara bez problema. Iako i dalje nemam odgovor na pitanje koliko će terapija trajati, najvažnije mi je što danas živim kvalitetnije. Pitao sam doktorku koja me vodi: Dokle će ovo trajati? Da li svemu ovome ima kraja? Rekla mi je: To je pitanje za milion dolara. Ne zna se koliko će trajati i koliko dugo će terapija biti potrebna. Ali ja se sada dobro osećam i nadam se da će biti još bolje", poručio je Čedo Predragović.