Građanski savet za vanredne situacije predstavio dokument o prevenciji nasilja

BEOGRAD - Građanski savet za vanredne i krizne situacije predstavio je danas Preporuke i smernice za prevenciju i smanjenje nasilja u društvu, sa posebnim akcentom na nasilje u školama i nasilje među decom i mladima.

Kako su istakli, cilj je da smernice i preporuke ponude rešenje za probleme na kratkoročnom i dugoročnom nivou, kako nam se više ne bi dešavale tragedije poput one u OŠ "Vladislav Ribnikar" i u Mladenovcu.

Oni su istakli da je potrebno raditi na psihosocijalnoj pomoći i podršci svima koji su učestvovali na bilo koji način u tragedijama, da se uvaže zahtevi prosvetih radnika i definiše uloga školskog policajca, da se nauči kako se komunicira u krzinim situacijama i kako se u tim situacijama izveštava.

Predsednica društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović rekla je da je istog trenutka kada se dogodila tragedija u OŠ "Vladislav Ribnikar" organizovan tim volontera koji su bili na raspolaganju roditeljima, deci, nastavnom osoblju i svima kojima je bilo neophodno.

"Ta koordinacija nije mogla od početka da bude savršena, jer su svi bili iznenađeni ovom tragedijom, mi jedino uz koordinaciju i pre svega Ministarstva prosvete i njegovog tima koji nas je uključio i Institut za mentalno zdravlje smo počeli da koordinišemo naše aktivnosti. Naši volonteri su pružali tu psihološku podršku, oni su bili u školi dolazili su tamo i pružali onu vrstu pomoći koja je u tom trenutku bila značajna. Tek sada se postepeno formiraju specijalizovani timovi za specifičnu pomoć zavisno od stepena traumatizacije, a u prvom trenutku je bilo važno biti tu", objašnjava ona.

Ona je istakla da je za dugoročnije stvari potrebno više vremena, ali da je važno da se o njima razgovara i o tome razmišlja.

"Neposredna pomoć u krizi je ono što smo prvo uradili, zatim slede specijalizovani timovi i o tome se razmišlja i sa njima se dogovaramo. Te podrške su različitog nivoa i različitog inteziteta, jer ne treba svima isto. Svesni smo da će biti potreba i za dugoročnom podrškom, onima koji su najviše ugroženi, jer postoji rizik da se razvije posttraumatski stresni poremećaj", dodala je ona.

Ona je objasnila da je i vreme kada se pruža pomoć jako bitno, jer ne suočavamo se svi odmah sa traumom.

Što se tiče dugoročnijih mera, ona je dodala da je bitno da se jača vaspitna uloga škole koja će biti usmerena ka aktivnostima u cilju podsticanja različitih interesovanja kod dece - sporta, umetnosti, ali i da se uče solidarnosti.

Majka dveju devojčica iz OŠ "Vladislav Ribnikar", Tanja Džakula rekla je da je ono što je neophodno, najviše roditeljima, je da znaju konkretno kakav će biti plan rada škole, sveobuhvatan za svu decu, naravno uz izuzetke da li neko dete treba da nastavi školu ili ne, ali za većinu je bitno da znaju konkretne smernice - da li se ide ili ne.

"Deca međusobno krenu priče i to može da prenese emocije sa jednog deteta na drugo, i to pričam kao roditelj, jer vidim da se od starije prenose na mlađu te emocije. Mlađa nije toliko svesna za sada, oni ona nema nastavu, već imaju organizovane posete pozorištu, botaničkoj bašti, i sve je to lepo, ali je zbog toga počela više da se vezuje za mene, jer joj se budi svest o događaju i zna da zbog toga ne ide u školu", objašnjava ona.

Bivša predsednica Vrhovnog kasacionog suda Vida Petrović Škero rekla je da potrebno da u kriznim sitacijama ovlašćena lica daju izjave za javnost i da tužilaštva i sudovi moraju da imaju specijalizovanog PR, naročito kada se radi o maloletnim licima, bilo da su počinioci dela ili žrtve.

"Sistem mora da funkcioniše, zemlja mora da funkcioniše tako da oni što rade u državnim institucijama, spremaju se za svaku situaciju i mi imamo zakone za to, imamo zakon o vanrednim situacijama koji je predvideo da se nešto može strašno desiti i da za to budemo spremni", rekla je ona.

Vesna Vojvodić iz UGS "Nezavisnost", kaže da živimo u društvu u kome je "jezik nasilja" postao dominantan u svim delovima komunikacije i da se nastanio i u porodicama.

"Nevolja je u tome što taj jezik nasilja i taj diskurs svi vidimo naročito deca i mladi, deluje kao nešto što prolazi, manje više nazapaženo i nekažnjivo pa se zato preliva i u sistem obrazovanja u kojem možda upravo nastavnici i vaspitači mogu među prvima da detektuju, sa stručnim saradnicama, u kojoj meri je taj modalitet ponašanja razvio neke svoje oblike i postao nešto sa čime se u budućnosti moramo ozbiljnije uhvatiti u koštac", rekla je ona.

Dragoslav Popović iz Udruženja za javno zdravlje Srbije je rekao da nasilje nije samo društveni problem, već i zdravstveni i da je zdravstvena statistika ispunjena nasiljem, femicidom, mentalnim problemima, a sa čime se, kako je rekao, suočavaju sve generacije.