Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave praznik Vaznesenja gospodnjeg, Spasovdan, kojim se obeležava 40. dan nakon Vaskrsa kada se Isus Hrist vazneo na nebo.

Prema hrišćanskom verovanju, vaskrsenjem Hristos je pokazao da je jači od smrti i 40 dana kasnije njegovi su se učenici nalazili za trpezom.

Tog dana Hristos im se ponovo javio i rekao: "Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen".

Hristos im je obećao Duha Utešitelja i zapovedio da do silaska Duha Svetoga ne izlaze iz Jerusalima, i tako su mogli preneti Hristovu veru u svet i time ljude spasavati u veri.

Odatle je potekao naziv Spasovdan, jedan od 10 praznika koji je posvećen Isusu Hristu i uvek se slavi u četvrtak.

Prema verovanju, Hristos je podignutih ruku blagoslovio učenike, nakon čega se počeo uznositi na nebo, čime se, završivši delo spasenja, vratio Bogu na nebesima.

Spasovdan je krsna slava grada Beograda, kojom se čuva spomen na dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom.

Takođe, Spasovdan je slava manastira Visoki Dečani, Banjaluke, Nevesinja, Istočnog Novog Sarajeva.

Koliki je značaj Spasovdana za srpski narod, govori podatak da je najstariji istorijsko-pravni dokument srpske srednjevekovne države Dušanov zakonik obnarodovan baš na Spasovdan 1349. godine.