Arsenijević: Zakazao je ceo sistem, Kabadajić: Tragedija je bila neizbežna

BEOGRAD - Specijalni dopisnik lista "Politika" iz Severne Makedonije Željko Šajn izjavio je danas da je u ovom trenutku oko 20 osoba osumnjičeno za učešće u događajima koji su se tragično završili u diskoteci u Kočanima, kao i da je tužilac koji vodi predmet, primio sve dokaze koje je dostavila policija kao servis tužilaštva i sudskih organa.

On je za K1 televiziju rekao da je protiv 14 osoba već određen pritvor, uključujući i bivšeg ministra privrede, koji je član partije Duje - Demokratske unije i državnu sekretarku, a da će odluku o trajanju pritvora doneti sud.

"Gotovo celo jedno prigradsko naselje izgubilo je 59 stanovnika, a postoji bojazan da bi situacija mogla dodatno da se pogorša. Povređeno je 155 osoba, od kojih su mnogi teško ranjeni, dok se čak 44 nalazi u kritičnom stanju. Ministar unutrašnjih poslova je konstatovao da se iza svega kriju mito i korupcija, za šta nadležni organi poseduju brojne dokaze", rekao je Šajn.

Inspektor u Upravi za zaštitu i spasavanje (SVS) Mladen Arsenijević ističe da se požar proširio u trenu, odnosno da se na snimku vidi da je požar nastao od male iskre i da se zatim izuzetno brzo proširio.

On je za K1 objasnio da je od početnog manjeg požara prešao u razbuktalu fazu u vrlo kratkom periodu, a da je najveći problem bio što se vatra kretala plafonom, a samim tim su nastajali i produkti sagorevanja - dim i toplota.

"U ovakvim objektima dim se brzo spušta niz prostor, što dovodi do gušenja i izaziva paniku. Požar se širio u više pravaca jer su u blizini bile lako zapaljive materije - stiropor i sunđeri. Plamen je brzo zahvatio krovnu konstrukciju, koja je ubrzala širenje vatre i prouzrokovala veliku tragediju. Da je hidrant bio dostupan i ispravan, u prvih nekoliko minuta moglo je nešto da se preduzme. Međutim, gasiti požar hidrantom zahteva obučenog čoveka, nekoga ko zna kako se on koristi. Da je hidrant bio upotrebljen na vreme, mlaz vode mogao je da zaustavi požar u njegovoj početnoj fazi", rekao je Arsenijević.

Prema njegovim rečima očigledno je da je ceo sistem zakazao kada je reč o protivpožarnoj zaštiti tog objekta i poštovanju propisa i naglašava da su vatrogasci stigli u određenom vremenskom roku, ali da druge ekipe nisu bile toliko blizu i trebalo im je više vremena da dođu.

"Smatram da su vatrogasci koji su prvi stigli na lice mesta pokušali da evakuišu što veći broj ljudi. Mogu samo da zamislim kakav su stres doživeli - ulazite kroz uska vrata i pred sobom vidite mnoštvo tela. Verujem da su neki odmah krenuli da gase požar kako bi sprečili njegovo dalje širenje, dok su drugi izvlačili unesrećene. Prioritet u takvim situacijama je evakuacija, dok naredne ekipe dolaze kako bi lokalizovale požar i sprečile njegovo širenje na druge objekte", rekao je on.

Ističe da je problem bio i taj što je jako veliki broj ljudi, bilo na malom prostoru, odnosno što je u prostoru od 400 kvadrata, sa binom bilo čak 500 ljudi unutra.

"Već je bilo zagušljivo. S obzirom na to da se sve dogodilo oko dva, pola tri ujutru, mnogi su bili pod dejstvom alkohola i nisu odmah shvatili da je izbio požar - verovatno su mislili da je reč o nekom scenskom efektu. Tek nakon nekoliko minuta počeli su da uzbunjuju druge i pozivaju ih da izađu napolje. Na jednom snimku vidi se kako je jedan čovek pokušao da ugasi vatru aparatom, ali bezuspešno, jer se požar već bio proširio", rekao je on.

Smatra da su kašnjenje u reakciji i neblagovremena evakuacija u tako skučenom prostoru dodatno doprineli katastrofi.

"Ako izađete iz požara, moj savet je da se nikako ne vraćate unutra, posebno ne zbog stvari poput mobilnih telefona i ličnih predmeta. Ukoliko možete da pomognete, učinite to na ulazu – pomozite unesrećenima na tih nekoliko metara do izlaza. Najbolje je da sačekate vatrogasce, jer oni imaju zaštitnu opremu, aparate za disanje i znaju kako da postupaju u takvim situacijama. Možete pomoći tako što ćete prihvatati ljude na izlazu i praviti buku, jer svaki zvuk može usmeriti one koji su u panici ka izlazu", rekao je Arsenijević.

Prema njegovim rečima ovi objekti su često građeni tako da posle određenog vremena dolazi do urušavanja krova, što dodatno povećava opasnost.

Pirotehničar Srba Kabadajić ocenio je da je tragedija bila neizbežna jer je objekat bio bez hidranta, sa uskim vratima i pun lako zapaljivog materijala.

"To su srebrne fontane koje mnogi vole na nastupima. Kada sam video stanje te zgrade, nisam mogao da verujem. Vrata su bila poput ulaznih vrata na stanu - uska i mala. Takav objekat morao je da ima najmanje tri ulaza i izlaza. Takođe, nisu imali hidrant, a da su ga imali, požar bi se brzo ugasio. Umesto toga, pokušali su da ga gase ručnim aparatima, koji nisu mogli da dosegnu do krova", rekao je on za K1.

Kada požar tek počne, dodaje Kabadajić, može da se ugasi i čašom vode, ali problem je što oni nisu bili svesni kojom se brzinom vatra širi.

"Materijal od kog je objekat bio napravljen - plafon od stiropora i neko platno, samo je dodatno ubrzao katastrofu. Slobodno mogu reći da je to bila obična šupa, a ne objekat u kojem može da boravi između 200 i 500 ljudi", rekao je Kabadajić.

Dodaje da je pirotehnika sama po sebi bezbedna ako se koristi u skladu sa propisima, kao i da je na svakoj fontani jasno naznačeno koliko je bezbedno rastojanje - oko dva metra.

"Osoba koja je palila fontane nije bila pirotehničar, već su angažovali nekoga isključivo zbog niže cene. Takođe, na fontani je označena i visina koju postiže taj efekat. Svako pirotehničko sredstvo prolazi kontrolu Instituta za bezbednost, koji izdaje dozvolu za upotrebu u zatvorenom (indoor) i na otvorenom (outdoor) prostoru", rekao je Kabadajić.

Ističe da bi ovakve nesreće trebalo da spreče inspekcijske službe.

"Za izdavanje upotrebne dozvole na teren izlaze tri inspektora. Jedan je zadužen za građevinske instalacije, drugi za hidrantsku mrežu, a treći proverava od kog materijala je objekat napravljen. Tek kada oni potpišu, dozvola može biti izdata. Meni nije jasno kako je ta šupa uopšte dobila upotrebnu dozvolu", zaključio je Kabadajić.