Bivše vođe tzv. OVK pred sudom u Hagu osuđeni na ukupno 81 godinu

HAG - Specijalizovano veće Kosova u Hagu osudilo je danas četvoricu lidera tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Kadrija Veseljija i Redžepa Seljimija na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina na teritoriji AP KiM i Albanije.

Hašim Tači i Jakup Krasnići prvostepeno su osuđeni na jedinstvene kazne zatvora od po 25 godina zatvora, Veselji na jedinstvenu kaznu zatvora od 18 godina, a Seljimi na jedinstvenu kaznu zatvora od 13 godina zatvora.

Tačiju su najpre izrečene pojedinačne kazne zatvora za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode od 15 godina, za ratni zločin surovog postupanja od četiri godine, za ratni zločin mučenje od 20 godina i za ratni zločin ubistvo od 23 godine, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 25 godina.

Krasnićiju su izrečene pojedinačne kazne zatvora za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode od 15 godina, za ratni zločin strogog postupanja od četiri godine, za ratni zločin mučenje od 20 godina i za ratni zločin ubistva od 23 godine, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina.

Veselji je za ratni zločin protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja ili lišenja slobode osuđen na 10 godina, za ratni zločin surovog postupanja na tri godine, za ratni zločin mučenje na 13 godina i za ratni zločin ubistvo na 16 godina, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 18 godina.

Seljimi je za ratni i zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode osuđen na kaznu zatvora od šest godina, za ratni zločin surovog postupanja od dve godine, za ratni zločin mučenje od osam godina i za ratni zločin ubistvo od 11 godina, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 13 godina.

Okrivljenima je u izrečene kazne zatvora uračunato vreme provedeno u pritvoru.

Sa druge strane oni su oslobođeni za nekoliko slučajeva ratnih zločina zato što nisu dokazani van razumne sumnje ili zato što je veće ustanovilo da dati događaj nije u nadležnosti tog suda. Pored toga, oslobođeni su od optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločine protiv čovečnosti. 

Ovo je prvostepena presuda na koju odbrana i tužilaštvo imaju pravo da ulože žalbe.

Hašim Tači osuđen na kaznu zatvora od 25 godina

Specijalizovana veća Kosova osudila su danas nekadašnjeg vođu tzv. OVK Hašima Tačija na kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina.

Tači je oglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane Tači je oslobođen optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.

"Ovaj panel je odredio: kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin surovog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", rekao je sudija.

Jakup Krasnići osuđen na kaznu zatvora od 25 godina za ratne zločine

Veće Specijalizovanog suda u Hagu osudilo je danas bivšeg vođu tzv. OVK Jakupa Krasnićija na jedinstvenu kaznu zatvora od 25 godina zbog ratnih zločina.

Krasnići je osuđen za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin izvršen nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica.

Sa druge strane Krasnići je oslobođen od optužbe za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke, mučenje, ubistvo i prisilne nestanke kao zločin protiv čovečnosti.

"Ovaj panel je odredio kaznu zatvora u trajanju od 15 godina za ratni zločin protiv zakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, kaznu zatvora u trajanju od 4 godine za ratni zločin strogog postupanja, kaznu zatvora u trajanju od 20 godina za ratni zločin mučenja, i kaznu zatvora u trajanju od 23 godine za ratni zločin ubistva. Ovaj panel vas osuđuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 25 godina, u koju se uračunava vreme koje ste proveli u pritvoru", naveo je sudija Čarls Smit.

Sudsko veće: Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je bivši lider tzv. OVK Hašim Tači značajno doprineo sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja tzv, OVK, te da je kao član glavnog štaba i načelnik direkcije za politička pitanja imao ključnu ulogu u formulisanju i sprovođenju zajedničkog kažnjivog cilja. 

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je za političke odluke OVK gotovo isključivo bila nadležna direkcija za politička pitanja, koja je kreirala političku viziju OVK i javno je iznosila. 

"To je uključivalo ciljano napadanje navodnih kolaboracionista, uspostavljanje odgovarajućih struktura, nadležnih organa i propisa i vođenje specijalnog rata usmerenog protiv protivnika, uključujući putem saopštenja i političkih deklaracija i drugih izjava za javnost", kazao je Smit.

Kako je dodao, u skladu sa zajedničkim ciljem, Tači je zajedno s drugim optuženima imenovao lojalne pojedince na ključne komandne položaje, zahvaljujući čemu su sve vreme imali kontrolu nad OVK i bili sigurni da se njihov plan u potpunosti i efektivno sprovodi duž komandnog lanca. Mnogi od tih lojalnih lica koje su optuženi imenovali ili izabrali, kako je rekao Smit, izvršila su krivična dela ili pak znala da se krivična dela vrše u skladu sa zajedničkim ciljem. 

Osim toga, dodao je Smit, Tači je učestvovao u izvršenju krivičnih dela i podržavao ih na brojne načine: objavljivanjem saopštenja i političkih deklaracija, kao i vođenjem specijalnog rata. "Tači je pokazao da dopušta i podržava izvršenje krivičnih dela nad protivnicima. Takođe je lično učestvovao u krivičnim delima, uključujući hapšenja, lišenja slobode i saslušavanje, odvođenju i ubistvu Behajdina Alaćija", kazao je Smit.

Sudsko veće je zaključilo da je Tači tokom predmetnog perioda imao saznanje o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu. Uprkos tim saznanjima, Tači nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima proveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce, dodao je Smit i naveo da je naprotiv, kao što je već rečeno, Tači aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih.

"Tači je širio, odnosno omogućavao širenje lažnih informacija o zatvorenicima i žrtvama krivičnih dela koja su vršili pripadnici OVK, pružao lažne garancije o tome da se OVK pridržava međunarodnog humanitarnog prava, doprinosio politici nekažnjivosti kad je reč o učiniocima krivičnih dela nad protivnicima i pokazao nemilosrdnu sposobnost da ukloni i eliminiše političke prepreke kako bi obezbedio isključivu kontrolu nad vođenjem rata", naveo je Smit.

Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da je Kadri Veselji aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je i ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova Čarls Smit tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao je da je Veselji bez obzira na saznanja o krivičnim delima izvršenim nad protivnicima, o njihovom protipravnom hapšenju i lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu, nije preduzeo nikakve mere kako bi ta krivična dela sprečio ili o njima sproveo istragu, odnosno kaznio njihove učinioce. 

"Naprotiv, Veselji je aktivno učestvovao u krivičnim delima i podsticao ih, a uz to je ostao na čelu organa koji je bio najodgovorniji za odabir, hapšenje, lišenje slobode, a u nekim slučajevima i ubistvo lica koja su smatrana protivnicima. Veće napominje, u ovom kontekstu, da su se takozvana 'bezbednosna saznanja' na osnovu kojih je veliki broj tih lica uhapšen, zatvoren i ubijen, svodila na neproverene glasine", kazao je Smit. 

Kako je dodao, na osnovu takvih informacija, žrtve su nazivane špijunima i kolaboracionistima i zbog toga bile izložene okrutnom postupanju. 

"U stvari, nije bilo nikakvih realnih naznaka da su žrtve u ovom predmetu bile špijuni ili kolaboracionisti, ali je u svesti aktera činjenica da žrtve nisu izrazile bezrezervnu lojalnost ili podršku OVK ili da su imale veze s nekom drugom političkom organizacijom, da su se družile sa Srbima ili radile za srpska preduzeća, bila dovoljna da s njima postupaju kao sa saradnicima vojnog neprijatelja", kazao je Smit.

Seljimi imao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona tzv. OVK

Veće Specijalizovanog suda u Hagu ocenila su da je Redžep Seljimi kao član glavnog štaba tzv. OVK imao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica tzv. OVK. Panel je zaključio, kako je to rekao sudija Čarls Smit, da je Redžep Seljimi bio jedan od osnivača tzv. OVK, član glavnog štaba tzv. OVK pre rata i da je učestvovao u distribuiranju saopštenja.

"Panel je takođe utvrdio da je gospodin Seljimi, sa obzirom na funkciju glavnog inspektora, imao manje ovlašćenja nad drugim pripadnicima OVK nego ostali optuženi u ovom predmetu. Bez obzira na to, panel je zaključio da je gospodin Seljimi, kao član glavnog štaba i načelnik Direkcije za operacije i glavni inspektor OVK, igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica OVK", rekao je Smit.

Seljimi je, kako je ocenio panel,  igrao ključnu ulogu u formiranju operativnih zona i jedinica tzv. OVK, dodajući da to samo po sebi nije kažnjivo, ali je Seljimi bio svestan da tzv. OVK ciljano gone osumnjičena lica i kolaboracioniste.

"Panel je zaključio da je gospodin Seljimi podsticao vršenje krivičnih dela i učestvovao, ima niz načina koji su detaljno opisani u presudi. Konkretno, gospodin Seljimi je učestvovao u hapšenju i zatvaranju 13 poslanika Skupštine u Ćirezu, i bio je prisutan na nekoliko mesta izvršenja krivičnih dela iz optužnice", rekao je sudija.

Seljimi je, kako je ocenio panel, podsticao vršenje krivičnih dela time što je učestvovao u specijalnom ratu glavnog štaba, što nije preduzeo nikakve mere da spreči i zaustavi činjenje krivičnih dela ili kazni njihove izvršioce. Pored toga, dokazano je da je Seljimi imao saznanja o velikom broju krivičnih dela izvršenih nad protivnicima, konkretno o njihovom protivpravnom hapšenju ili lišenju slobode, zlostavljanju i ubistvu, i da on, pored tih saznanja nije uradio ništa da ih spreči.

Pripadnici tzv. OVK počinili ratne zločine ubistvo i nezakonito hapšenje

Specijalizovana veća Kosova utvrdila su danas da su pripadnici tzv. OVK od 1998. do 1999. godine na KiM počinili krivična dela ratni zločini nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, kao i ratni zločin ubistvo.  "Na osnovu svih iznetih dokaza, panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica i držali ih u brojnim zatvoreničkim objektima pod kontrolom OVK u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u 2 oblasti na severu Albanije", rekao je sudija Čarls Smit izričući presudu bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Selimiju i Kadriju Veseljiju.

On je dodao da su pripadnici tzv. OVK, uključujući i pripadnike vojne policije, hapsili i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte, dok su mnoge žrtve prilikom hapšenja prebijali, vređali, stavljali im povez na oči, na ruke i noge. "Panel je stoga zaključio da su između aprila 1998. i 20. juna 1999. u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti na severu Albanije, pripadnici OVK umišljajno izvršili radnje činjenja ili nečinjenja koje su dovele do lišenja fizičke slobode najmanje 385 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, bez pravnog osnova ili redovnog sudskog postupka, što ta hapšenja i lišenja slobode čini proizvoljnim", naveo je sudija.

Zbog toga, kako je rekao, panel je zaključio da je tužilaštvo van razumne sumnje dokazalo da je ratni zločin nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode iz tačke 3 optužnice izvršen nad najmanje 385 lica. Govoreći o optužbama za surovo postupanje i mučenje, panel je zaključio da je u periodu između aprila 1998. i 20. juna 1999. 348 lica bilo podvrgnuto surovom postupanju, a da je od tih 348 lica 303 lica bilo podvrgnuto mučenju. 

"Panel je zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 14 opština na Kosovu i na određenim lokacijama u dve oblasti u Severnoj Albaniji, umišljajno naneli težak duševni i fizički bol i patnje licima kojih je bilo najmanje 303, i koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima, a koja su oni proizvoljno uhapsili i lišili slobode sa ciljem, između ostalog, iznuđivanja informacija ili priznanja, kažnjavanja, zastrašivanja, prisile ili diskriminacije žrtve ili trećeg lica po bilo kom osnovu", rekao je sudija.

Sudija je detaljno izneo dokaze kojima su ti navodi optužnice potkrepljeni. Kada je reč o krivičnom delu ratnom zločinu ubistvu, panel je na osnovu raspoloživih dokaza, zaključio da su pripadnici tzv. OVK između aprila 1998. i 20. juna 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljajno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima.

On je naveo da su pojedine žrtve ubijane vatrenim oružjem, dok su druge umrle zbog posledica premlaćivanja. Tela nekih od ubijenih žrtava, kako je naveo, nisu nikada pronađena, što je samo povećalo bol preživelih članova porodice. "Panel je stoga zaključio da su pripadnici OVK između aprila 1998. i 20. juna. 1999. godine, u 12 opština na Kosovu i na određenoj lokaciji u jednoj oblasti u severnoj Albaniji, umišljeno izvršili radnje činjenja i nečinjenja koje su izazvale smrt najmanje 96 lica koja nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Iz tih razloga, panel je zaključio da je tužilaštvo dokazalo van razumne sumnje da je izvršen ratni zločin ubistvo iz tačke 9 optužnice", zaključio je on.

Događaji nakon 20. juna 1999. ne mogu se okarakterisati kao ratni zločini

Sudsko veće u Hagu utvrdilo je da se događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine bivšim liderima tzv. OVK nakon 20. juna 1999. godine, po okončanju sukoba na Kosovu i Metohiji, ne mogu okarakterisati kao ratni zločini.

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, da je Sudsko veće zaključilo da je najkasnije od kraja marta 1998. do 20. juna 1999. godine ili približno tog datuma, postojao nemeđunarodni oružani sukob između tzv. OVK i SR Jugoslavije, odnosno srpskih snaga. 

"Sukob se vodio na Kosovu, ali se na određene delove severne Albanije koji su bili pod kontrolom OVK takođe primenjuju odredbe međunarodnog humanitarnog prava koje regulišu taj sukob. Panel je pored toga zaključio da su krivična dela iz optužnice bila izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba ili bila povezana sa oružanim sukobom, čime je ispunjena pretpostavka povezanosti", kazao je Smit. 

Kako je dodao, veće je utvrdilo da su žrtve bila lica koja uživaju zaštitu prema važećim normama međunarodnog humanitarnog prava, budući da u inkriminisanom periodu nisu aktivno učestvovala u neprijateljstvima. Osim toga, veće se uverilo da su sva četvorica optuženih bili svesni okolnosti koje ukazuju na postojanje nemeđunarodnog oružanog sukoba, povezanost događaja sa sukobom i zaštićenog statusa žrtava. 

"Na osnovu tog zaključka, panel dalje nalazi da se kritični događaji na kojima su zasnovane optužbe za ratne zločine nakon 20. juna 1999, dakle po okončanju nemeđunarodnog oružanog sukoba između OVK i SRJ, odnosno srpskih snaga kada su prestala da važe pravila međunarodnog humanitarnog prava, ne mogu okvalifikovati kao ratni zločini", kazao je Smit. 

Tužilaštvo nije dokazalo da su izvršeni zločini protiv čovečnosti

Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je u predmetu protiv bivših vođa tzv. OVK, da  tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti. 

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit kazao je, tokom izricanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Redžepu Seljimiju i Kadriju Veseljiju, optuženima za ratne zločine i zločine protiv čovečnost, da što se tiče postojanja sistematskog napada ili napada širih razmera na civilno stanovništvo kao uslova za zločine protiv čovečnosti, sudsko veće je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematski napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo. 

Kako je dodao Smit, veće je utvrdilo da su najkasnije od aprila 1998. do avgusta 1999. pripadnici OVK vršili dela nasilja i zlostavljanja nad civilnim stanovništvom širom Kosova i u određenim delovima severne Albanije koji su bili pod kontrolom tzv. OVK, vršeći, između ostalog, radnje navedene u članu 13 Zakona. 

Veće je, takođe, zaključio, kako je rekao Smit, da su te radnje predstavljale napad koji je bio i sistematski i širih razmera.  "Međutim, panel je zaključio da tužilaštvo nije dokazalo, van razumne sumnje, da je taj napad bio usmeren na civilno stanovništvo. Konkretno, panel je zaključio da su, i pored toga što je postojala politika, odnosno plan, za ciljane napade na lica koja su smatrana protivnicima, žrtve mahom, a neke isključivo, birane i ciljano napadane na osnovu individualnih okolnosti, a ne na osnovu pripadnosti ciljanom stanovništvu. Panel se, dakle, nije uverio da lica koja su pripadnici OVK ciljano napadali u kontekstu ovog predmeta predstavljaju civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti", rekao je Smit. 

Dodao je da je panel zaključio da tužilaštvo nije pokazalo, van razumne sumnje, da su izvršena krivična dela progona, zatvaranja, drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločini protiv čovečnosti.

Smit: Optužbe protiv bivših vođa tzv. OVK tiču se individualne odgovornosti

Sudija Specijalizovanih veća Kosova u Hagu Čarls Smit danas je prilikom objave presude bivšim vođama tzv. OVK Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Selimija i Kadrija Veseljija, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao da su optužbe tiču isključivo njihove individualne odgovornosti.

"Predmet ovog postupka bile su radnje i postupci optuženih: gospodina Tačija, gospodina Veselja, gospodina Seljimija i gospodina Krasnićija, prema navodima iz optužnice. Ovaj postupak se bavio isključivo činjenicama i okolnostima relevantnim za optužbe protiv optuženih u ovom predmetu. Ovaj predmet se nije bavio legitimitetom Oslobodilačke vojske Kosova, ni njenim ciljem da ostvari nezavisnost Kosova", rekao je Smit dodajući da u ovom predmetu nije ocenjivano koja strana nosi veću odgovornost.

Ovo veće se, kako je rekao, isključivo bavilo pitanjem da li su krivična dela iz optužnice zaista izvršena i da li se optuženi mogu smatrati krivično odgovornim za bilo koje od tih dela. "Radi se konkretno o krivičnim delima protiv Srba, Roma i naročito kosovskih Albanaca, koja su, prema optužnici, izvršili određeni pripadnici OVK i sami optuženi. U pogledu tog pitanja, specijalizovana veća utvrđuju isključivo krivičnu odgovornost pojedinca", rekao je sudija.

On je pročitao detaljno za šta tužilaštvo tereti optužene, odnosno da je Tači bio jedan od osnivača tzv. OVK  i jedan od osnivača centralnog ili glavnog štaba tzv. OVK. Za Veseljija tužilaštvo takođe navodi da je jedan od osnivača tzv. OVK i glavnog štaba, što tužilaštvo tvrdi i za Seljimija i za Krasnićija. "Tužilaštvo četvoricu optuženih tereti u 6 tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti iz člana 13. 1. zakona, konkretno: progon tačka 1, zatvaranje tačka 2, drugi nehumani postupci tačka 4, mučenje tačka 6, ubistvo tačka 8, i prisilni nestanci lica tačka 10", rekao je Smit i dodao da tužilaštvo navodi da su sve njihove radnje bile deo sistematskog napada ili napada širih razmera usmerenog na civilno stanovništvo i protivnike.

Pored toga, tužilaštvo optužene tereti u 4 tačke optužnice za ratne zločine iz člana 14. 1. zakona, konkretno: protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode tačka 3, surovo postupanje tačka 5, mučenje tačka 7, i ubistvo tačka 9.  Smit je podsetio da su optuženi negirali krivicu.

Policija u Hagu pozvala okupljene da napuste prostor oko specijalnog suda

Policija u Hagu pozvala je okupljene oko zgrade Specijalizovanih veća, koji su došli da podrže bivše vođe tzv. OVK pred izricanje presude za ratne zločine, da napuste prostor oko zgrade i odu na mesto koje je predviđeno za okupljanje. Policija je upozorila da ako okupljeni ne ispoštuju tu naredbu,  može upotrebiti silu, prenosi RTK.

Nekoliko sati pre objavljivanja presude bivšim vođama tzv. OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, pojačane su mere bezbednosti u blizini zgrade Specijalizovanih veća u Hagu.

Od juče se veliki broj Albanaca iz cele Evrope okuplja u Hagu sa  obeležjima tzv. OVK, pružajući podršku optuženima za ratne zločine.

Zbog velikog broja okupljenih ispred Specijalnog suda, holandska policija još nije dozvolila svim članovima porodica optuženih i medijima da uđu u objekat kako bi pratili izricanje presude.

Neki od članova porodica su ušli u zgradu, dok drugi, zajedno sa predstavnicima medija, još čekaju.

Oko zgrade suda u Hagu pristalice tzv. OVK, novinari, pojačano prisustvo policije

Pred izricanje presude bivšim vođama tzv. OVK koje će početi u 10 časova pred Specijalizovanim većima u Hagu, atmosfera u tom gradu je napeta.

U Hagu od juče pristižu Albanci iz svih država Evrope, a za danas su najavljeni i protesti u znak podrške  Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Mnogi od pristalica optuženih noć su proveli kod zgrade suda. Oni nose transaprente na kojima su ispisane poruke podrške optuženima i zastave tzv, OVK i skandiraju "UČK", prenose mediji u Prištini.

Policija je pojačala prisustvo u celom Hagu, navodi Ekonomija onlajn. 

Oko specijalnog suda ima dosta novinarskih ekipa. RTS prenosi da se u zgradi suda očekuju porodice četvorice optuženih, brojne novinarske ekipe, kao i predstavnici privremenih institucija u Prištini.

Izricanje presude bivšim vođama tzv. OVK trajaće dva sata

Očekuje se da će izricanje presude četvorici bivših vođa tzv. OVK optuženim za ratne zločine, danas pred Specijalizovanim većima u Hagu trajati dva sata.

Prema saopštenju objavljenom na sajtu Specijalizovanih veća, izricanje presude počeće u 10 časova i trajati do 12 časova. Izricanje presude može se pratiti uživo ili preko sajta Specijalizovanih veća sa odlaganjem od 10 minuta.

Tužilaštvo je u završnoj reči zatražilo po 45 godina zatvora za optužene Hašima Tačija, Jakupa Krasnićija, Redžepa Seljimija i Kadrija Veseljija. Optužnica ih tereti po osnovu individualne krivične odgovornosti u šest tačaka za zločine protiv čovečnosti i u četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, žrtve su bila lica koja nisu podržavala tzv. OVK i to Srbi, Romi, Aškalije, civili za koje je tzv. OVK smatrala da sarađuju sa srpskim vlastima, Albanci koji su podržavali Demokratski savez Kosova ili bili povezani sa tom strankom i sa drugim strankama za koje je tzv. OVK smatrala da su joj protivnici, Albanci koji se nisu pridružili tzv. OVK ili je nisu podržavali, lica za koje je tzv. OVK, na osnovu njihovog trenutnog ili bivšeg zaposlenja, smatrala da su joj protivnici, kao i oni koji su se družili sa Srbima.

Timovi odbrane optuženih tvrdili su tokom suđenja da tužilaštvo nije dokazalo navode optužnice i zatražili oslobađajuću presudu.