Milan Vujanić: Srbija postiže svetski vredne rezultate u bezbednosti saobraćaja

BEOGRAD - Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Milan Vujanić izjavio je danas da je Srbija u poslednjih 20 godina, počev od 2001. postigla svetski zapažene rezultate u bezbednosti saobraćaja i da smo sada, prema tom kriterijumu, na nivou zemalja Evropske unije.

"U Srbiji su 2001. stradale 1274 osobe, a 2021. 534. Za dva i po puta smo smanjili broj poginulih, a shodno tome i povređenih i materijalnu štetu", rekao je Vujanić na panelu "Sigurnost na četiri točka", u ogranizaciji kompanije "Dunav osiguranje", Portala blic.rs i kompanije "Ringier".

 

On je naglasio da je svetski standard da jedan poginuli reprezentuje 1,3 miliona evra, a da se sad zahteva da taj iznos bude 3,3 miliona evra.

"Za protekli period uštedeli smo više od 3.000 života pametnim postupanjem i ostvarili ogromnu uštedu za Srbiju samo u materijalnom smislu, da ne ulazimo u emotivni deo, jer je prosečna starost stradalih u saobraćajnim nesrećama 25 godina", rekao je Vujanić.

 

Dodao je da je mnogo lošija situacija u zemljama u okruženju u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj.

Vujanić smatra da još mnogo toga može da se uradi, da broj poginulih na putevima može da se smanji na 300, ali da za to mora da se ispoštuje mišljenje struke.

"Pošto su zadžani samo glavni pravci koje je predložila struka, imamo rezervu da poboljšamo rezultat", smatra Vujanić.

On kaže da bi voleo da se pozitivni trendovi nastave, ali da moramo da objasnimo našim ljudima koliko je to ozbiljno.

"Kako ćete mi objasniti da mlad, sposoban čovek sa dobrim autom, finansijski u dobroj situaciji, napravi takav prekršaj da vozi drastično velikom brzinom i neko pogine. On je mlad, pametan, sposoban i napravio je takvu glupost u saobraćaju. Jedino objašnjenje jeste da ljudi generalno potcenjuju opasnost u saobraćaju i ne ponašaju se kao što bi se ponašali u drugim oblastima", smatra Vujanić.

 

On veruje da kazne koje su predviđene u Zakonu nisu adekvatne, te ističe da je velika zabluda da su velike brzine i alkohol najveći uzroci saobraćajnih nesreća.

Naglašava da to nisu dobre okolnosti, već one koje pogoduju nesrećama, ali da se nesreće dešavaju zbog nepažnje, pogrešne procene, greške u sporazumevanju, pogrešne procene i više sile.

"Prema statistikama u zadnjih 20 godina, 10 odsto naplaćenih kazni je zbog alkohola, a svega tri odsto ih učestvuje u nesrećama. A zaista strašan broj ljudi vozi u alkoholisanom stanju. Ja ne podržavam vožnju u alkoholisanom stanju, kao ni brzu vožnju, ali to nije glavni uzrok saobraćajnih nesreća", poručuje Vujanić.

Šef Katedre za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu prof. Krsto Lipovac istakao je da je bezbednost u saobraćaj rezultat dobro organizovanog rada, a nesreće nerada i sistemskih grešaka.

"Tokom 1990-tih na putevima u Srbiji ginulo je preko 1.900 ljudi, a taj broj sada je smanjen na više od 500. Ali, od 2014. godine ne uspevamo da uspostavimo trend smanjenja, već taj broj oscilira", rekao je Lipovac.

On deli učesnike u saobraćaju na osiguranja, kojima je to biznis, vlasnici vozila i društvena zajednica koja očekuje uređen sistem da bi se smanjile posledice nesreća.

"Očekivanje zajednice je da osiguranje deo svojih premija uloži u bezbednost saobraćaja, da bi zajednički postigli još bolje rezultate", poručuje Lipovac.

Navodi da u Srbiji ima 2,5 milona registrovanih vozila, 350 na 1.000 stanovnika, ali da se očekuje da će se broj vozila udvostručiti u narednih 10 godina.

Šef Odseka za saobraćajne nezgode u Upravi saobraćajne policije u Direkciji policiji, potpukovnik policije Dragan Ivanović kaže da je broj poginulih u 2022. veći u odnosu na 2021. za 32.

"Broj saobraćajnih nezgoda se smanjio za 1.200, ali treba uzeti u obzir da su to nezgode koje su prijavljene policiji, jer za mnoge građani popunjavaju evropski izveštaj. Smanjio se i broj povređenih za 1.000, ali brine porast broja poginule dece sa osam u 2021. na 12 u 2022", navodi Ivanović.

On kaže da je prethodne godine 2.600 vozača kažnjeno je zbog korišćenja psihoaktivnih supstanci, jer je pojačana kontrola, a povećan je za 20 odsto i broj vozača koji su kažnjeni zbog vožnje u alkoholisanom stanju, njih 63.000.

"Ukupan broj prekršaja prošle godine je bio 1.35 miliona, od čega se na prekoračenje brzine odnoši preko 500.000 kazni", naveo je Ivanović.

Član Izvršnog odbora kompanije "Dunav osiguranje" Miloš Milovanović

rekao je da je Srbija je jedna od država sa najmanjim brojem neosiguranih vozila u Evropi.

Kaže da je 90-tih godina u Srbiji bilo 25 odsto neosiguranih vozila, a da u zemljama u okruženjeu još uvek ima 20 neosiguranih vozila.

"Upotreba motornog vozila predstavlja povećanu opasnost i da je zato u modernim sistemima predviđeno obavezno osiguranje", ističe Milovanović.

On dodaje da Dunav osiguranje pokriva 32 odsto obaveznog osiguranja i nešto manje u kasko osiguranju.

Kako ističe, ranije su vozači doživljavali osiguranje kao dodatni namet, a sada u njemu vide neki vid sigurnosti.