Dejan Ristić: Pokušaji blokada oba javna medijska servisa nisu uspeli

BEOGRAD - Ministar za informisanje i telekomunikacije Dejan Ristić izjavio je danas na sednici Skupštine Srbije da aktuelni pokušaj blokada oba javna medijska servisa nisu uspela.

"Oba javna medijska servisa emituju svoj program", kazao je Ristić i zahvalio je pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na tome što su to i omogućili.

Ristić je odusio sve koji su posegnuli za nasilnim metodama, za kršenjem propisa, za kršenjem Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakonu o javnim medijskim servisima.

"I to pod parolom mirnih protesta, koji su u stvari nasilni jer se onemogućava slobodno kretanje građana, onemogućava se nesmetan ulazak i izlazak zaposlenih iz oba javna medijska servisa, ali takođe i ugrožava se njihova bezbednost", dodao je on.

Kako je naveo, tokom današnjeg dana neodgovorni pojedinci isključili su dotok gasa u zdanje RTV u Novom Sadu, što je moglo da izazove i tragične posledice.

Ristić je dodao da je samo zahvaljujući brzo intervenciji tehničkih službi uz asistenciju pripadnika MUP-a, dotok gasa obnovljen i na taj način su izbegnute moguće i tragične posledice koje su mogle da odnesu živote i zaposlenih i svih onih koji se trenutno nalaze u zdanju RTV.

Govoreći o medijskoj sceni u Srbiji, Ristiće je naveo da je dinamična i pluralna.

"U ovom trenutku u Srbiji deluje 2.200 medija, 76 novinarskih udruženja, blizu 1.400 proizvođača medijskih usluga, odnosno osnivača medija, tri regulatorne, odnosno samoregulatorna tela, tri sindikata sa nacionalnom pokrivenošću i blizu 10 sindikata sa lokalnom i regionalnom pokrivenošću, što znači da medijsku scenu čini negde oko 4.000 pravnih subjekata", dodao je.

Prema njegovim rečima, imajući u vidu aktuelnu duštenu krizu u Srbiji, potpuno je jasno da se kao poseban mehanizam ili platforma za sprovođenje obojene revolucije koristi medijska scena, a pojedina medijska udruženja deluju kao grupe za pritisak.

"Tu, pre svega, mislim na medije u okviru United grupe, koji u kontinuitetu krše propise, krše medijske zakone i ne samo medijske zakone, već i profesionalne i etičke standarde, kako nacionalne, tako i međunarodne. Nažalost nisu jedini u tome", naveo je Ristić.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je ove godine, zahvaljujući podršci vlade i predsednika Republike, alociralo sredstva veća za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu za oblast javnog informisanja.

"To je najveće povećanje sredstava za oblast javnog informisanja u Srbiji iz godine u godinu od 2000. godine", kazao je on.

Ristić je naveo da je potreba za dialogom u društvu nešto što nikad nije bilo potrebnije nego danas i dodao da je medijska scena poprište otvorenih pretnji, poziva na rušenje ustavnog povretka, poziva na vršenje nasilja.

"To nasilje se nažalost materializovalo u prethodnim danima kroz brojne slučajeve vršenja nasilja u javnom prostoru. Jedna od žrtava tog nasilja bio je i moj uvaženi kolega Nikola Selaković koji je napadnut pre nekoliko dana i mogli ste da primetite i na tom slučaju kako izgleda kampanja širenja neistina od strane pojedinih medija, koji su odmah izašli sa tvrdnjom da nije došlo do fizičkog napada, već isključivo do verbalnog okršaja", kazao je.

Ristić je uveren i da će i ova društvena kriza uskoro doživeti svoj kraj.

"U to nemam ni najmanju dilemu, verujem da će se sve razumne i hladne glave opredeliti za dialog i priključujem se pozivima za dialog", naveo je ministar.

Ristić smatra da dani koji su pred nama zahtevaju odgovornost, mudrost, staloženost, zajedništvo i sabornost.

Pozvao je sve da odustanu od bilo kakvih pokušaja i ideja da vrše nasilje u narednim danima, posebno 15. marta.

Govoreći o Predlogu Zakona o poštanskim uslugama o kojima su se poslanici izjasnili, budući da nije bilo amandmana na taj zakon, Ristić je naveo da je za njim bilo potrebe zbog ubrzanog razvoja tržišta poštanskih usluga, značajnih promena u potrebama i zahtevima korisnika za poštanskim uslugama, kao i činjenici da Srbija kao kandidat za članstvo u EU i svoje propise usklađuje sa evropskim.

Ristić je naveo da se prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom 2023. godine beleži rast broja korisnika koji obavljaju trgovinu putem interneta.

"Podaci govore da tokom 2023. godine 26 odsto korisnika interneta nikada nije koristilo uslugu kupovinom putem interneta i upravo se u ovom delu očekuje i dalji rast obima poštanskih pošiljaka", dodao je Ristić.

Kako je rekao pošiljke koje su posledica daljinske prodaje čine skoro 44 odsto ukupnih ekspres pošiljaka u 2023. godini na tržištu Srbije, odnosno obim pošiljaka od daljinske prodaje iznosi 20.481.000 dinara u 2023. godinu.

Govoreći o univerzalnoj poštanskoj usluzi, Ristić je kazao da je najmasovnija kategorija poštanskih usluga i da broji više od 226 miliona usluga u 2023. godini u Srbiji.

Tokom 2019. godine, kako je naveo Ristić, ukupan prihod od poštanske delatnosti iznosio je 21,2 milijarde, a tokom 2023. godine 33,57 milijardi.