Demo Beriša: Zaposleni u RTS-u su najugroženiji kada je reč o ljudskim pravima

BEOGRAD - Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša izjavio je danas da je jedan od aktuelnih problema ljudskih prava blokada RTS-a, gde su zaposleni u javnom servisu u ovom trenutku najugroženiji i najavio da će resorno ministarstvo u okviru društvenog dijaloga pozvati dekane fakulteta na razgovor.

Beriša je za Tanjug ocenio da su višemesečne blokade fakulteta i aktuelna blokada RTS-a dve različite stvari, jer prema njegovim rečima, blokade fakulteta se kreću iznutra.

Ministar je naveo da studenti blokaderi smatraju da im nisu ispunjeni zahtevi, kao i da sada postoje novi zahtevi koji su političke prirode, te da država takve zahteve neće ispuniti.

"Vidimo da oni već prelaze na političke zahteve. Nemam ja ništa protiv. Neka oni onda reaguju i neka deluju, ali moraju se odreći toga da su studenti. Znaćemo da jeste politička Partija, institucija i radićemo prema vama kao političkom organu. Ali kada kažu da su studenti, pritom se kriju, a iza toga stoji politički zahtev, e to je problem. Imaju oni pravo da se opredele. Niko im ne brani. Idite u neku političku stranku, stvorite svoju. Ali tada niste studenti. Onda univerziteti moraju da se oslobode, da mogu normalno da rade za one ljude koji žele da završavaju fakultet", naveo je on.

Beriša je najavio da će resorno ministarstvo u sklopu društvenog dijaloga krenuti prvo da razgovara sa univerzitetima, odnosno da će pozvati dekane na razgovor.

"Mi ćemo pokušati prvo da krenemo sa univerzitetima, da obavimo razgovor sa univerzitetom. Mi ćemo dekane pozvati da dođu kod nas ili koliko ne žele, mi ćemo ići kod njih. Nemamo nikakav problem. Da li to bilo u sklopu institucija, zvaničnim prostorima. Na kraju krajeva pristaću kao ministar da razgovaram sa svima, makar to bilo na nekom stadionu, na livadi, uopšte ne biram mesto. Meni je bitno da mi vidimo da li su to pravi problemi koji tište studente ili su to političke prirode problemi", rekao je Beriša.

On je najavio i da će njegov prvi radni sastanak biti održan sledeće nedelje sa predsednicima nacionalnih saveta, nacionalnih zajednica i manjina, na kojem će se razmatrati kojim putem će se dalja situacija razvijati.

Dodao je i da su ključni prioriteti Ministarstva rešavanja pitanja u tri opštine na jugu Srbije, Bujanovac, Medveđa i Preševo.

Kako je naveo, međunacionalni odnosi regulisani su samo u Medveđi, kao i da će se isto uraditi i u Bujanovcu i Preševu, ali da to trenutno otežavaju političke prilike, pre svega kako kaže, mešanje privremenih prištinskih vlasti na čelu sa Aljbinom Kurtijem u opštinama na jugu Srbije.

"Imamo mešanje vlade Albina Kurtija u Preševskoj dolini i pokušaje da se kroz finansiranje određenih aktivnosti izazovu incidenti. Imali smo još i izazivanje takve političke tenzije kada je održan trojni sastanak između ministra odbrane vlade Hrvatske, Albanije i Kosova. Imali smo tu situaciju kada je ministar odbrane Albanije rekao zapravo doslovce da mu je jedan od prioritetnih zadataka položaj i stanje Albanaca u Preševskoj dolini", rekao je Beriša i dodao da je to direktno mešanje u unutrašnju politiku Srbije.

Ministar je istakao da je obrazovanje jedno od pitanja kojim će se baviti ministarstvo, ali da ne vidi nikakvu potrebu da se za albansku manjinu uvoze udžbenici iz Albanije, kao i oni koje štampaju privremene vlasti u Prištini.

Dodao je da se prilikom formiranja vlasti u Bujanovcu išlo sistemom "jedan na jedan" i naglasio da zajednička vlast najbolje funkcioniše kada su prisutne i manjinske i većinske zajednice.

"Smatram da bi trebalo da u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava dođe do nečega što je isto napravljeno mojom sugestijom u opštini Bujanovac. Posle 22 godine tamo imamo vlast u koju su u Albanci i Srbi, odnosno Srpska napredna stranka i partija Šćiprima Arifija, bivšeg gradonačelnika Preševa", naveo je on.

Ministar je kazao i da postoje pozitivni primeri ponašanja manjina u Srbiji, ali da se država suočava sa problemima koje izazivaju neke od zemalja iz regiona, što stvara negativno ponašanje pojedinih nacionalnih manjina.

"Konkretno Hrvatska se meša u život Hrvata i Bunjevaca u Vojvodini. Imamo s druge strane izuzetno mešanje nenadležnog, ja bih rekao, svakodnevnog izraza, nenadležnog organa Prištine u Bujanovcu, kada su Albanci u pitanju. I delimično imamo problem sa bošnjačkom zajednicom. Jer tu imamo mešanje dve države, Sarajeva (BiH) s jedne strane i Turske s druge strane. Ali i imamo jedno tiho delovanje Bugarske", poručio je Beriša.