Brnabić: Srbija neguje kulturu sećanja i neće zaboraviti žrtve fašizma

BEOGRAD - Izaslanica predsednika Republike Srbije i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon što je položila venac u spomen parku "Jajinci", da Srbija neguje kulturu sećanje i da nikada neće dozvoliti da budu zaboravljene žrtve fašizma tokom Drugog svetskog rata.

Brnabić, koja je predvodila državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, istakla je da Srbija danas, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića, nastavlja da bude glas razuma i stabilnosti.

"Upravo zato što dobro pamtimo cenu rata i cenu podele. Zato se zalažemo za dijalog, mir i stabilnost u našem regionu, kao i na čitavom evropskom kontinentu i svetu. Srbija je dosledna, pouzdana i miroljubiva. U tome leži naša snaga, to je zrelost i pokazuje našu odgovornost", rekla je Brnabić.

Podsetila je da su, tokom Drugog svetskog rata, u logorima u Jajincima, Sajmištu, Jadovnu, Prebilovcima, Staroj Gradiški, Jasenovcu i u Jajincima, ljudi ubijani samo zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi i antišafisti, zbog vere i imena, zato što su bili drugačiji.

Brnabić položila venac u spomen obeležju Jajinci

Izaslanica predsednika Republike Srbije i predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić položila je danas venac u spomen-parku "Jajinci" povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu.

Pored Brnabić, koja predvodi državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, vence su položili i predstavnici Grada Beograda, Gradske opštine Voždovac, Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra "Staro sajmište" Saveza jevrejskih opština, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, Udruženja građana za negovanje antifašističkih tradicija i diplomatskog kora u Srbiji.

Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu ustanovljen je u znak sećanja da 22. april 1945. kada su dve grupe sa više 1.000 logoraša pokušale da se probiju iz ustaškog koncentracionog logora Jasenovac.

Spasilo se samo njih 91.