Otvorena izložba "Sećanja u slici" porodica nestalih i poginulih Srba u Hrvatskoj

BEOGRAD - Izložba slika "Sećanja u slici" porodica nestalih i poginulih Srba u ratovima devedesetih u Hrvatskoj otvorena je danas u Kući kralja Petra u Beogradu, a istovremeno je održana i promocija četvrtog dela knjige "Kad čekanje i neizvjesnost uspore ritam života".

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević je rekla prilikom otvaranja izložbe da Komesarijat za izbeglice i migracije više od 20 godina sarađuje sa Udruženjem "Suza", koje je i organizovalo izložbu.

"Podržavamo sve aktivnosti i ono što je najvažnije, da se glas žrtava i njihovih porodica čuje, prizna i poštuje. Za nas u Komesarijatu to nije samo profesionalna obaveza, već i ljudska dužnost", rekla je Stanisavljević.

Prema njenim rečima, ovaj projekat je važan zbog toga što može da doprinese procesima pomirenja, razumevanja i saznavanja istine.

"Verujemo da će ova knjiga, kao i prethodne tri nastaviti da govori u ime onih koji to više ne mogu, ali je zato važno da se kroz ovu knjigu i ove radove čuje ono što je najvažnije. To su svedočenja i to je istina", naglasila je Stanisavljević.

Predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović rekao je da autori slika i sećanja nisu predstavili samo svoje lične priče i tragedije, već i priče koje univerzalno predstavljaju stradanje srpskog naroda

"Imamo obavezu da čuvamo sećanja i širimo priču o svima njima i o snazi porodica koje su najveće žrtve u svemu tome. Moramo da budemo sa njima i to je najmanje što možemo da uradimo", rekao je on.

Odalović je istakao da je neophodno da se ukaže na zločine koji su počinjeni i ko su žrtve jer, kako je rekao, ti ljudi su bili krivi samo zbog toga što su želeli da ostanu da žive u svojim kućama i zbog toga što su Srbi.

"Ove slike govore o tome odakle su ljudi jer oni nisu slikali tuđe kuće, nego su to sećanja koja su ostavila najlepša sećanja", poručio je on.

Kako je rekao, većina ispričanih priča se desilo na području Hrvatske koja ne želi da sarađuje u procesu pronalaska nestalih lica.

"Pet godina nismo otišli na ekshumaciju u Hrvatsku, ali to ne treba nikoga da obeshrabri jer nećemo odustati, ali njihovo ponašanje i ponašanje Prištine u istom procesu je nešto o čemu moramo da govorimo javno i pred međunarodnim organizacijama da ih podstaknemo da učine veće napore da se vratimo procesu u kom smo do sada zajednički rešili preko 2.000 slučajeva nestalih lica", naglasio je Odalović.

Predsednik Komisije za nestala lica je istakao da postoji ideja da se ova izložba slika prikaže i u inostranstvu, a plan je da tokom jeseni slike budu izložene u Ženevi.

Rukovodilac projekta "Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu" u Srbiji Gojko Pantović je izjavio da je zahvaljujući sprovođenju tog projekta 2024. godine dodeljeno oko 578.000 evra za realizaciju inicijativa organizacija civilnog društva.

"Svemu je prethodio javni poziv, a selekcija je vršena na osnovu potencijala koji imaju za rešavanje negativnog nasleđa ratova devedesetih, da dalje promovišu mir i saradnju u regionu, kao i da doprinose zaštiti prava žrtava i njihovih porodica", rekao je Pantović.

Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Ljubomir Miladinović rekao je da izložba slika ne predstavlja samo umetnički čin, već je i otpor prema zaboravu.

"Ova izložba je glas svih koji su nestali, ali nisu nestali iz naših misli i srca. Svaki rad ovde izložen nosi nevidljivu nit koja povezuje prošlost i sadašnjost, bol i nadu, tihu patnju i neumornu borbu za istinu", istakao je on.

Ognjen Gogić iz Centra za razvoj demokratskog društva Europolis rekao je da je kroz projekat "Novi pristup memorijalizaciji" nastalo po 30 likovnih i literarnih radova koji su objavljeni u dve publikacije.

"Sva ta dela su svedočanstvo nekom životu koji je prekinut. Dela su nastala kroz svedočenja članova porodica, kroz umetničke radionice i psihološku podršku. Porodice su ponovo otvarale svoje rane i pričale svoje životne priče da bismo ovekovečili život članova njihovih porodica koje je rat odneo", naglasio je Gogić.

Ćerka Petra Borovnice koji je nestao 5. avgusta 1995. Radmila Krstić rekla je da je njen otac nestao na Suvoj Međi u Opštini Dvor na Uni.

"I dan danas ga tražimo i nadamo se da će sve ovo biti rešeno", rekla ona nakon što je pročitala odlomak sećanja na svog oca.

Izložba u Kući kralja Petra će biti otvorena do 30. aprila.