Dimitrije Milić: Deo EU skeptičan prema integracijama Srbije, ali je podrška Francuske ključna

BEOGRAD - Dimitrije Milić iz Novog trećeg puta ocenio je danas da je za podršku evropskim integracijama Srbije trenutno ključan stav Francuske, iako među baltičkim i delom nordijskih zemalja, članica EU, "postoji skepticizam prema Srbiji, zbog odnosa sa Rusijom".

Naveo je da baltičke i deo nordijskih zemalja neće blagonaklono gledati na prisusto predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Moskvi na Dan pobede, ali da je stav Francuske ključan s obzirom na podršku koju je predsednik te zemlje Emanuel Makron pružio kada je, u jeku protesta, rekao da će Francuska doći na Ekspo2027.

"Rekao bih da je stav Francuske ključan. Ona pravi prevagu jer postoje i države kojima to nije mnogo bitna tema, kao što su Španija ili Portugalija, a još ne znamo što se tiče novog nemačkog kancelara Fridriha Merca i njegove politike prema Zapadnom Balkanu, kako će to izgledati", kazao je Milić za Tanjug.

On smatra da će Merc biti blaži u odnosu na prethodnika Olafa Šolca, ali ni približno onoliko koliko je bila Angela Merkel.

"Merc je pokušao da napravi jedan vid diskontinuiteta u odnosu na politiku Angele Merkel u različitim sferama - i u ekonomskoj, po pitanju migracija, po pitanju spoljne politike. To bi uvek trebalo imati u vidu jer Angela Merkel nije težila nekoj prevelikoj konfrontaciji sa Rusijom, čak obrnuto, strategija je bila vid dijaloga i saradnje međuzavisnosti sa idejom da na taj način je mnogo manje šanse za neki vid eskalacije i zbog ekonomskog interesa", naveo je Milić.

Kako dodaje, Fridrih Merc ipak vodi drugu politiku trenutno, a još se ne može predvideti kako će se postaviti u odnosu na Srbiju.

Komentarišući izjave iz EU povodom parade na Dan pobede, 9. maja, da tog dana nikome nije mesto u Moskvi, Milić navodi da je to politika koja se nastavlja na tradiciju obeležavanja pobede nad fašizmom tokom Hladnog rata.

Kako je naveo, pozicija zapadnih zemalja bila je da Sovjetski Savez koristi svoju legitimnu borbu iz Drugog svetskog rata za promociju i opravdanje svojih trenutnih politika i načina vlasti.

"Zapadne države svojim neprisustvom od 1945. pa nadalje nisu hteli da daju legitimitet sovjetskom režimu, od devedesetih su periodično dolazili, ali češće nisu dolazili, nego što jesu", kazao je Milić.

Na pitanje o porukama ovogodišnje parade u Moskvi, Milić navodi da je to pokušaj Rusije da demonstrira da u sadašnjem svetu ima saveznike uprkos pokušaju da je izoluju diplomatski, ekonomski.

Ističe da je najveće dostignuće prisustvo kineskog predsednika Si Đinpinga jer je on, kako je rekao, ipak lider najmnogoljudnije države uz Indiju na svetu i druge najveće ekonomije.

"Prisustvo Kine je najveća poruka, postoji jedan broj prilično izolovanih država koje se oslanjaju na Rusiju i još po nekog, kao što je Venecuela ili Belorusija, Burkina Faso, a prisustvo Brazila takođe ima veliku težinu, s obzirom na to da je mnogoljudna država i relevantna. I prisustvo slovačkog premijera Roberta Fica bila je poruka da je iz EU ipak neko došao i da nije saglasan u potpunosti sa politikom Unije", naveo je Milić.

Kako je ocenio, u smislu političke poruke koju je Rusija imali za cilj da pošalje, parada u Moskvi je bila uspešna.