Dijabetološki savez Srbije pokreće kampanju "Javnost treba da zna"

BEOGRAD - Dijabetološki savez Srbije pokreće kampanju pod nazivom "Javnost treba da zna", koja će trajati šest nedelja, a s ciljem da podigne svest o dijabetesu, bolesti koju lekari zovu "tihi ubica".

"Ova kampanja ima za cilj da skrene pažnju javnosti, medija i donosilaca odluka u zemlji na ozbiljnost zdravstvenog problema dijabetesa sa kojim danas u Srbiji živi oko 800.000 ljudi, od čega oko 250.000 ni ne zna da ima ovu bolest", navodi se u saopštenju tog saveza.

Kroz različite aktivnosti u javnosti i medijima, kao i kreiranje posebnog edukativnog i informativnog vebsajta, Dijabetološki savez Srbije nastojaće da istakne važnost prevencije, dijagnostike i pravovremenog lečenja dijabetesa.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", opšta stopa smrtnosti u Srbiji u prethodnih deset godina porasla je za 3,2 odsto, u oblasti malignih tumora 2,3 odsto, dok je u slučaju dijabetesa taj rast čak 20 odsto.

Osobe sa dijabetesom imaju dvostruko veći rizik od smrti u poređenju sa populacijom bez dijabetesa, a koliko je situacija alarmantna pokazuje i podatak da je stopa smrtnosti od dijabetesa u Srbiji dvostruko veća od evropskog proseka.

Predsednik Dijabetološkog saveza Srbije Aleksandar Opačić ističe da se dijabetes neretko naziva "tihi ubica".

"Nama se čini da se informacije o ovoj bolesti nekako tiho i nečujno provlače u javnosti. Mnogi od nas imaju dijabetes, a gotovo svako od nas zna ili ima nekog u neposrednoj blizini ko živi sa ovim zdravstvenim stanjem. Uprkos tome, javnost ne zna mnogo o tome koliko je situacija sa dijabetesom teška, koliko mladih sve više oboleva i šta je sve potrebno uraditi da se ovoj bolesti, koja se naziva pandemijom 21. veka, stane na put", kazao je Opačić.

Kako je dodao, zato je i pokrenuta kampanja sa sloganom "Javnost treba da zna", a njen glavni cilj je da društvo u celini i zdravstveni sistem prepoznaju dijabetes kao prioritetni zdravstveni izazov i da ne samo danas, nego i u budućnosti, svi zajedno rade na unapređenju dijabetološke zdravstvene zaštite u Srbiji.

O tome koliko je dijabetes složeno zdravstveno stanje govori činjenica da njegovo neadekvatno lečenje može dovesti do ozbiljnih komplikacija poput slepila, amputacije udova, srčanih i moždanih udara, te teških oboljenja bubrega, navodi se u saopštenju.

Ukazuju i da u poređenju sa onima koji nemaju šećernu bolest, osobe sa dijabetesom imaju duplo veće šanse da dožive moždani udar i više nego dvostruko veći rizik od srčanog udara.

Pored ozbiljnog ugrožavanja zdravlja pacijenata, komplikacije dijabetesa predstavljaju i snažno opterećenje za zdravstveni sistem.

"Oko 20 odsto troškova u vezi sa dijabetesom odlazi na lečenje same bolesti, a oko 80 odsto na lečenje njenih komplikacija. Prema jednoj naučnoj studiji objavljenoj u Sloveniji, osoba sa dijabetesom košta zdravstveni sistem čak pet puta više ukoliko ima kardio-vaskularnu bolest, odnosno čak osam puta više ako ima bolest bubrega", pojasnio je Opačić.

Predsednik Udruženja je dodao da se zbog svega navedenog "lečenje dijabetesa sa pravom naziva sekundarnom prevencijom, jer se na taj način bolest stavlja pod kontrolu i pacijent može da živi dugo i kvalitetno, a pored toga se sprečavaju ozbiljne bolesti koje mogu nastati ako je šećer neregulisan".

Unapređenje zdravstvene zaštite u dijabetesu podrazumeva da najsavremenija terapija bude dostupna potrebnom broju pacijenata.

U Srbiji je već nekoliko godina dostupna najsavremenija terapija za lečenje dijabetesa o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, i u toj oblasti je u tom periodu ostvaren značajan napredak, ali nju i dalje koristi manji broj pacijenata od onog koji je neophodan kako bi se značajno smanjile zdravstvene komplikacije dijabetesa, pa samim tim i smrtnost od ove bolesti, navodi se.

Podizanje zdravstvene zaštite u dijabetesu na viši nivo obuhvata dostupnost senzora za merenje nivoa šećera u krvi za posebno osetljive grupe pacijenata, a ne samo za decu i mlade do 18 godina starosti.

Takođe, uključuje i aktiviranje savetovališta, kao mesta gde se dijabetes na najefikasniji način drži pod kontrolom za veliki broj pacijenata, u većem broju domova zdravlja u Srbiji, kao i uvođenje sistemskog skrininga dijabetesa i predijabetesnih stanja u cilju prevencije i pravovremenog otkrivanja bolesti.