Aleksandra Joksimović: Ne treba očekivati značajnije pomake nakon sastanka u Istanbulu

BEOGRAD - Predsednica Centra za spoljnu politiku i nekadašnja ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović izjavila je danas da, nakon što su ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik SAD Donald Tramp odustali od puta u Istanbul, gde su za danas zakazani mirovni pregovori ruske i ukrajinske strane, ne treba očekivati značajnije pomake po pitanju pronalaska rešenja za prekid rata u Ukrajini.

Joksimovićeva je za Tanjug rekla da u ovom trenutku ne vidi prostora za veliki optimizam, iako je dobro da se delegacije sastanu, i dodala da je sve ono što je prethodilo susretu u Istanbulu govorilo o odmeravanju snaga s obzirom na to da su Tramp i EU zahtevali hitan prekid vatre, što je Putin odbio kao ultimatum i predložio održavanje sastanka u Istanbulu.

Kako je navela, pod pritiskom Trampa ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na ove pregovore pristao sa dodatkom da želi lično da se susretne sa Trampom, koji je takođe izrazio želju da se pojavi u Istanbulu ukoliko postoji šansa da se napravi bilo kakav proboj u pregovorima.

Joksimovićeva je rekla da sama činjenica da ni Putin ni Tramp ne dolaze, a da se Zelenski trenutno nalazi u Turskoj, gde se sastaje sa turskim predsednikom Redžep Tajip Erdoganom, govori u prilog tome da je nivo delegacija koje će razgovorati mnogo niži od očekivanog.

"Zelenski je govorio da bi želeo da se dogovori pre svega razmena svih zarobljenika, ali i da svako primirje ima neku vrstu obezbeđenja, koje za njega podrazumeva prisustvo NATO trupa, odnosno trupa onih zemalja koje to prihvataju u Ukrajini, što je za Putina neprihvatljivo. Pozicije obe strane su i dalje veoma udaljene", ocenila je ona.

Pitanje ruske agresije u Ukrajini dobilo je određenu vrstu nove dinamike pobedom Trampa, istakla je Joksimovićeva i dodala da je Tramp u početnoj fazi pronašao mnogo više razumevanja za Putinovu poziciju nego za poziciju Ukrajine, ali da je tokom protoka vremena shvatio da su ti pregovori mnogo kompleksniji i da će se do rešenja mnogo teže doći, pa je pretio i svojim potpunim odustajanjem od učešća u ovim razgovorima.

Iako smatra da ne treba očekivati nikakve značajnije pomake u toku današnjeg dana, Joksimovićeva je izjavila da će sastanak u Istanbulu možda otvoriti prostor da se u nekom narednom periodu intenzivira komunikacija koja bi možda dovela do nekog rešenja.

"I sam Zelenski je rekao da Ukrajina ne može voditi rat još 10 godina, da to iscrpljuje zemlju i podršku stranih partnera, koja je i dalje evidentna. Imali smo posetu Koalicije voljnih Kijevu, lično su došli Starmer, Makron i Merc, kao i Donald Tusk, i još jednom iskazali otvorenu podršku Ukrajini", navela je ona.

Joksimovićeva je istakla da se Evropa našla u nezgodnoj poziciji imajući u vidu da se od strane SAD očekuje da Evropa preuzme odgovornost za svoju bezbednost, što sad stvara novu matematiku Evropi s obzirom na to da rastu nova izdvajanja iz budžeta za odbranu i da bezbednost postaje prioritetna tema.

Dodala je da čitav boravak ministra spoljnih poslova NATO-a u Turskoj, kao i sastanak Evropske političke zajednice u Tirani, gde će Ukrajina biti visoko na agendi, govori o tome da evropska bezbednost i dalje zavisi od daljeg razvoja rata u Ukrajini.

"Ne treba zaboraviti ni strah od potencijalnih širenja ruskih dejstava po Evropi, u ovom trenutku se zna da se neki novi kampovi pojavljuju na finskoj granici. Baltičke zemlje su uvek u strahu od mogućnosti da su potencijalno sledeća meta. U tom okruženju se ovi razgovori odvijaju sa malo izgleda za bilo kakav uspeh, ali i najmanji pomak bi bio korak napred u odnosu na trenutnu situaciju", poručila je ona.

Na pitanje da li bi lični sastanak Putina i Trampa dao veće garancije za mir, Joksimovićeva je ocenila da je veoma značajno da se donosioci odluka sastanu kako bi na relevantnom nivou razgovarali o potencijalnim mogućnostima, istakavši da svaki nivo ispod toga ne garantuje da će dogovorena rešenja biti i održiva.

Iako smatra da je važno da se delegacije susretnu i na nižem nivou kako bi pripremila sastanak, Joksimovićeva je rekla da je sama ideja da se sastanak organizuje u tako kratkom roku, predstavljala određenu prepreku za adekvatne pripreme koje bi dovele do poželjnih rezultata za obe strane u sukobu.