Ambasadori: Proces proširenja EU trebalo bi da se ubrza

KOPAONIK - Proces proširenja Evropske unije trebalo bi da se ubrza, naročito kada se radi o regionu zapadnog Balkana, zaključeno je danas na panelu "Budućnost EU i Zapadnog Balkana" u okviru Kopaonik biznis foruma.

Ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar izjavio je da nema sumnje da EU želi da ubrza proces proširenja, kako bi i sama EU bila efikasnija.

"Proširenje ne bi trebalo da se odlaže. Ne možete da imate EU suverenu bez proširenja, to je geopolitički ultimatum. Ako želimo da povećamo kolektivnu bezbednost moramo da budemo brzi u postizanju tih ciljeva", istakao je Košar.

Kako je rekao, ne bi trabalo govoriti o propuštenim prilikama, naročito u Srbiji i regionu.

"Mnogo je problema uključujući dijalog. Na ljudima je da izaberu. Mnoge stvari su se promenile u poslednjih par meseci. Pritiskamo da dođe do reformi, da se zemlji pomogne da se prilagpodi evropskim standardima. Bitno je i biti na istoj strani što se tiče rata u Ukrajini. Guramo i dijalog da dođe do napretka jer je on ključan, to nije novi zahtev već šansa da dođe do napretka bez prelazaka crvenih linija. Moramo da pomognemo da se ubrza proces", rekao je on.

Šef Kancelarije EU u Beogradu Emanuele Žiofre podsetio je da region Zapadnog Balkana ekonomski dosta zavisi od evropskih kompanija.

"Proširenje je bitno ne samo zbog investicija, već i zato što studenti mogu da odlaze da studiraju u inostranstvo. Pitanje je da li znamo da prepoznamo trenutak i uvidimo da li su politike korisne", rekao je on.

Američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio je o Kini naglasivši da je potrebno imati pristojne odnose sa tom zemljom. Hil je ocenio da je EU najbolja stvar koja se dogodila Evropi u poslednjih nekoliko vekova.

"Postoje teškoće, ali treba se fokusirati na cilj. EU je odgovorna za rešavanje problema i van EU. Često se zamaramo govoreći o birokratiji, ali svi u Evropi treba da teže članstvu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija će pre ili kasnije postati članica, čim ispuni sve potrebno.

Napomenuo je da su poglavlja i klasteri teški za razumevanje, ali i da stvai moraju da se dešavaju, a da je vladavina prava apsolutni uslov za to.

"Jake institucije - pokažite mi jake institucije i imaćete manje korupcije i obrnuto. Ultimativno Srbija mora da ima jake politike i reši pitanje Kosova, što je veoma teško", ocenio je Hil.

Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović rekao je da je potrebna nezavoisnost EU od drugih, naročito da se smanji uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.

"Plašim se da su glavni svetski izazovi smešteni na evropskom kontinentu. Evropa je kontinet mira, EU treba da otvori vrata Zapadnom Balkanu, posebno. Još jedna stvar, Evropa se menja. Bregzit i britanski nacionalizam je tu došao do izražaja, promenio je EU. Ovo je stvar unutrašnje politike i važno je dokazati da su zemlje EU u stanju da rešavaju krize, poput migracija, pandemije", rekao je on.

Prema njegovim rečima, pitanje Zapadnog Balkana je strateško pitanje.

"Izraz Zapadni Balkan je bio zamišljen kao privremeno stajalište zemalja koje pripadaju tom regionu na svom putu ka Evropskoj Uniji. S tim u vezi, Zapadni Balkan prirodnim sledom događaja, kada sve trenutne članice budu integrisane u Evropsku Uniju, treba da nestane", zaključio je on.

Ambasadorka Nemačke u Beogradu Anke Konrad istakla je da je EU zajednica vrednosti i da nudi brojne mogućnosti.

"Članstvo će doneti brojne benefite. Konflikti moraju da se reše", rekla je ona.