Profesor Milan Rapajić: Pomilovanje ustavna kategorija, regulisana Krivičnim zakonikom

BEOGRAD - Profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu Milan Rapajić izjavio je da je u srpskom pravnom sistemu pomilovanje ustavna kategorija, regulisana i Krivičnim zakonikom, Zakonikom o krivičnom postupku, kao i posebnim Zakonom o pomilovanju.

On je u autorskom tekstu za Politiku naveo da akti pomilovanja predsednika Srbije u poslednjih nekoliko meseci izazivaju određene dileme u vezi s primenom ovog instituta u pravnom, ali i političkom životu naše države.

Podsetio je da taj akt pripada krugu ovlašćenja predsednika republike, koje je u tesnoj vezi s njegovom osnovnom ustavnom ulogom izražavanja državnog jedinstva, kao i da se donosi u formi odluke, kako je to i propisano Zakonom o predsedniku republike, a kako je reč o ustavnom i krivičnom institutu, ovo ustavno pravo šefa države razrađeno je Krivičnim zakonikom, Zakonom o pomilovanju i ZKP.

Objasnio je da je Krivičnim zakonikom propisano da se pomilovanjem poimenično određenom licu daje oslobođenje od krivičnog gonjenja (abolicija), potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zamenjuje se izrečena kazna blažom kaznom ili uslovnom osudom; daje se rehabilitacija, određuje kraće trajanje određene pravne posledice osude, ukidaju se pojedine ili sve pravne posledice osude.

Rapajić je naveo da se Zakonom o pomilovanju pravi razlika između abolicije (postupak može pokrenuti samo ministar pravde) i pomilovanja u užem smislu (postupak pokreće osuđeno lice), odnosno preko suda se molba osuđenog lica dostavlja Ministarstvu pravde, koje ga potom prosleđuje sa svim spisima, svojim mišljenjem i mišljenjem suda – predsedniku države.

U pravnoj literaturi, kako je rekao Rapajić, ističe se da je šef države "slobodan da samostalno odluči koga će pomilovati, bez obzira na mišljenje, kako ministarstva pravde, tako i sopstvene komisije za pomilovanje u okviru predsedništva”.

"Pomilovanje se ne može opozvati, neosporivo je i nenapadivo je. Odluka predsednika republike o pomilovanju čak ne zahteva ni saglasnost pomilovanog lica, nevezano o kojoj vrsti pomilovanja je reč. Ovlašćenje predsednika republike u srpskom pravnom sistemu da daje pomilovanje jeste, takoreći, apsolutno. Ustavnog je karaktera i zakonima ne može biti smanjeno", naglasio je on.

Podsetio je da u praksi pravnog, ali i političkog života u Srbiji, počev od uspostavljanja višepartijskog političkog sistema 1990. godine, predsednici su se služili ovim svojim ustavnim pravom, pa je tako 1993. godine tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević pomilovanjem oslobodio od daljeg gonjenja (dao aboliciju) predsednika tada najveće opozicione stranke u Srbiji – SPO, Vuka Draškovića i njegovu suprugu Danicu, koji su bili uhapšeni posle junskih demonstracija opozicije u Beogradu.

Predsednik Boris Tadić dao je 2011. godine pomilovanje poznatom glumcu Žarku Lauševiću, koji je bio osuđen za ubistvo dva lica i ranjavanje trećeg u prekoračenju nužne odbrane i tada je odluka o pomilovanju data na predlog Komisije za pomilovanje, a nadležni sud i Ministarstvo pravde dali su pozitivno mišljenje da se molba uvaži.

Komisija je tada navela da krivično delo za koje se tereti Laušević nije izvršio umišljajno, već prekoračenjem granica nužne odbrane u stanju emocionalne uzbuđenosti izazvane napadom na njega i njegovog brata Branimira Lauševića, kome je tom prilikom bio ugrožen život.

Pored toga, kako je naveo Rapajić, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić abolirao je proslavljenog fudbalera Dragana Džajića, dok se sam Džajić ovoj aboliciji protivio, jer je želeo da na sudu dokaže svoju nevinost.

U SAD su brojni primeri davanja pomilovanja, koja su predsednici činili tokom svojih mandata, pa je tako Džerald Ford, koji je nasledio predsednika Ričarda Niksona, pošto mu je prethodno bio potpredsednik, Niksona pomilovao jednom formom blanko pomilovanja "za sve što je možda uradio tokom svog predsedničkog mandata".

Rapajić je dodao da ustavnim istraživačima nije promaklo ni to da se u SAD nailazi i na "kupljeno" pomilovanje, što je eklatantni primer zloupotrebe ovog instituta, odnosno ženi koja je velika sredstva uložila u finansiranje Klintonove biblioteke i predsedničke kampanje Hilari, Klinton je pomilovao muža.

On je objasnio da je pomilovanje pojedinačni akt političke milosti, koja predstavlja najvažniji razlog upotrebe ovog instituta, dok su, kako dodaje, greške prilikom sudijskog odlučivanja u konkretnim slučajevima moguće i u najbolje uređenim sistemima vladavine prava, pa se pomilovanje javlja i kao poslednji korektiv pravičnosti i humanosti.

Profesor Zoran Stojanović ističe da je pomilovanje "sigurnosni ventil za rešavanje problema u retkim, atipičnim slučajevima, u kojima primena krivičnog prava i krivičnih sankcija nije opravdana i pravedna i donosi više štete nego koristi".

Rapajić je naveo i da se amnestijom i pomilovanjem obustavlja primena krivičnog prava, pa iz tog razloga ovi instituti ne smeju biti široko korišćeni, te se očekuje njihova restriktivnost i svođenje na izuzetke, kako se ne bi ugrozila zaštitna funkcija krivičnog prava.

"S obzirom na činjenicu da pomilovanje onemogućava primenu krivičnopravne norme, mora se postaviti pitanje ko treba da bude ovlašćen za njegovo davanje i koji je izvor ovlašćenja za davanje pomilovanja. Pomilovanje je kao institut ostalo relikt prošlosti u modernim pravnim državama. Ono je bilo ovlašćenje nekad suverenih vladara, a danas je ovlašćenje šefa države u pretežno republikanskom obliku vladavine", rekao je Rapajić.

Neposredni izbor od strane naroda srpskog predsednika čini visoko legitimisanim, što, kako je objasnio on, dodatno pruža argument u prilog osnovanosti njegovog ovlašćenja na pomilovanje, dok je situacija drugačija u parlamentarnim sistemima koji imaju šefa države odnosno predsednika republike posredno izabranog u parlamentu ili proširenom parlamentarnom izbornom telu, tu je legitimitet tako izabranog predsednika svakako slabiji od legitimiteta parlamenta, a opet šefu države u takvim sistemima dato je pravo na pomilovanje.

"Povodom dilema koje su se pojavile u delu javnosti u vezi s pomilovanjima predsednika Vučića tokom politički burne 2025. godine, treba istaći sledeće. Prvo, praksa davanja pomilovanja u Srbiji postoji u kontinuitetu bez razlike koje lice obavlja dužnost predsednika republike. Drugo, aktuelni šef države u svom prvom mandatu (2017–2022) i delu drugog (2022–2024), dakle u periodu od sedam godina, nije dao nijedno pomilovanje", naveo je Rapajić i poređenja radi dodao da je bivši predsednik republike Boris Tadić za sedam godina pomilovao ukupno 190 osoba.

Rapajić je rekao da kritičari Vučiću oštro zameraju što je dao aboliciju četvorici mladića kojima se sudilo da su u Novom Sadu krajem januara 2025. studentkinji dislocirali vilicu, kao i Milici Stojanović, koja je, takođe u januaru, automobilom na protestu u Novom Beogradu udarila studentkinju.

U tim kritikama se ističe da je predsednik pristrasan, jer je abolicija data političkim istomišljenicima, međutim prema rečima Rapajića, prenebregavaju se istina i činjenično stanje, pa se "zaboravlja" da je isti taj predsednik krajem januara ove godine doneo trinaest odluka o pomilovanju kojima se daje oslobođenje od krivičnog gonjenja lica koja su učestvovala u blokadama fakulteta i saobraćajnica.

"Ovi slučajevi davanja abolicije učinjeni su takođe na predlog Ministarstva pravde i posle dostavljanja pozitivnog i jednoglasnog mišljenja Komisije za pomilovanje. No, tim povodom kritike su utihnule, što pokazuje neobjektivnost, dvostruke aršine i njihovu političku instrumentalizaciju", naglasio je on.

Rapajić je naveo da bi u svim slučajevima davanja pomilovanja trebalo prepoznati predsednikov motiv da izrazi državno jedinstvo, što je njegov osnovni ustavni zadatak, i dodao da ne bi trebalo da se zaboravi opominjuće biblijsko pitanje: "Zar je tvoje oko zlo, jer sam ja dobar?”