Dragan Bisenić: Kineski bliskoistočni trijumf baca novo svetlo predlogu za Ukrajinu

BEOGRAD - Iransko - saudijski sporazum sklopljen u petak, 10. marta, iznenađujući je i istorijski događaj za Bliski istok koji će, bez sumnje, temeljno i na bolje da promeni ovaj trusni region, a istovremeno to je trijumf nove uloge kineske diplomatije u svetu, ocenio je novinar Dragan Bisenić.

Stupanje Kine na diplomatsku pozornicu sveta počelo 24. februara, objavom kineskog mirovnog plana za Ukrajinu, a sadašnje uspešno posredovanje na Bliskom istoku, demonstriralo je sposobnost Kine da pronađe izlaz iz najkompleksnijih situacija, navodi Bisenić i dodaje da sporazum Irana i Saudijske Arabije baca novo svetlo na predlog za okončanje sukoba u Ukrajini, dajući mu novu uverljivost, posebno kod onih koji su dovodili u pitanje kineski diplomatski kredibilitet.

U autorskom tesktu za Tanjug Bisenić piše:

Iransko – saudijski sporazum sklopljen u petak, 10. marta, iznenađujući je i istorijski događaj za Bliski istok koji će, bez sumnje, temeljno i na bolje da promeni ovaj trusni region. Istovremeno to je trijumf nove uloge kineske diplomatije u svetu. Uz to, ovo je dvostruka pobeda kineskog lidera Si Đinpinga jer je sporazum sklopljen istog dana, kada je on izabran po treći put na funkciju predsednika Kine. Sve to, američki komentatori ocenili su kao veliki udarac američkoj ulozi i interesima u regionu.

Iran i Saudijska Arabija dogovorili su se da obnove diplomatske odnose i ponovo otvore svoje ambasade u roku od dva meseca u dogovoru koji je posredovala Kina. Teheran i Rijad prekinuli su diplomatske odnose 2016. godine, nakon što su demonstranti upali u saudijska diplomatska predstavništva u Iranu. Sporazum je postignut nakon jednonedeljnog sastanka u Pekingu između sekretara iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, Alija Šamkanija, saudijskog savetnika za nacionalnu bezbednost Musaada bin Mohameda al-Aibana i najvišeg kineskog diplomate Vang Jia.

Kina već godinama stalno povećava svoje prisustvo na Bliskom istoku, ali ovo je njen najveći potez do sada. Jasno je da se na ovom sporazumu dugo radilo. Početkom januara, ministri spoljnih poslova Saudijske Arabije, Kuvajta, Omana, Bahreina i Islamske Republike Iran otputovali su u Kinu u periodu od nedelju dana da ojačaju svoje veze sa Kinom.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi i brojna delegacija su u februaru posetili Peking, gde su potpisali 20 sporazuma o saradnji u oblasti trgovine, poljoprivrede i obnovljivih izvora energije. Oni su takođe zajednički pozvali na ukidanje sankcija Iranu. Ovaj sastanak je usledio nakon posete kineskog predsednika Si Đinpinga Saudijskoj Arabiji u decembru prošle godine.

Nekoliko sati pre nego što je objavila svoj sporazum sa Iranom, Saudijska Arabija otkrila je svoje uslove za normalizaciju odnosa sa Izraelom. U predlogu se traže bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država, pomoć u razvoju civilnog nuklearnog programa i manje ograničenja na prodaju oružja SAD.

Svojom ponudom Sjedinjenim Državama, čini se da Rijad ostavlja otvorena vrata za snažnije američko-saudijske odnose, ali jasno stavlja do znanja time što će se zaštititi od Kine da neće dugo da čeka.

Odnosi Saudijske Arabije i Irana dugo su destabilizujuća osnova ne samo Bliskog istoka, nego i islamskog sveta. Rivalstvo lidera dve islamske grane, iranskog sa šiitske i saudijskog sa sunitske strane, stvorile su doboke podele u islamskom svetu koje su nazvane islamskim „hladnim ratom“, uz otvoreni ratni sukob dve grupacije na teritoriji Jemena koji traje već deceniju.

Saudijska spremnost da iskorači iz svog rova, iza koga su bile SAD i Izrael i krene ka protivniku koji je na meti snažnih ekonomskih sankcija i povremenih izraelskih vojnih operacija, ukazuje na pravac budućnosti o kojem razmišlja najveći proizvođač nafte na svetu.

SAD su decenijska i tradicionalna dominantna regionalna sila Bliskog istoka, ne samo u vojnom, nego i u diplomatskom i političkom smislu. One se, međutim, već od „arapskog proleća“ 2011. suočavaju s dramatičnim padom poverenja od strane svih arapskih država, budući da se upravo SAD smatraju glavnim pokretačem svrgavanja arapskih režima i glavnom opasnošću za uspostavljene odnose u tim društvima, a naročito u Saudijskoj Arabiji.

Sporazum dolazi u trenutku kada SAD, uprkos tome što su tradicionalni bezbednosni garant u regionu, nisu uspele da unaprede nijednu značajnu diplomatsku inicijativu na Bliskom istoku od Abrahamovog sporazuma kojim su Bahrein, Maroko, Sudan i Ujedinjeni Arapski Emirati normalizovali odnose sa Izraelom tokom administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa, pa do usklađivanja stavova prema rusko – ukrajinskom sukobu. Prošlogodišnja poseta Džozefa Bajdena Saudijskoj Arabiji ne samo da nije dala vidljive rezultate, nego je, izgleda, ubedila saudijski dvor da ima je potreban alternativni oslonac.

Kina, globalna supersila u nastajanju, postala je trgovinski partner broj jedan ovih država, produbljujući tako politički uticaj Pekinga na Bliskom istoku. Tokom poslednje decenije, Kina je u proseku uvozila polovinu svoje nafte iz regiona. Kina je 2020. uvezla 82,6 milijardi dolara nafte iz zemalja Persijskog zaliva. Za razliku od zapada, Kina ne žuri da se oslobodi fosilnih goriva. Kako potražnja za naftom iz Persijskog zaliva bledi na Zapadu, kineski uvoz igra još važniju ulogu u ekonomskom životu regiona.

Slika je jasna: ekonomije Kine i Persijskog zaliva postaju sve integrisanije, dok su regionalni i američki ekonomski interesi na različitim putevima. Decenijama su Sjedinjene Države podržavale arapske monarhije u zamenu za stabilan dotok nafte zapadu. Danas su Sjedinjene Države najveći proizvođač nafte, a zapad planira da smanje potrošnju fosilnih goriva. Taj stari dogovor je izgubio racionalnost.

Kina je iskoristila ovakav razvoj da poveća vlastitu moć. Kina sada ima dvadesetpetogodišnji ugovor o saradnji sa Islamskom Republikom Iran i pomaže Saudijskoj Arabiji ne samo u svojim ambicioznim ekonomskim planovima, već i u razvoju njenog nuklearnog programa.

Stupanje Kine na diplomatsku pozornicu sveta počelo je 24. februara, objavom kineskog mirovnog plana za Ukrajinu. Sadašnje uspešno posredovanje između, do sada, dva ogročena neprijatelja na Bliskom istoku, demonstrirao je sposobnost Kine da pronađe izlaz iz najkompleksnijih situacija. Istovremeno, sporazum Irana i Saudijske Arabije baca sasvim novo svetlo na predlog za okončanje sukoba u Ukrajini, dajući mu novu uverljivost, posebno kod onih koji su dovodili u pitanje kineski diplomatski kredibilitet.

Ruski predsednik Vladimir Putin u petak je čestitao Siju, pozdravivši jačanje veza između dve zemlje. „Dragi prijatelju, primite iskrene čestitke“, poručio je Putin u saopštenju koje je objavio Kremlj. „Rusija visoko ceni Vaš lični doprinos jačanju veza... i strateškoj saradnji naših naroda“. Očekuje se da će prva destinacija putovanja kineskog predsednika u novom mandatu biti upravo Moskva. Biće to 40. susret dvojice lidera za 11 godina, koliko su obojica istovremeno na čelu dve gigantske države Evroazije, koji dele antiameričku platformu uspostavljanja novih odnosa u svetu.

Treće uzastopno biranje Si Đinpinga, upravo to i demonstrira. Nov način biranja rukovodstva uz produženo trajanje mandata jeste povlačenje Kine iz američke paradigme ograničavanja mandata lidera zemlje na dva mandata, što je zabeleženo u kineskom ustavu iz 1982. godine i ukinuto 2018. godine.

Američka dominacija u svetu ogledala se i u dominaciji u institucijama: promena vlasti je postala sastavni znak integracije zemlje u američkocentrični svet. Si Đinping, koji gradi suvereni kurs Kine bez obzira na SAD, izbacio je američku praksu iz kineskog sistem. Na isti način, demonstrativno je na 20. Kongresu KP Kine uklonio garnituru koja je vodila kooperativni pravac Kine sa Amerikom, na čelu sa ranijim generalnim sekretarom, Hu Jaobangom, koga je demonstrativno, pred očima celog sveta, uklonio iz sale.

Zahtev za jakim liderom tokom dugog istorijskog perioda diktiran je kako kineskim strateškim ciljevima – prelaskom na nezavisan put razvoja, složenošću predstojećih spoljnih izazova i društveno-ekonomskih transformacija, tako i apsolutnom podrškom Si Đinpinga među masama običnih Kineza. Već je ovim korakom na Bliskom istoku Si pokazao da Kina može uspešno da doprinese i podstakne rešavanje globalnih problema.