Čedomir Antić: Univerzitetska blokada propala, ne mogu se blokadama rešavati problemi u državi

BEOGRAD - Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić ocenio je danas da je univerzitetska blokada propala ne držanjem "nestudenata" u blokadi kojih je mnogo manje nego što je to predstavljeno, već držanjem profesora koji nisu bili spremni na bilo kakvu žrtvu, i poručio da je veoma loše da se sada blokadama svaki put rešava pitanje poginulih ili izborne krađe.

"Pored toga što Srbi ne vole neizvesnost i radije će raditi za sigurnih 200 evra nego da se bore za 2.000, nešto slično je i taj inat. Oni koji hoće da reformišu Srbe su inatlije i neće da prihvate da nisu uspeli", izjavio je on za K1 govoreći studentskim blokadama i protestima.

Kako je ocenio ceo ovaj pokret je napravljen sa idejom da preko univerziteta možete da slomite vlast, ali ustavnu vlast i dodao da je to uspelo svaka sledeća vlast bi bila oborena na takav način.

Profesor smatra da su studenti u blokadi trebalo posle 15. marta da proglase pobedu, da naprave stranku i da napuste fakultet jer je na fakultetu protivzakonito i nemoralno da se pravi stranka.

"Osim što su artikulisali nezadovoljstvo ništa drugo nisu postigli. Vratili ste nas unazad i otvorili jedan veliki problem, a to je univerzitet kao jedan od najmanje reformisanih segmenata srpskog društva", rekao je on.

Antić je ocenio da se sada stvoren utisak da je univerzitet politički faktor što nije dobro, i dodao da kada budu bili izbori postojaće pokušaj da se blokadama ospori izborni rezultat.

Na pitanje šta su pred početak školske godine pokazale škole a šta država s obzirom na to da je od ukupno 1680 škola došlo do razrešenja u 25 škola koje je bilo bazirano na odgovarajućem izveštaju prosvetne inspekcije, na šta su pojedini delovi javnosti burno reagovali, Antić je rekao da država mora da reaguje s obzirom na to da se u decembru i januaru ove godine desila nedopustiva situacija jer su profesori odbijali da rade.

"To mora da bude kažnjivo, nije se ovde desio ni puč, strana okupacija, uspostava diktature pa da vi na taj način reagujete. Smrt 16 ljudi pod nadstrešnicom je tragedija, ali to nije političko pitanje", poručio je profesor.

Deo sistema koji blokaderi treba da podstaknu je sudstvo, izjavio je Antić i dodao da treba da se odluče da li je sudstvo otkazalo poslušnost vlastima ili je sudstvo loše.

Prema njegovim rečima, kroz blokaderski pokret se vidi kolika je laž da oni žele da donesu neki novi kvalitet zato što su anarhistički prihvatili model totalitarizma.

"Ja Nastavno naučno veće na mom fakuktetu ne smatram relevantim jer ono kad se jednom sastalo da nešto razgovara se pretvorilo u mezu plenum. To je raspad sistema", ocenio je on.

Kako je naveo, do raspada sistema u Srbiji dolazi jer taj deo društva nije reformisan nikada, odnosno nikada nije postalo konkurentno.

"Rekror (BU Vladan) Đokić je otišao da se vidi sa Zaharijevom u Brisel, a da li se sastao sa i jednim od kolega koji nije za blokadu. Ovo sve je pokazalo nesolidnost univerziteta, nekonkurentnost", istakao je Antić.

Komentarišući dešavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Antić je rekao da iako je dekanka Filološkog fakulteta Iva Draškić pre više od mesec dana uradila sličnu stvar kao dekan Milivoj Alanović i ušla na fakultet sa obezbeđenjem, pošto je ona "blokaderka" njoj se to prašta.

"Jel i profesorka Draškić isto ušla sa svojim batinašima ili su to možda sad sportisti. To nam govori o licemerju jedne grupe ljudi koja je našla pa zašla. Mislim da je sad trenutak da se neke stvari promene", napomenuo je on.

Antić je ocenio da iako među studentima u blokadi ima jedan odsto anarhista koji neće da odustanu, veliki broj studenata je ovo shvatio kao generacijski obrt prelaza i o čemu se zapravo radi.

"Pokazalo se da vlast nije imala odgovor na ovo, da su sudstvo i univerzitet u izvesnoj meri potpuno u rukama druge sile. Mi imamo tradiciju tuđinskih agenata ovde u Srbiji", dodao je on.

Govoreći o trenutnom stanju na Filozofskom fakuktetu u Beogradu, Antić je rekao da je Filozofski fakuktet u Beogradu poslednji počeo sa radom, i dodao da je preporuka bila da se nastava nadoknađuje samo formalno.

Grupa katedre sa odeljenja za istoriju je mesec i po dana ranije počela nadoknadu, izjavio je profesor i istakao da je on sva njegova predavanja i vežbe nadoknadio, kao i da je završio sa kolokvijumima.

"Pre nekoliko sedmica smo imali prvi ispitni rok, januarski, u zgradi fakulteta i to je prošlo jako uspešno za razliku od Filozofskog fakulteta u Novom Sadu gde morate plenum da molite da uđete u svoju kancelariju", rekao je Antić.

Kako je naveo, iako se na Fakultetu trenutno nalazi mali broj studenata koji dežuraju na fakultetu, ulazak u učionice i samu zgradu fakulteta nije blokiran i funkcioniše normalno.