Žigmanov: Vlada Srbije odgovornom politikom unapredila položaj Roma

BEOGRAD - Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov izjavio je danas da Vlada Srbije vodi odgovornu politiku u svim segmentima društva i da će ona, između ostaloga, dovesti do postepenog, ali sigurnog i trajnog eliminisanja društvene nejednakosti i siromaštva romske zajednice.

Govoreći na skupu u Beogradu pod nazivom "Kroz saradnju i dobru praksu do održivih rešenja", Žigmanov je rekao da je Republika Srbije u proteklom periodu postigla dobre rezultate u vezi sa položajem Roma i Romkinja u svim oblastima koje pokriva strategija za socijalnu inkluziju Roma.

 

"Strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja i posebnim segmentima koje ona pokriva unapređuje se zapošljavanje romske populacije, razvija se socijalna politika u svim sektorima i domenima, obrazovanje mladih Roma i Romkinja je zastupljenije i veći je obuhvat mladih Roma kada je u pitanju proces obrazovanja. Briga o zdravlju i stanovanju se razvija, a sve su to važne komponente kada je u pitanju romska zajednica kao marginalna i osetljiva društvena grupa koja zahteva dodatne napore za njenu inkluziju", istakao je Žigmanov.

Usvojeni strateški dokumenti stvaraju prostor za postepeno, ali sigurno i trajno eliminisanje društvene nejednakosti i siromaštva romske zajednice, zaključio je ministar i dodao da je siromaštvo romske zajednice fenomen koji opterećuje politički, ekonomski, socijalni i finansijski sistem Srbije.

On je dodao da ima još puno da se radi zbog prisutnih stereotipa i predrasuda o Romima i izostanka inkluzivnih politika, ali da su napori Vlade Srbije neosporni i da ih to neće obeshrabriti.

Najavio je da je u pripremi seminar za socijalno uključivanje Roma i Romkinja u Srbiji za ovu godinu koji je planiran za oktobar, a organizuje se zajedno sa Evropskom komisijom.

"Do tada, Vlada Srbije treba da sačini izveštaj o sprovođenje strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za prošlu godinu koji će biti korišćen kao osnov za razgovor na samom seminaru. Takođe, u narednom periodu pripremićemo predloga operativnih zaključaka koje ćemo uputiti Evropskoj komisiji", naveo je Žigmanov.

Zaključio je da, ako se nastavi sa tako sinergičnim radom svih bitnih subjekata, doći će do implementacije usvojenih strateških dokumenata, a na dobro romske zajednice u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Rajović zahvalio je Nemačkoj agenciji za međunarodnu saradnju (GIZ), istakavši da su zajedničkim snagama realizovali niz programa iz domena politike zapošljavanja, socijalnog preduzetništva i socijalne inkluzije kroz koje je pružena dodatna podrška i pomoć ugroženim grupama, među kojima su i Romi.

Kako je rekao, s namerom da izgradimo razvijeno tržište rada koje omogućava pristup i zapošljavanje pod jednakim uslovima za sve, prateći Akcioni plan za 2021-2023. obuhvatio je nezaposlene Rome i Romkinje koje se nalaze na tržištu rada i definisao je aktivnosti koje treba da doprinesu poboljšanju njihovog položaja.

"Te aktivnosti su njihovo uključivanje u funkcionalno obrazovanje odraslih i obuke, informisanje Roma o merama i uslugama Nacionalne službe za zapošljavanje, uključivanje višestruko ranjivih Roma u paket mera i podsticanje preduzetništva uz dodatnu podršku i monitoring", naveo je Rajević.

Podsetio je da je Srbija u februaru 2022. usvojila Zakon o socijalnom preduzetništvu kojom je ta oblast prvi put pravno uređena i kojim su prepoznate društveno osetljive grupe kao one grupe građana, među kojima su i Romi, a kojima je potrebna dodatna sistemska podrška da bi se mogle uključiti u životne tokove zajednice.

Šef Odeljenja za privrednu saradnju Ambasade Nemačke u Srbiji Kristijan Šiling istakao je da su inkluzija i osnaživanje marginalizovanih grupa veoma bitni za za Srbiju radi stvaranja prosperitetnog i inkluzivnog društva, ali i za evropski put Srbije.

Kako je rekao, Romi i ostale marginalizovane grupe u Srbiji se još uvek suočavaju sa mnogim izazovima kada je u pitanju zapošljavanje, mnogi od njih nisu uključeni u formalno tržište radi i rade u neformalnom sektoru, a često se suočavaju i sa rasizmom.

"Zbog toga su uključeni Nemačka i GIZ, jer je Srbija zemlja u srcu Evrope i na korak do članstva u EU i veoma je važno da bude omogućeno inkluzivno društvo. Diskriminicija je ozbiljan problem i mi znamo da velike promene ne može doneti neko sa strane, već da ta promena mora doći iznutra. Promena načina razmišljanja i podizanje svesti o problemima koji nastaju kada isključite određene grupe iz društva", rekao je Šiling.

Dodao je najveća prednost prisustva GIZ kontakt sa lokalnim zajednicama, 21 opštinom i gradom, kojima pruže obuke.