Ministar Stanković: Verujem da će nova školska godina na univerzitetima početi 3. novembra

BEOGRAD - Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izrazio je uverenje da će nova školska godina na univerzitetima u Srbiji početi 3. novembra u punom kapacitetu i rekao da sve osnovne i srednje škole u Srbiji rade, a da problemi postoje samo u OŠ "Pavle Savić" u Beogradu zbog zamene kadra. Stanković je za RTS rekao da su na univerzitetima u Srbiji u toku ispitni rokovi, a školska godina se privodi kraju.

"Očekujem da ćemo 3. novembra početi novu školsku godinu u punom kapacitetu. To znači da ćemo se se vratiti nastavi u amfiteatrima, vežbama u učionicama, profesori za katedre, đaci u vežbaonice i amfiteatre, kada dođe januarski rok na ispite, u međuvremenu na kolokvijume, diskusione grupe, eventualno ako postoji mogućnost da pišu radove, da dobiju one dodatne poene i time sebi olakšaju polaganje ispita", naveo je Stanković.

On je naglasio da očekuje normalizaciju stanja na svim univerzitetima u Srbiji, posebno na beogradskom, gde je, kako je rekao, uz novosadski, prošle školske godine "bilo najburnije".

"Voleo bih da je ta prošla školska godina za nama i da smo naučili pouku, a to je da univerzitet može da opstane jedino i isključivo ukoliko radi ono što je njegova osnovna svrha, to je da prenosi znanje, da proširuje znanje i da verifikuje znanje i veštine kod svojih studenata", rekao je Stanković.

Najavio je da će on i premijer Srbije prof. dr Đuro Macut razgovarati sa svim rukovodiocima visokoškolskih ustanova do početka školske godine i podsetio da je kada je preuzeo dužnost ministra prosvete razgovarao gotovo sa svim dekanima beogradskih fakulteta.

"Nakon toga su počeli oni pregovori, ako se sećate, državnih delegacija sa predstavnicima univerziteta. Ti pregovori su doveli do toga da mi idemo ka tome da završimo akademsku godinu. Država je sve ono što je mogla da uradi za visokoškolstvo u ovoj godini uradila. Ove godine je 12 milijardi dinara veći budžet za visokoškolstvo nego što je bio. Ukoliko govorimo o povećanju zarada, imali smo vrlo visok stepen povećanja tih zarada - 11 odsto je bilo sektorsko povećanje za čitav javni sektor u februaru mesecu. Onda ste imali usklađivanje koeficijenata između visokih škola i srednjeg i osnovnog obrazovanja, tu je došlo do povećanja od skoro 16 odsto, dakle to je 27 odsto", naveo je Stanković.

Naveo je da je država ove godine opredelila 12 milijardi dinara u budžetu više za visokoškolstvo nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.

Kada je reč o refundiranju 50 odsto školarine samofinansirajućim studentima, Stanković je rekao da će država refundirati pola školarine onim studentima koji su uplatili do 30. septembra te da studenti povraćaj novca mogu očekivati uskoro.

Stanković je naveo da su se na sastancima koje je vodio premijer prof. dr Đuro Macut sa rektorima i dekanima zalagali za dve stvari, da se odvoji nastava od politike i da se krene u proces nadoknadne nastave.

Na pitanje šta će se desiti ako i ove školske godine bude blokade na fakultetima, Stanković je rekao da neće da veruje u taj scenario i dodao da bi svi dekani, svi rektori, svi profesori, svi saradnici trebalo da odvoje obrazovni proces, proces držanja nastave, vežbi, konsultacija i ispita od svojih političkih stavova i da univerzitete ne bi trebalo da koriste kao političku platformu za promociju određenih političkih stavova i određenih ličnosti.

"Ako bude blokada, a ja se nadam da neće biti, mislim da će odgovor države biti isti prema onima koji sprovode blokadu kakav je bio i u prethodnom periodu. Dakle, ako ne rade visokoškolske ustanove, onda oni koji ne rade neće moći da dobiju novac, a oni koji sprečavaju druge da studiraju, nažalost, neće moći da ostvare svoje pravo da studiraju", rekao je Stanković.

Kako je istakao, država represiju na univerzitetima neće uvoditi, ali isto tako neće plaćati ni nerad i neće nikome izlaziti u susret kada je reč o tome da remeti normalno funkcionisanje obrazovnog procesa.

"Tolerancije neće biti za kršenje zakona, jer zakon je vrlo jasan u pogledu onoga zašto se koriste visokoškolske ustanove. One se ne koriste za promociju političkih ideja, a blokade kao čin su čin unutrašnjeg podrivanja visokoškolskih ustanova, koje sprovode oni koji bi trebalo od tih visokoškolskih ustanova najviše da profitiraju, a to su oni koji su tamo zaposleni, to jest profesori i saradnici", naveo je.

Istakao je da sve osnovne i srednje škole u Srbiji danas rade, a da manjih problema ima u OŠ "Pavle Savić" u Beogradu koji se tiču zamene kadra.

Stanković kaže da je sproveden pritisak nad direktorom koji je potpuno zakonito postavljen na to mesto u toj školi.

"Novi direktor je izabran na zakonit način i on ima ulogu da organizuje proces nastave. U toj školi najveći broj dece, na sreću, već duže vreme pohađa nastavu, a što se tiče tih problema, postoje problemi zbog toga što nemate u potpunosti adekvatnu zamenu za nastavnički kadar koji je u ovom trenutku odsutan sa posla", rekao je ministar.

Kako dodaje, ukoliko direktor bude imao greške u svom radu, postoji mogućnost da bude prijavljen inspekciji koja će izaći na lice mesta, utvrditi činjenice i okolnosti i videti da li se on ponaša zakonito ili ne.

"Ukoliko se utvrde greške, biće razrešeno kao što su svi direktori u svim školama bili razrešeni zbog toga što su postojale nepravilnosti u radu", naveo je.

Navodeći da u Srbiji postoji 1.860 osnovnih i srednjih škola, Stanković je ukazao da je tokom protekle školske godine 75 direktora iz različitih razloga podnelo ostavke, a 25 direktora je razrešeno.

Kako ističe, četiri odsto od ukupnog broja je podnelo ostavke, a 1,3 odsto je razrešeno.

"U osnovnim i srednjim školama, u Srbiji, radi 99.500 zaposlenih, 70 odsto čini nastavno osoblje. Broj zaposlenih na određeno, tj. određena zamena, u julu mesecu 2025. godine je 34.056 ljudi. Dakle, ako govorimo o stotinama ljudi, dakle, govorimo o zanemarljivom procentu", naveo je Stanković.

Navodeći da ugovore na određeno sklapaju direktori škola, Stanković ističe da svakom kome nije produžen ugovor, to nije urađeno zbog toga što nije ispunio radne obaveze koje su precizirane ugovorom.

"Tu nema nikakve politike", naglasio je ministar prosvete.