Milimir Vujadinović: Ozbiljan napredak u usklađenosti spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom

BEOGRAD - U Skupštini Srbije danas je završen dvodnevni sastanak Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje Evropska unija - Srbija (POSP), a kopredsedavajući POSP-a Milimir Vujadinović istakao je da je Srbija u protekle tri godine ostvarila napredak u usklađivanju spoljne i bezbednosne politike sa EU i da je procenat usklađenosti podigla sa 45 na 63 odsto.

Vujadinović je rekao da Srbija shvata sve obaveze koje proističu iz njenog statusa kandidata za članstvo u EU, a samim tim i obavezu postepenog usklađivanja bezbednosne i spoljne politike sa EU.

Naveo je da je 2022. godine usklađenost spoljne politike Srbije sa EU bila 45 odsto, a da je sada 63,3 odsto i da je napredak ostvaren u periodu kada su Evropa i svet u teškoj situaciji.

''Srbija je u poslednje tri godine, koje su turbulentne u svetskoj i evropskoj politici, ozbiljno napredovala u tom pogledu. Nadamo se da to iskreni evropski partneri umeju i znaju da cene i vide na pravi način'', rekao je Vujadinović.

Istakao da je stav Srbije principijelan i da se skoro ni ne razlikuje u odnosu na stav EU, pre svega, kada je u pitanju teritorijalni integritet zemalja, samim tim i Ukrajine i naglasio da Srbija u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine, kao i svake druge zemlje.

''Onako kako mi priznajemo teritorijalni integritet drugih zemalja, uključujući Ukrajinu, očekujemo od EU da se u potpunosti uskladi i sa srpskom politikom, da poštuje teritorijalni integritet Srbije kako to nalažu naš Ustav i međunarodno javno pravo, i da u potpunosti zastupa stav da je Kosovo i Metohija deo Srbije, kako i jeste'', rekao je Vujadinović.

Ukazao je da je glavno političko pitanje, kada je reč o usklađivanju spoljne politike vezano za sankcije Rusiji i pozvao EU da razume istorijsku, kulturološku, religijsku i svaku drugu vekovnu povezanost Srbije sa Rusijom, ali i ono što, kako je rekao, čini sam život Srbije.

Podsetio je da su energenti koji su dolazili sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, a današnje Rusije, bili presudni za privredni opstanak i za ekonomski napredak Srbije, kao i mnogih evropskih zemalja.

''Ako bismo pokušali u kratkom roku da tako nešto zaustavimo, to bi značilo totalni ekonomski krah i privredni kolaps Srbije. Ne radi se o nekakvoj volji, da li želimo da nešto učinimo ili ne, radi se o životu ili propasti srpske ekonomije. Ako bismo to učinili, Srbija bi doživela svoj privredni kolaps, a to je ono što vlast Srbije na čelu sa predsednikom Republike, vodeći se pre svega interesom njenih građana, neće dozvoliti'', rekao je Vujadinović.

Poslanica Evropskog parlamenta Alesandra Moreti rekla je da je usklađivanje spoljne politike sa EU bitan element za napredak u pristupanju, a da Srbija nije uvela sankcije ni druge restriktivne mere prema Rusiji i da se u tom pogledu nije uskladila sa EU.

''To je nešto na šta mi pozivamo kao na važan element'', rekla je Moreti i dodala da razume ''težinu konteksta'' i istorijsku pozadinu u odnosima Srbije i Rusije, kao i da joj je jasan stav Vlade Srbije o politici usaglašavanja.

''Mi savršeno razumemo razloge zbog kojih postoje konkretne i objektivne teškoće, razumemo i razloge u vezi sa energetikom i ključne probleme koje imate u vezi sa energijom i gasom. Rusija, naravno, ne želi da dođe do nacionalizacije sektora gasa i Evropa mora da vam pomogne u ovoj fazi da biste se udaljili od zavisnosti od ruskog gasa'', rekla je Moreti.

Poslanik Milan Radin ukazao je da Srbija od EU još nije dobila odgovor na skrining za Poglavlje 31, koje se tiče spoljne i bezbednosne politike EU, i pojasnio da proces skrininga znači da Srbija postavlja pitanja EU o tome kako treba da sprovede određene stvari, a da je pitanje o skriningu za Poglavlje 31 uputila 2014. godine.

''Po pravilima EU Srbija bi, čak i kada bi se apsolutno uskladila, bila u problemu, zato što bi neko mogao da kaže: 'niste radili kako treba, što niste čekali odgovor na skrining'. Zašto Srbija 11 godina čeka odgovor na skrining nije pitanje za nas'', rekao je Radin.

Na dnevnom redu bilo je i pitanje dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, a poslanica SNS Staša Stojanović istakla je da to jedno od najosetljivijih i najvažnijih pitanja evropskog puta Srbije i da Beograd u tom procesu učestvuje odgovorno, sa jasnim ciljem očuvanja mira, stabilnosti i dostojanstva srpskog naroda.

''Nije lako govoriti o kompromisu kada jedna strana, u ovom slučaju Beograd, dosledno ispunjava svoje obaveze, a druga odbija da primeni ono što je već dogovoreno, a to je pre svega formiranje Zajednice srpskih opština'', rekla je Stojanović.

Naglasila je da Srbija ostaje opredeljena za dijalog pod okriljem EU, ali da očekuje da taj dijalog bude pravičan i zasnovan na jednakim standardima.

Kopredsedavajući POSP-a Lukas Furlas rekao je da će pred institucijama EU ponovo pokrenuti pitanje da se patrijarhu SPC Porfiriju omogući da posećuje crkve na AP KiM.

''Prošli put kada sam bio u Beogradu, razgovarao sam sa patrijarhom Porfirijem, koji mi je rekao da mu je zabranjeno da posećuje crkve na KiM. Mi iz EP smo obećali da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da pomognemo srpskom patrijarhu. Koliko je meni poznato, ništa nije učinjeno i ja ću ponovo pokrenuti to pitanje'', rekao je Furlas.

Poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević je kazala da se srpski narod na KIM u poslednje vreme suočava sa napadima na zdravstvene i obrazovne ustanove i skrenula pažnju predstavnicima EP da bi takva pitanja trebalo rešavati kroz ZSO, a ne ''puškama i policijom'' i nametanjem rešenja.

Poslanik SNS Dane Stanojčić zahvalio je državama EU koje nisu priznale takozvano Kosovo uz ocenu da su time odbranile principe evropskih vrednosti i ukazao da ostalim državama nije traženo da se odreknu dela svoje teritorije da bi postale članice EU.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da su Srbi koji žive na KiM najugroženiji narod na tlu Evrope i naveo da je to poraz za Srbiju, ali i za Evropu koja, kako je naveo, ne uspeva kao posrednik u dijalogu da ostvari rezultate u implementaciji onoga što je dogovoreno.

Aleksić je rekao da se dešava ''tihi egzodus'' Srba sa KiM i da se to sprovodi godinama, planski, kroz represiju i nepoštovanje dogovora i katastrofalno ponašanje Aljbina Kurtija i prištinskih institucija prema Srbima, kao i da je Ohridskim sporazumom i tzv. ''Briselom 2'' Kurtiju poslata poruka da može da radi šta hoće, a da je Evropa na sve to ćutala.

Na sastanku se razgovaralo i o ekonomskom razvoju Srbije, a poslanica Staša Stojanović kazala je da je Srbija u 2025. ušla sa očuvanom makroekonomskom stabilnošću i snažnim osnovama za nastavak rasta, da su devizne rezerve zadržane na visokom nivou i da iznose više od 25 milijardi evra, a da je javni dug na nivou oko 52 odsto BDP-a.

Istakla je da ti rezultati pokazuju da Srbija, uprkos turbulencijama na globalnim tržištima i geopolitičkim izazovima, nastavlja da gradi ekonomiju zasnovanu na stabilnosti i da nastavlja proces usklađivanja ekonomskih i finansijskih politika sa pravnim tekovinama EU.