Radomir Lukić: Dejtonski mirovni sporazum opravdao očekivanja i doneo mir

BEOGRAD - Sudija Ustavnog suda Republike Srpske Radomir Lukić izjavio je danas da je Dejtonski mirovni sporazum opravdao očekivanja i doneo mir i istakao da nije postojala povoljna alternativa tom sporazumu, sem nastavka rata uz nove ljudske žrtve i razaranja.

"Mir zaista vredi mnogo, mir je najveća vrednost i u miru se mnogo toga može brže ili kasnije. Nije samo to doneo Dejtonski sporazum, on je doneo osnove trajnog ustavnog uređenja Bosne i Hercegovine da bi ona postojala kao suverena, samostalna i nezavisna država", rekao je Lukić za Tanjug povodom obeležavanja 30 godina od završetka mirovne konferencije na kojoj je postignut Dejtonski sporazum.

Lukić, koji je bio član srpske delegacije, naveo je i da je na mirovne pregovore svaka strana došla sa nekim svojim zahtevima, a da Srbija nije bila u prilici u kakvoj su bili drugi koji su imali podršku zapada.

"Nekoliko strana je imalo imperativ da mir bude zaključen. Na prvom mestu, zemlja organizator svega toga i zemlja koja je preuzela glavnu ulogu u vođenju mirovnih pregovora, a to su Sjedinjene Američke Države. Mi nismo mogli biti u prilici u kakvoj su bili Hrvatska i tzv. Republika Bosna i Hercegovina, jer njima je mnogo toga išlo na ruku od podrške zapadnih zemalja, nama nije. I zbog toga su oni mogli da izvoljevaju i da za sebe traže neka rešenja koja su povoljnija u odnosu na nas", objasnio je Lukić.

On je ocenio da su prvi nacrti svih tih sporazuma, kako opšteg okvirnog sporazuma tako i 11 aneksa, bili ponegde znatno povoljniji za nas, ali da su druge dve strane u pregovorima to opstruirale i pretile napuštanjem pregovora.

"Dovele su do toga da neka rešenja budu njima u korist, a u početku, u prvim verzijama tih dokumenata nisu bila", rekao je Lukić.

Istakao je da je opšti cilj Srbije bio mir, dok su sa druge strane bili oni koji su imali ultimativan cilj, odnosno ukidanje sankcija SR Jugoslaviji.

"Oni su zaista dosta dugo insistirali na miru, tražeći da mi prihvatimo Vensov plan. Sa druge strane, oni su imali ultimativan cilj da se skinu sankcije sa Savezne Republike Jugoslavije kako bi država, ljudi i narod prodisao. A mi smo imali samo jedan cilj, a to je da očuvamo 49 odsto teritorije, kako smo se prethodno bili dogovorili u Ženevi i Njujorku. I da to bude jedna što je moguće kompaktnija celina. Svako je na svoj način u tome uspeo, nažalost uz određene žrtve i uzmicanja", rekao je Lukić.

Dodao je da je Srbija za cilj imala mir, a ne nastavak rata u Bosni i Hercegovini i da opšti položaj srpskog naroda u Saveznoj Republici Jugoslaviji nije bio međunarodno politički povoljan, što je odredilo ponašanje Srbije u tom trenutku.

"Mi smo u Republici Srpskoj od početka težili mirnom rešavanju sukoba. Međutim, nije nam dopušteno da ga rešimo mirno", rekao je Lukić.

Pozicija Srbije tokom rata u BiH, kako je dodao, bila je dobra do nekog vremena što se tiče stanja borbi i stanja na frontu, ali da je uključivanjem regularnih jedinica Hrvatske vojske u te borbe, uključivanjem NATO-a u bombardovanje, srpska vojna situacija bila pogoršana.

Istakao je da je Dejtonski ustav kratak ustav, jer uređuje samo osnovna pitanja.

Na pitanje koje su odredbe Dejtonskog sporazuma najslabije, Lukić je naveo da je to Ustavni sud BiH sa tri stranca.

"Ono gde je došlo do najveće erozije, to je pitanje raspodele nadležnosti između institucija BiH i entiteta. Na štetu entiteta, a na korist jačanja nadležnosti centralnih institucija. Napadi na parlamentarnu skupštinu i na dvostruki entitetski veto u sporazumu nisu uspeli. I još ima jedna jako slaba tačka Dejtonskog sporazuma, to je tačka - ustavni sud sa tri stranca koji praktično mogu da odlučuju o svakom pitanju koje dođe pred ustavni sud", rekao je Lukić.

Ukazao je da savet za implementaciju mira nije deo mirovnog sporazuma i da on uopšte nije nikakav organ koji su strane prihvatile.

"Mi imamo istorijski formirana dva entiteta, treći se pojavio vremenom i ti entiteti ne mogu i ne treba i ne žele da se menjaju. Oni mogu da žive u međusobnoj toleranciji, ali treba to da se prihvati. To je pre svega najveća ogromna greška na muslimansko-bošnjačkoj strani", rekao je Lukić.

Dejtonski mirovni sporazum postignut je 21. novembra 1995. godine posle tronedeljnih pregovora koji su vođeni u vazduhoplovnoj vojnoj bazi Rajt Peterson, a čime je okončan troipogodišnjeg rat u Bosni i Hercegovini, započet aprila 1992.

Sporazum zvaničnog naziva Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, posle parafiranja u Dejtonu, 21. novembra, konačno je potpisan 14. decembra 1995. godine u Jelisejskoj palati u Parizu.