Skupština završila rad, nastavak sutra u 10.00 sati

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a sednicu na kojoj se, između ostalog, razmatra predlog budžeta za narednu godinu, nastaviće sutra u 10.00 časova.

Tokom današnje objedinjene načelne rasprave po svih 58 tačaka najviše se govorilo o Predlogu zakona o budžetu, pri čemu su poslanici vladajuće većine pozdravili predloženi budžet, dok su ga poslanici opozicije kritikovali.

Poslanici vladajuće koalicije su takođe govorili i o izmenama Zakona o udžbenicima, navodeći da će njima izdavanje udžbenika iz tzv. nacionalnih predmeta ponovo biti vraćeno u ruke domaćih izdavača.

Na dnevnom redu su, pored budžeta i izmene poreskih zakona i set zakona iz oblasti energetike, dopune Zakona o nauci i istraživanjima, izmene Zakona o Vojsci Srbije, Predlog zakona o upravljanju otpadom i predlog za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Mali: Svetska banka potvrdila da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Svetska banka u svom izveštaju navela da je privreda Srbije pokazala otpornost na nedavne šokove zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i naporima da se smanji javni dug.

Mali je u Skupštini Srbije rekao da je to izveštaj Svetske banke od pre nekoliko dana. "Vi kada pogledate i predlog budžeta za 2026. godinu, vidite da shodno deficitu od tri odsto, idemo sa daljim smanjenjem udela javnog duga u BDP-u uz ostvarenje ne manjeg rasta BDP-a od tri odsto. Kaže dalje rast je bio potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti, radne snage i niskom nezaposlenošću", rekao je Mali.

On je naveo da je stopa nezaposlenosti 8,5 odsto, dodajući da nikada nije bila niža. Mali je rekao da daleko iznad inflacije rastu plate i penzije, minimalna zarada i investicije, navodeći da će naredne godine kapitalne investicije iznositi 6,7 odsto BDP-a. "Treća stvar - kažu javni dug je ispod 50 odsto BDP-a, Srbija je po prvi put dobila investicioni kreditni rejting. Istaknuto je da je integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela do većih stranih investicija, porasta, izvoza, novih radnih mesta i stope rasta, većom nego kod drugih zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Mali.

On je ponovio da o tome govori Svetska banka, ocenjujući da je to potvrda odgovorne ekonomske politike koja se sprovodi godinama unazad. "Upravo takva ekonomska politika nastavlja se i u predlogu budžeta ili kroz predlog budžeta za 2026. godinu", rekao je Mali.

Za vreme prethodne vlasti kurs je skočio sa 75 na 120 dinara, a od 2013. godine je stabilan

U godinama prethodne vlasti, od 2008. do 2012. godine vladao je opšti ekonomski kolaps, a što se tiče deviznog kursa koji predstavnici opozicije stalno spominju pokušavajući da objasne iznos našeg bruto domaćeg proizvoda, u njihovo vreme kurs evro-dinar je sa 75 dinara za jedan evro otišao na 120, a od 2013. imamo stabilan devizni kurs, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

"To je bila odgovorna monetarna politika koju su u to vreme sprovodili ovi koji se sada javljaju i pokušavaju da na svaki način objasne kako bi oni to sada bolje i uspešnije uradili. Pa dovoljno ste pokazali, dovoljno ste uradili tada kada su građani Srbije, onim malo koji su imali posao, morali da svaki dinar koji zarade menjaju za evre kako bi sve to sačuvali", rekao je on u Skupštini Srbije odgovarajući na izlaganje narodnog poslanika Stranke slobode i pravde Peđe Mitrovića.

Dodao je da je od 2013. godine devizni kurs stabilan što, kako je rekao, građanima daje i sigurnost i bezbednost i pokazuje kako se vodi odgovorna ekonomska politika.

"Što se tiče komentara oko kapitalnih rashoda, juče kada sam obrazlagao predlog budžeta za narednu godinu govorio sam i o novim kilometrima auto-puteva koje ćemo otvoriti, i o novim školama koje ćemo rekonstruisati, vrtićima, o novim bolnicama, zdravstvenim centrima, o novim kilometrima pruga koje ćemo uraditi. Sve to za sledeću godinu iznosi 740 milijardi dinara ili 6,7 odsto bruto domaćeg proizvoda. U njihovo vreme bilo je negde dva, do 2,5 odsto ili ako dođu do nekih 3,0 odsto i to je bio maksimum", naveo je Mali.

Rekao je da koliko je razumeo poslanik Mitrović i francusku kompaniju koja prodaje vojne avione, optužuje za korupciju. "Eto, pitajte njih kako korupcija ide. Znam da ste eksperti, s obzirom na to s kim sedite i koju poslaničku grupu predstavljate. Ono što je meni interesantno je da ti ljudi koji su proteklih 11-12 meseci blokirali Srbiju, želeli da ona stane, poslali u svet slike nasilja, paljenja, terorizma po celoj Srbiji, oni potvrđuju da su i protiv napretka naše vojske. Pa zašto bi Srbija bila vojno jaka, zašto bi mi imali svoje avione koje čuvaju naše nebo, kada smo 2012. ako se ne varam, imali samo jedan jedini avion koji je mogao da poleti i koji je čuvao srpsko nebo", rekao je Mali. 

Budžet za poljoprivredu u 2026. iznosiće 147,5 milijardi, 2012. bio 40 milijardi dinara

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je poljoprivreda izuzetno važna za aktuelnu vlast i u prilog tome naveo da će budžet za poljoprivredu u sledećoj godini iznositi 147,5 milijardi dinara, a da je u 2012. godini iznosio 40 milijardi dinara.

"Koliko smo posvećeni poljoprivredi, najbolje pokazuje podatak da već u ovoj 2025. godini imamo nikada veći budžet za poljoprivredu u istoriji koji ćemo nastaviti i koji nastavljamo i u 2026. godini. Kada su brojke u pitanju, izdvajanje za poljoprivredu u budžetu za 2026. godinu iznose 136,5 milijardi dinara. Na to dodajte još 11 milijardi dinara koji će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akcize na gorivo", rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Kako je rekao to je ukupno 147,5 milijardi, odnosno 7,1 odsto budžeta i podsetio da je nekada bila "misaona imenica" da se za poljoprivredu izdvoji pet odsto od ukupnog budžeta. "Najveći deo su subvencije za naše poljoprivrednike, 116,5 milijardi dinara naredne godine. 2012. godine ukupan budžet za poljoprivredu je bio 40 milijardi dinara. Dakle, više nego tri puta manji nego ove, a i 2026. godine. A subvencije koje planiramo u naredne godine od 116 milijardi dinara, te 2012. godine bile su 26,6 milijardi", istakao je Mali.

On je poručio da vlada ozbiljnu pažnju posvećuje razvoju poljoprivrede. Prema njegovim rečima, u budžetu su i sredstva za subvencije od 18.000 dinara po hektaru i do 17.000 dinara za sertifikovano seme.

"Tako da po hektaru imate izdvajanja od skoro tri stotine evra, dodatna sredstva za stočni fond itd. 147,5 milijardi dinara budžet za poljoprivredu, inaspram njihovih 40, pre samo 13 godina. To dovoljno pokazuje ne samo koliko se Srbija razvila, koliko je porasla, koliko je jača, koliko je stabilnija, koliko je snažnija, nego i koliko pažnje upravo posvećujemo našim poljoprivrednicima", rekao je Mali odgovarajući na izjavu opozicionog poslanika "Mi snaga naroda" Slobodana Ilića. Ilić je rekao da poljoprivrednici neće bolje živeti sledeće godine i da je za poljoprivredu izdvojeno 6,6 odsto budžeta, kao i da on smatra da treba da bude najmanje 10 odsto.

BDP Srbije se obračunava po međunarodnoj metodologiji Evrostata

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da se bruto domaći proizvod (BDP) Srbije obračunava po međunarodnoj metodologiji Evrostata, koja, kako kaže, važi za sve zemlje u Evropi, pa i za Srbiju.

On je tako tokom skupštinske rasprave odgovorio šefu poslaničke grupe Stranke slobode i pravde (ŠP) Draganu Đilasu, koji je tvrdio da nisu istinite procene srpske vlasti o visini BDP-a i ukazao da je u vreme vlasti u kojoj je bio Đilas BDP Srbije iznosio 33 milijarde, dok je sada na skoro 90 milijardi.

"Treba napraviti razliku između realne stope rasta BDP-a, dakle one koja je očišćena od inflacije, i one u tekućim cenama kao što metodologija Evrostata prikazuje. Ali ne vredi kada neko ne želi da zna ili ne zna, onda je to njegov problem", kazao je Mali.

Dodao je da će BDP ove godine biti skoro 90 milijardi evra, kao i da će rasti i naredne godine.

"Kao što smo i obećali, do kraja 2027. godine prvi put u istoriji BDP Srbije po međunarodnim priznatim standardima prećiće 100 milijardi evra, što je bila misaona imenica za vreme kada je uvaženi narodni poslanik, koji se malopre javio, bio na vlasti", kazao je Mali.

Gašić: Ništa se ne menja u zakonu o vojsci kada su u pitanju nadležnosti predsednika

Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je danas da se izmenama Zakona o vojsci ne menja ništa kada su u pitanju nadležnosti predsednika Republike, odbacujući tvrdnje poslanika Srbija centra Petra Boškovića da se jača politička kontrola nad vojskom.

"Svega ovoga ne bi bilo da je Pera postao general. Ali radi istine, gospodine kapetane bojnog broda u penziji, forsirate priču o razvlašćivanju načelnika Generalštaba i pritom vaš šef (Zdravko Ponoš) ili kako ga već zovete, sve vreme o tom čoveku, o jednom vrhunskom, dobrom, srpskom generalu Mojsiloviću, vrlo negativno priča. Uvredljivo takođe. Prvo, šta se menja u zakonu o vojsci kada su nadležnosti predsednika republike? Ništa", naveo je Gašić.

On je rekao da je 2008. godine kada je napravljen Zakon o vojsci u članu 19. precizirano da načelnik Generalštaba i starešine Vojske Srbije komanduju i rukovode vojskom u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih.

"A ko je pretpostavljeni načelniku Generalštaba? Ta pravna nejasnoća je samo uređena onim kako piše u Ustavu. A Ustav kaže - predsednik Republike predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, proglašava zakone, predlaže Narodnoj skupštini i kandidate za predsednika vlade i tako dalje. Na kraju kaže, predsednik Republike u skladu sa zakonom, komanduje vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije", rekao je Gašić u parlamentu odgovarajući Boškoviću.

On je dodao da Zakonom o vojsci iz 2007. godine piše da predsednik Republike odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu, utvrđuje osnove razvoja i opremanja Vojske Srbije, određuje rodove i službe Vojske Srbije na predlog ministra odbrane, uređuje sistem komandovanja Vojske Srbije i prati sprovođenje sistema komandovanja. 

Brnabić opoziciji: Došli ste na crveni tepih, a onda počeli da rušite

Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je tokom sednice parlamenta da su poslanici opozicije mogli da prođu do glavnog ulaza i da to nije bio razlog za nasilno rušenje ograde i šatora koje se dogodilo jutros ispred zgrade parlamenta kao i da ih tamo niko nije pipnuo. "Niste ušli na svoje radno mesto nego ste krenuli da rušite, da rušite i pomerate šatore, a onda i da bijete devojke. Ne plašim se ja nikoga, najmanje vas", rekla je Brnabić obraćajući se iz poslaničke klupe.

Ona je navela da postoji snimak da su poslanici opozicije došli na stepenište, na crveni tepih, da nikog tu nije bilo, a da su onda krenuli da ruše i dodala da se ne plaši za sebe već za ljude u Ćacilendu. "A znate li zbog čega? Pa zbog tog narativa koji vi i ostali blokaderi i blokaderski mediji, guraju u javnost o njima, da to nisu ljudi, kao što mi ovde nismo ljudi, nego to su stoka, to su ćacad, to su kriminalci, to su bezubi, krezubi. I samim tim nisu ljudi", rekla je Brnabić obraćajući se iz poslaničke klupe.

Kako je dodala, zbog tog narativa neko može da dođe i da ih ubije.

"Tako je došlo do toga da je neko uzeo pištolj, ušetao se tamo i pucao u čoveka koji ga je pitao: Izvinite kako mogu da vam pomognem", rekla je Brnabić.

Poslanici opozicije: Sklonili smo ogradu sami, jer nije bila uklonjena

Poslanici opozicije danas su na konferenciji za novinare posle incidenta na ulazu u Dom narodne skupštine rekli da su bili primorani da reaguju i uklone ogradu, tvrdeći da predsednica Skupštine Ana Brnabić nije ispunila obećanje da će moći da uđu na glavni ulaz.

Zamenik predsednika poslaničke grupe Srbija centar (Srce) Stefan Janjić rekao je da je poneo makaze i da je presekao ogradu ispred parlamenta.

On je rekao i da je opozicija juče tražila od Brnabić da se ograda ukloni i da je ona rekla da će dati sve od sebe, ali da se to nije desilo pa su oni odlučili da je uklone sami.

Brnabić je prethodno na konferenciji za novinare rekla da je juče zamolila opoziciju da joj dopusti samo 48 sati vremena kako bi se našlo rešenje koje bi omogućilo ulaz svim poslanicima na svim ulazima, na šta, kako kaže, opozicija nije pristala.

Ona je navela i da snimak koji je pušten nepobitno dokazuje da poslanicima opozicije nije bio problem da uđu na glavni ulaz u Dom Narodne skupštine već da je njihova namera bila da ruše, a rekla je i da je jedan opozicioni poslanik pritom udario jednu devojku u glavu.

Sednica Skupštine Srbije počela sa dva sata zakašnjenja

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas treću sednicu jesenjeg zasedadnja objedinjenom načelnom raspravom o svih 58 tačaka dnevnog reda, među kojima je i Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu. Sednici prisustvuje 130 narodnih poslanika.

Početak sednice kasnio je skoro dva sata, zbog incidenata ispred Skupštine Srbije, kada je deo poslanika opozicije probio ogradu kako bi iz pravca Bulevara Kralja Aleksandra ušli u parlament, nakon čega su se i sukobili sa grupom građana koja je bila ispred Doma narodne skupštine.

Na dnevnom redu Treće sednice su, pored budžeta i izmene poreskih zakona i set zakona iz oblasti energetike, izmene Zakona o udžbenicima, kao i dopune Zakona o nauci i istraživanjima. Poslanici će razmatrati i izmene Zakona o Vojsci Srbije, Predlog zakona o upravljanju otpadom i predlog za izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Među zakonima iz oblasti energetike poslanici će razmatrati predlog zakona o nafti, predlog zakona o gasu, kao i predlog zakona o obaveznim rezervama nafte, derivata nafte i prirodnog gasa.

U setu finansijskih zakona predložene su izmene zakona o porezu na dodatu vrednost, izmene Zakona o tržištu kapitala, izmene Zakona o akcizama, izmene Zakona o faktoringu, a razmatraće se i završni račun budžeta za 2024. godinu. Na dnevnom redu su i izmene Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o republičkim administrativnim taksama i Zakona o elektronskim otpremnicama. Raspravljaće se i o izmeni Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti. Poslanici će razmatrati i Predlog zakona o Nacionalnom spoljnotrgovinskom jednošalterskom sistemu, izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i izmene Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Po predlogu Vlade Srbije, poslanici će razmatrati i predlog Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda i predlog Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte. Poslanici će razmatrati i dopunu Zakona o javnim medijskim servisima, predlog zakona o Matičnom registru, predlog zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad korišćenjem softverskog rešenja "e-Bolovanje - Poslodavac". Na dnevnom redu su i predlozi za potvrđivanje nekoliko kreditnih aranžmana i međunarodnih sporazuma.

Početak sednice Skupštine Srbije kasnio zbog incidenta ispred parlamenta

Sednica Skupštine Srbije koja je zakazana za 10.00 časova, a na čijem je dnevnom redu Predlog budžeta za 2026. godinu nije počela na vreme zbog incidenta ispred parlamenta.

Poslanici opozicije su probili ogradu na Bulevaru kralja Aleksandra koja deli tu ulicu od kampa ispred parlamenta.

Poslanici opozicije su bonsekom presekli žicu koja je spajala ograde ispred Doma narodne skupštine.

Među njima su bili Zdravko Ponoš, Petar Bošković, Stefan Janjić, Marinika Tepić, Aleksandar Jovanović Ćuta, Rober Kozma, Dušan Nikezić, a posle toga uputili su se ka ulazu u zgradu Doma narodne skupštine gde je došlo do koškanja i verbalnih razmirica sa grupom građana.

Opozicione poslanike i grupu građana razdvajala je policija.