Danijela Nedić: Srbija godinama pokazuje human i odgovoran pristup u upravljanju migracijama

BEOGRAD - Pomoćnik komesara za izbeglice i migracije Danijela Nedić izjavila je danas da Srbija godinama pokazuje human, odgovoran i dosledan pristup u upravljanju migracijama.

Ona je, na predstavljanju rezultata istraživanja "Stavovi građana Srbije prema migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka i iz Afrike", kao i Komunikacione strategije izrađene na osnovu nalaza tog istraživanja, rekla da Komesarijat za izbeglice i migracije nastavlja da svakoj osobi koja prođe kroz prihvatne i centre za azil obezbeđuje smeštaj, hranu, odeću, zdravstvenu i psihosocijalnu podršku, kao i razgovor, razumevanje i human pristup.

"Iako je broj migranata u poslednjih godinu dana značajno smanjen, naša zemlja ostaje simbol solidarnosti u regionu. Izrada Komunikacione strategije važan je dokument koji omogućava usklađen, transparentan i institucionalno jedinstven pristup svih relevantnih aktera, kako bismo očuvali poverenje javnosti i nastavili da gradimo stabilan, pouzdan i human sistem", navela je Nedić.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Dario Di Benedetto kazao je da je EU najznačajniji donator u oblasti upravljanja migracijama u Srbiji, sa više od 250 miliona evra podrške od 2015. godine.

Naveo je da EU zajedno sa institucijama aktivno radi na izgradnji stabilnog sistema u kojem svaka osoba, bez diskriminacije, uživa jednake mogućnosti.

"Kao zemlja kandidat na putu ka članstvu u EU, Srbija treba da usmeri napore da postane stabilna zemlja domaćin za ljude kojima je zaista potrebna međunarodna zaštita. U tom kontekstu, razumevanje stavova javnosti prema migrantima i izbeglicama je suštinska polazna tačka za razvoj transparentne i na činjenicama zasnovane komunikacije koja efikasno rešava predrasude i stereotipe unutar zajednica, istovremeno doprinoseći širim politikama socijalne kohezije", kazao ie Di Benedetto.

Šef misije Međunarodne organizacije za migracije u Srbiji Zejnal Hadžijev naglasio je da migranti doprinose društvu kroz različite perspektive, rad, inovacije i preduzetništvo.

On je dodao i da, kada se neguje narativ zasnovan na činjenicama, vidljivi postaju znanje i veštine migranata i oni doprinose društvu u celini u nauci, umetnosti, ekonomiji i svakodnevnom životu.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Sufijan Ađali ukazao je na važnost stvaranja okruženja u kojem izbeglice i tražioci azila mogu da žive bezbedno i doprinesu zajednici.

"Davanjem prostora talentima i težnjama izbeglica, tržioca azila i drugima kojima je potrebna zaštita, suprotstavljamo se strahovima i stereotipima činjenicama i stvarnim ljudskim iskustvima. Kada priznamo njihova prava i obaveze, podrška njihovoj društveno inkluziji otključaće potencijale i koristi za Srbiju", rekao je Ađali.

Prema njegovim rečima, suština zajedničkog rada sa institucijama kao što je Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije je da se obezbedi da svaka osoba primorana da napusti svoj dom može da živi bezbedno, u potpunosti doprinoseći zajednici koja joj je pružila zaštitu.

Ispitivanje javnog mnjenja o migracijama sproveo je IPSOS u okviru projekta "Podrška Evropske unije upravljanju migracijama u Srbiji: Promovisanje integracije izbeglica i migranata" koji zajedno implementiraju Međunarodna organizacija za migracije (IOM), Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije (KIRS), uz podršku Evropske unije, a Komunikaciona strategija nastala je uz koordinaciju agencije Propulsion.

Na skupu je rečeno da je istraživanje pokazalo da među građanima Srbije postoji određen stepen empatije prema ljudima koji su iz neke nužnosti napustili svoju matičnu zemlju, a više od polovine anketiranih je iskazalo pozitivne stavove prema multikulturalnosti.

Istraživanje je pokazalo i da postoji poteškoća da se prihvate vidljivo različite manjine, a ključni faktor toga je strah od nepoznatog.

Oko 60 odsto građana Srbije koji su učestvovali u istraživanju reklo je da su im prve asocijacije na migrante i izbeglice sa Bliskog istoka i iz Afrike osećanja poput sažaljenja i tuge, kao i svest da su to osobe koji su napustile matičnu zemlju usled neke nesreće, da su ostale bez doma i da je to razlog zašto su se odlučile na odlazak.

Samo petina anketiranih je iskazala neka negativna osećanja i strah, odnosno osećanje neke ugroženosti, a znatno manje njih je ukazalo na strah zbog razlike u kulturi ili strah od neurednosti i bolesti.

Građani Srbije koji su učestvovali u istraživanju su pokazali i značajnu socijalnu distancu koja je najizraženija u sferi prihvatanja migranata i izbeglica kao trajnih stanovnika naše zemlje, odnosno migranti i izbeglice se ne prihvataju na nivou da trajno ostanu u našoj zemlji ni na nivou da budu članovi porodice, odnosno da, na primer, uđu u brak sa članom porodice ispitanih.

Privremeni ostanak migranata i izbeglica je prihvatljiv za građane Srbije u sferi pristupa zdravstvu, kao i obrazovnim uslugama.

Oko 10 odsto anketiranih se izjasnilo da imaju negativna iskustva sa migrantima i izbeglicama sa Bliskog istoka i iz Afrike, a 13 odsto da imaju prijatna iskustva sa migrantima, dok u opštinama gde ima više migranata i izbeglica nešto više ispitanika kontakte sa njima opisuje kao neprijatno iskustvo.

Kada je reč o pomoći Evropske unije Srbiji, 60 odsto anketiranih smatra da je ona usmerena na to da migranti ostanu u Srbiji i ne odlaze u zemlje EU, dok je oko 15 odsto ispitanika reklo da EU ne pruža nikakvu pomoć.

Kada je u pitanju informisanje, rezultati istraživanja pokazuju da građani retko traže informacije o migrantima i izbeglicama u Srbiji putem medija i skoro dve trećine kaže da se uopšte ne informiše i da se retko informiše, a nešto više od trećine da se informiše o ovoj temi.